NAJLEPŠE STRANICE

Габријел Гарсија Маркес

СИЈЕСТА ОД УТОРКА Воз је изашао из подрхтавајућег тунела од црвенкастог камена и избио на складне и непрегледне плантаже банана. Ваздух је био влажан, није се више осећао поветарац с мора. Густ, загушљив дим увукао се кроз прозоре вагона. На узаном путу, паралелно са железничком пругом, стајала су воловска кола, натоварена незрелим гроздовима. С друге стране пута, на сабласним пространствима, без усева, налазиле су се канцеларије с електричним вентилаторима, кућице од црвених цигала и одмаралишта са белим столицама и столовима

pročitaj više>>

Anton Pavlovič Čehov

ŠALA Vedro, zimsko podne… Mraz jak, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kovrdžama na slepoočnicama, i na maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke, tapacirane otvorenocrvenom čojom. – Da se spustimo dole, Nadežda Petrovna? – molim ja. – Samo jedanput! Verujte mi, ostaćemo čitavi i nepovređeni. Ali Nađenjka se

pročitaj više>>

Aleksandar SEKULIĆ

Majstore zatekoh

na krovu stare kuće

menjaju slomljen crep

majstori na krovu

majstori unutra

majstori, majstori


ko vas je zvao


pročitaj više>>

Đuro MARIČIĆ

Djeda kaže: – Pravi tata!

Baka govori: – Jeste na mamu!

A ja mislim: ipak ličim

Potpuno na sebe samu.

pročitaj više>>

Pero ZUBAC

 

Nije to ta bol taj grumen krhkog sećanja

Šta se pod grlom kadikad zanoći javne

I nije uzaludna molitva i za mladošću žal.

pročitaj više>>

Алберто МОРАВИЈА

ЈАМИЦА НА ОБРАЗУ   Пија и ja били смо верени већ неколико година, дуги период вереништва, до кога je дошло стога што ja нисам имао ни пape иако сам био запослен у очевој гвожђари, a она, иако je учила за болничарку, што je била и њена мати, имала једино кошуљу. Две године вереништва, боље рећи две године препирки и свађа. Велико питање наше био je стан: могли смо, истина je, отићи да станујемо у мојој кући, с мојима, који ништа

pročitaj više>>