KRITIKE

Медиса Колаковић, Уточиште детињства, Јовица Ђурђић, Калина и морски коњиц, Ars Poetica, Београд, 2010.

       Плодном стваралчком опусу Јовице Ђурђића намењеном деци (Санaк Склопиочић, 1983; Како волим Ану, 1983; Жирафа Жералдина, 2005, 2006; Симонине очи, 2006; Лепо je бити код куће, 2008) ове године, у издању београдске Ars Poetica-e, придружила се нова књига – Калина u морски коњиц. Међу корицама књиге нашло се шеснаест прича, које, наравно свака на свој начин, осликавају један кут детињства, представљајући своје мале-велике јунаке у животним ситуацијама. Ослобођени, опуштени, у својој животности, ти мали-велики јунаци пуштају читаоца

pročitaj više>>

Zorica Turjačanin, Jovica Đurđić, ŽIRAFA ŽERALDINA, recenzija

            Na­sto­je­ći da od­ra­zi spe­ci­fi­čnost dječ­je psi­he i emo­ti­vi­te­ta, do­živ­lja­van­ja i osmiš­lja­van­je po­jav­nog svijeta, pje­sma za naj­mla­đe ži­vo re­a­gu­je na promje­ne sen­zi­bi­li­te­ta, fi­zič­ku i psi­hič­ku stvar­nost od­ra­stan­ja. Uron­jen u ve­li­ku ne­po­zna­ni­cu po­sto­jan­ja ma­li­šan i u pje­smi tra­ži sa­ve­zni­ka, savjetodav­ca, raz­go­vor­ni­ka, klju­ča­ra mno­gih za­brav­lje­nih ka­pi­ja kroz ko­je tre­ba pro­ći da bi se od­go­net­nu­la “ve­li­ka taj­na” svi­je­ta. Od Zma­je­ve naivne, svje­že, jed­no­stav­ne “pe­va­ni­je”, od Vi­te­zo­vih ras­pje­va­nih ga­je­va u ko­ji­ma je pje­sma po­sta­ja­la na­smi­ja­na, slo­bod­na zvu­čna igra, mu­zi­ka

pročitaj više>>

Husein Tahmiščić, VIŠE I MANJE OD LJUBAVI (O pjesništvu Jovice Đurđića)

          Po svojim pjesničkim nastojanjima i ostvarenjima, po svojoj raspjevanosti o ljubavi, po svom tradicionalizmu, pjesnik Jovica Đurđić je u našoj aktualnoj pjesničkoj situaciji usamljen i izdvojen, pa zato i po strani od osnovnih razvojnih tendencija modernog pjevanja i mišljenja. Mnogi među nama će u toj poeziji Đurđića kao pjesnika, u njegovoj poetici, naći dovoljno povoda za svoje kritičke objekcije i prigovore, a poneki i valjan razlog za potpuno odbijanje, odnosno bezrezervno odbacivanje Đurđićeve poetičnosti i

pročitaj više>>

Milosav Slavko Pešić, PUT KOJIM SE REĐE IDE, Jovica Đurđić, Zvezde na uzglavlju, Ars Poetica, Beograd 2009.

       Tamo negde, osamljen, na nekom jadranskom ostrvu živi Jovica Đurđić kao lik iz bajke, okružen nebeskom plaveti i modrom pučinom. Jasno je da do ostrva ne dopire, bar ne snažno i ometajuće, buka gradskih kulturnih centara. Tako pisac može da bira hoće li neometan, kao u drugoj galaksiji, izdvojen od svega i sveta u opijajućoj tišini, da stvara ili da čezne za gradskom vrevom, žurbom, smogom i kontaktima sa kopnenom sabraćom. Drugim rečima: da piše ili da

pročitaj više>>

Žarko Đurović, KRUGOVI ZAVIČAJNIH SLIKA, Jovica Đurđić: ”Istrgnuti rukopis”, ”Interpress“, Beograd, 2004.

  Poetski svijet najvećma sačinjavaju ”istrgnute pojedinosti”. Istrgnuto je po svojoj prirodi i odabrano, sa vidnim učeščem esencijalnog faktora, koji se najčešće vraća prošlosti kao izvoru inspiracije.          Jovica Đurđić u zbirci poezije ”Istrgnuti rukopis” premotao je mnoge niti prošlosti u sebi samom, smatrajući ih dovoljnim za tvorenje ispovjednog atlasa. Neću reći da se time ovladalo srećom, jer je ona po pravilu zakriljena tamnim zastorom. To zakriljenje ne umanjuje privlačnost njenog privida. Privid je sam po sebi zavodljiv i emotivno

pročitaj više>>

Tode Čolak, Jovica Đurđić, LARISA, (Knjiga čitanja, Beograd, 1975)

       Prve knjige pojedinih pisaca ponekad nose i sadrže u sebi više od početništva i početničkih nagoveštaja; ima slučajeva kad one znače potpuno, celovito umetničko ostvarenje i kada one, odmah, afirmišu svog autora kao gotovog, sigurnog i zrelog stvaraoca koji se nudi autentičnošću pesničke reči i osobenošću ljudskih osećanja. Jovica Đurđić, koji se ove godine predstavio zbirkom pesama Usnula devojka, potvrđuje tu konstataciju još jednom svojom, skorašnjom knjigom stihova pod naslovom Larisa. Ovaj mladi pesnik već nekoliko godina

pročitaj više>>