Aleksandar SEKULIĆ

MAJSTORI U KUĆI

 

Majstore zatekoh

na krovu stare kuće

menjaju slomljen crep

majstori na krovu

majstori unutra

majstori, majstori

ko vas je zvao

zašto dirate moj crni krov

na kome stoji roda bela

na kome raste trava kudrava

moj krov u podnožju dugog veka

zašto ste mi kuću zauzeli

zašto ste napali

čekićima, ekserima

četkama, bojama

majstori, majstori

izlazite, pustite me

da sam kuću uređujem

 

Ne čuju oni

ukucavaju moje kosti

farbaju mojom krvlju

iznose iz mog srca

nameštaj stari

nepodnošljivi majstori

njih trideset sede na meni jednom

 

Doći će, kažu, čuven gost

loviće maglu po šumarcima

sa tvojom će se kućom sudarati

mora da bude kao iz bajke

evo tebi ogledalo

češljaj smeh u njemu

lice ti je poduprto

železnom tugom

 

Majstori, majstori

šta ste učinili

to nije moja kuća

to moj gost više nije

to više nisam ja

 

Aleksandar Sekulić (1937-2009) 
Iz knjige To majka više ne rađa, Teatar poezije, Beograd, 1981.

 

Najpoznatija pesma jednog od poslednjih iz velike generacije beogradskih boema postala je poznata u najširim krugovima posle filma Gorana Markovića. Scena u kojoj Berček recituje Sekulićevu pesmu jedna je od najpoznatijih iz jugoslovenske kinematografije.

http://www.youtube.com/watch?v=lncwGoSQQWA

http://www.youtube.com/watch?v=CHQsG8Q0oLY