NAJLEPŠE STRANICE

Младен МАРКОВ – ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА

Натурализовани Американац Стив Лисик коме je крштено име било Стеван Лазукић стајао jе једног топлог лета испред рушевине железничке станице у малош банатском селу Ф. Господину Стиву Ласику, алијас Стевану Лазукићу било je превише топло па се стога хладио сламним шеширом машући испред лица. Тако je истовремено растеривао и многобројне ситне коњске муве које су самоубилачки слетале на образе, малтене улетале у уста и непријатно зујале око ушију.          Господин Стив Ласик вратио се тачно након пола века у родно

pročitaj više>>

Danilo KIŠ – VERENICI

Bilo je to u vreme kada njegov otac još nije pio (zapravo između dva Velika Opijanja, kako je kasnije govorila njegova majka) i kada on, Andreas Sam, još nije služio kod seljaka. Bilo je to, dakle, druge ili treće godine rata; dečak nije imao više od osam, devet godina. Sedeo je u kolima opijen mirisom tek sakupljenog sena i gledao kako sunce zalazi za horizont, crveno.          »Dobar dan, gos’n Sam«, reče seljak i skide svoj masni šešir. To je

pročitaj više>>

Ранко ПАВЛОВИЋ – ПРЕЉУБА

         У полусну, у лаганом и спором буђењу, крајичке његове свијести дотаче свиленкасто, меко шуштање. He помјерајући главу, с напором покрену очи према другом крају широког француског кревета, гдје je, гола и топла, лежала Ана. Прије двије вечери, петог дана након вјенчања, с Аном je стигао у овај град и у овом хотелу намјерава остати још три ноћи.          Ану je упознао зимус, у возу, враћајући се са заморног вишедневног путовања. Њен широк поглед и дражестан осмијех, њена ведрина и

pročitaj više>>

Stevan RAIČKOVIĆ – NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI U HERCEG-NOVOM 1991

 

Ne znam da li da stojim?

Ne znam da li da bežim?

(Ja se pomalo bojim

Na ovom pesku gde ležim.)

 
pročitaj više>>

Čedomir BRAŠANAC – ŠVEDSKI TURISTI

        Sredinom avgusta u predvečerje, švedski turisti se zaustaviše da kraj auto-puta pojedu lubenicu. Starci, prodavci, žena i muškarac ponudiše im svoje od dasaka sklepane stolice i mesto za istim takvim stolom. Vreže bostana dopirale su do samog jarka kraj puta, još veoma zelene u senci topola.          – Ne, oni više vole da sednu u travu – reče mladić.          Bilo ih je ukupno petoro, dve devojke, jedna žena i muškarac sa slamnatim šeširom i osmehom

pročitaj više>>

Živko Čingo – MESEC U KOME SMOKVE ZRU

           Stara Grulica jahala je na magarcu rano izjutra prema gradinama, osmehujući se zbog nečega celim putom. Bio je avgust, najlepši mesec u godini. To je vreme kada u paskveliji zru smokve. Zaista, nema lepšeg meseca od avgusta, mislila je stara. Ali ona je imala i svoj razlog da tako misli.             – Grule – reče stara Grulica – kakav lep dan, čoveče!             – To je avgust, devojčice – reče stari Grul namigujući svojim krupnim

pročitaj više>>