NAJLEPŠE STRANICE

Станоје МАКРАГИЋ, ШКОЛА

ШКОЛА   Moj ујак je био врло снажан. Још као дечак од десет година могао је једном руком да развуче жваку цео метар. Стоји он једном тако на голу, a поред стативе стоји Анка, девојчица која се удварала дечацима. Moj ујак стоји и развлачи жваку, a Анка му каже: – Ал’ си ти снажан! – Снажан сам, него шта! – каже мој ујак. – Благо твојој девојци! – каже Анка. – Благо мојој девојци! – каже мој ујак. – Зашто

pročitaj više>>

Рејлин МУР, НОВА АЗБУКА

НОВА АЗБУКА   Дуго времена младић се возио сам. Седео je у задњем делу аутобуса и помно пратио имена градова кроз које су пролазили – Велмет, Голет, Гошен, Гретнан, Кент, Ламбервил, Лејк Монохин, Миракл Вип, Нордерн Саплај, Пруденс, Пур Олд Френкс.   Једна девојка ушла je у аутобус у Сакстону. Схвативши да су сва предња места заузета, села je на једино слободно, поред младића. Он je био толико стидљив и није се ни окренуо да je погледа. Трудио се да

pročitaj više>>

Јаков Гробаров, Шамари госпођице Колет

ШАМАРИ ГОСПОЂИЦЕ КОЛЕТ   Тачно у поноћ отвориле су се куполе Сакр Kepa. Пун месец прелази из ока у око задоцнелих сликара на Плас Театр. Госпођица Колет ми предлаже да одемо до Пер ла Шеза. Не могу да je одбијем јер мислим да бих полудео без пријатиог шушкања њене лаке, прозирне хаљине. Рекао сам joj то кад смо се спуштали са Мон Мартра, доле према Барбесу. Стари Марсел остао је иза нас са неиспијеном боцом божолеа. Колет je корачала поред

pročitaj više>>

Ида Финк, Аријски папири

АРИЈСКИ ПАПИРИ   Девојка je дошла прва, села у дубину сале, крај шанка. Бучни разговори, звецкање чаша, вика у кухињи мучно су одзвањали у ушима, морала je за трекутак да затвори очи. Тада joj се учинило да je на мору. Дим у ваздуху попут густе магле кретао се у повесмима према брундавом вентилатору. Седели су углавном мушкарци и пили вотку. Девојка je наручила чај, али келнер који није био навикао на ту врсту пића донео joj je пиво. Било je

pročitaj više>>

Иван Буњин, Касно у ноћ

КАСНО У НОЋ   Дa ли je то био сан или трен ноћног тајанственог живота који тако личи на сновиђење? Чинило ми се да јесењи сетни месец већ одавно плови над земљом, да je наступио час одмора од свих лажи и дневне журбе. Чинило ми се да je већ цео Париз, до последњег просјачког кутка, уснуо. Дуго сам спавао и напослетку се сан лагано удаљио од мене, као брижни лекар коме се не жури, који je обавио своје и оставља

pročitaj više>>

Momčilo Popadić, Mjesečina modre boje

MJESEČINA MODRE BOJE   Sad je prvi put stajao u njenoj sobi. Ona zatvori vrata, nasmiješ mu se nesigurno, gotovo ispričavajući se. Vani je puhala bura, bilo je hladno i bistro vrijeme. Na katu iznad lupale su zaboravljene grilje, u pravilnim razmacima. On pogleda u strop. – Na putu su – reče ona, kao da se ispričava. – Odavna? – Od jeseni. On protrnu. Sad je valjalo nešto reći. Nešto učiniti. Valjalo je poduzeti nešto. Svlačili su kapute pomažući jedno

pročitaj više>>