NAJLEPŠE STRANICE

Anton Pavlovič Čehov

ŠALA Vedro, zimsko podne… Mraz jak, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kovrdžama na slepoočnicama, i na maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke, tapacirane otvorenocrvenom čojom. – Da se spustimo dole, Nadežda Petrovna? – molim ja. – Samo jedanput! Verujte mi, ostaćemo čitavi i nepovređeni. Ali Nađenjka se

pročitaj više>>

Aleksandar SEKULIĆ

Majstore zatekoh

na krovu stare kuće

menjaju slomljen crep

majstori na krovu

majstori unutra

majstori, majstori


ko vas je zvao


pročitaj više>>

Đuro MARIČIĆ

Djeda kaže: – Pravi tata!

Baka govori: – Jeste na mamu!

A ja mislim: ipak ličim

Potpuno na sebe samu.

pročitaj više>>

Pero ZUBAC

 

Nije to ta bol taj grumen krhkog sećanja

Šta se pod grlom kadikad zanoći javne

I nije uzaludna molitva i za mladošću žal.

pročitaj više>>

Алберто МОРАВИЈА

ЈАМИЦА НА ОБРАЗУ   Пија и ja били смо верени већ неколико година, дуги период вереништва, до кога je дошло стога што ja нисам имао ни пape иако сам био запослен у очевој гвожђари, a она, иако je учила за болничарку, што je била и њена мати, имала једино кошуљу. Две године вереништва, боље рећи две године препирки и свађа. Велико питање наше био je стан: могли смо, истина je, отићи да станујемо у мојој кући, с мојима, који ништа

pročitaj više>>

Karlos FUENTES

KRALJICA OD PORCELANA     Došao sam jer me je ta čudna ceduljica podsetila da ona postoji. Ceduljicu sam pronašao u zaboravljenoj knjizi na čijim stranicama je bio prikazan spektar dečjih žvrljotina. Posle dužeg vremena sređivao sam svoje knjige. Doživljavao sam iznenađenje za iznenađenjem jer one koje su stajale na najvišim policama dugo nisu čitane. Toliko dugo da su se po njihovim ivicama skupili grumeni i na moje ispružene dlanove pala je mešavina zlatnog praha i sedefnih trunčica što podsećaju

pročitaj više>>