KRITIKE

Ђуро Маричић, ЛИЈЕПА ПОЕЗИЈА ЗА ДЈЕЦУ, Јовица Ђурђић: Жирафа Жералдина, Ars Poetica, Београд, 2005.

       Након егзодуса Срба из Хрватске остали су само joш остаци остатака од тог некад, за прилике на Балкану, бројног народа у Хрватској. Ипак, ту je још увијек његов, у сваком погледу, репрезентативан узорак са свим карактеристикама репрезентативног узорка, у Хрватској још увијек живи и одтрајава остатак некад јаког српског књижевног круга: Драго Кекановић, Драган Божић, Јовица Ђурђић, Јован Савичин Прица, Вукоман Радосављевић, Симо Мраовић, Ђуро Маричић и још понеки. Они и остали умјетници српских коријена показују да

pročitaj više>>

Ранко Павловић, УЗБУДЉИВЕ ПРИЧЕ О ОБИЧНОМ, Јовицa Ђурђић: Калина и морски коњиц, “Ars Poetica”, Београд, 2010.

       Књиге намијењене дјеци често остају изване критичког погледа, нарочито ако њихови аутори нису у жижи јавности. То би се лако могли догодити и са врло добром књигом Калина и морски коњиц Јовице Ђурђића, пјесника и приповједача који, ма колико био везан за Београд и ма колико својим стваралаштвом припадао српској књижевности, живи и ради на острву Крку, код Ријеке, па зато остаје изван главних савремених књижевних токова. А његова најновија кнјига прича за младе читаоце и те

pročitaj više>>

Jovica Đurđić: ŽIRAFA ŽERALDINA, pjesme za djecu, recenzija Ranka Pavlovića

       Ući u dječ­ju du­šu, vi­dje­ti svi­jet dje­te­to­vim oči­ma i isti taj svi­jet, bez suviš­nog mo­ra­li­san­ja i na­me­tlji­ve di­dak­ti­čno­sti, sti­hom osli­ka­ti ta­ko da bu­de sa­gla­san sa dječ­jim vi­đen­jem stvar­no­sti, ko­ja se mo­že po­sma­tra­ti i kroz pri­zmu raz­u­zda­ne maš­te – to su uslo­vi ko­je je vr­lo teš­ko ostva­ri­ti, ali i bez ko­jih ne­ma istin­ski vri­jed­ne po­e­zi­je za naj­mla­đe. U is­pi­si­van­ju zbirke Ži­ra­fa Že­ral­di­na, Jo­vi­ci Đur­đi­ću, mla­doj či­ta­lač­koj pu­bli­ci (kao i od­ra­sloj, uosta­lom) do­bro po­zna­tom auto­ru, poš­lo je za pe­rom

pročitaj više>>

Slobodan Stanišić, BOGATSTVO PESNIČKIH TEMA (Mala razmišljanja o knjizi „Lepo je biti kod kuće“ Jovice Đurđića)

             Mlado čitalište uvek je željno susretanja sa novim delom nekog od svojih pisaca. To je logičan postupak onih koji vole knjigu i rado se prepuštaju druženju sa njenim stranicama. Ako su pisca već sreli ranije, tim bolje, čitanje podseća na susret sa starim prijateljem. Ovo je utisak koji se nameće čitaocu, bez obzira na uzrast, pri čitanju nove knjige pesama Jovice Đurđića. Maštom, inventivnošću, raznovrsnošću tema i motiva, prikazuje se mladom čitaocu kao stari

pročitaj više>>

Ранко Павловић, И ЗА ДУШУ И ЗА ОКО, Јовица Ђурђић: Звезде на узглављу, избор пјесама, слике Оља Ивањицки, Ars Poetica, Београд, 2009.

       Често се догађа да књиге које заслужују читалачку пажњу и критичко вредновање остају изван фокуса инертне и неконзистентне књижевне критике, окренуте углавом новим издањима аутора присутнијих у књижевној јавности. Таква судбина задесила је и избор пјесама Звезде на узглављу Јовице Ђурђића („Ars Poetica“, Београд, 2009). Ова, по много чему занимљива књига, сигурно је стигла у редакције већег броја листова и часописа, па се не би могло рећи да није била доступна критичарима, што се често наводи као

pročitaj više>>

Цвијетин Ристановић, Приче о чарима зрелог дјетињства (Јовица Ђурђић, Симонине очи, Ars Poetica, Београд, 2006)

       Сазнањима и искуствима стеченим у дјетињству писци се радо и често враћају. У том погледу није изузетак ни пјесник и приповједач Јовица Ђурђић (1949), који у зрелом животном добу посеже за оживљавањем успомена из дјетињства. Прошле године објавио је збирку пјесама за дјецу Жирафа Жералдина, а ове књигу прича Симонине очи, обје посвећене сликању тог најузбудљивијег периода живота.      Приче из збирке Симонине очи сврстане су у два циклуса – Њежне године (6) и Бисерна шкољка

pročitaj više>>