PROZA ZA ODRASLE

ŠUMA

Kada, konačno, izbi na ivicu šume, ostavljajući iza sebe sva ta stabla, šikaru i trnje, oštro poput kandži, tamninu koja ih je okruživala, vlagu i čudne zvukove, ugleda reku dole u nizini, zelenu i mirnu, svu zapljusnutu svetlošću. Delovala je nestvarno, kao u snu. Od te iznenadne svetlosti, nakon tame iz koje je izronio i u kojoj je dugo bio, oseti bol u očima od koga je neprestano žmirkao. Sav iznemogao i slomljen, pocepane odeće, u polusvesti, bauljajući i posrćući

pročitaj više>>

ЛЕПТИР

Ана лежи на леђима у трави и гледа звезде, латице неба. Руке су јој раширене, а лева нога мало савијена у колену. Њена равна коса просута је по зељи као свила. С десног рамена смакнута бретела открива изазовну унутрашњост према подигнутим грудима. Млад месец смеши јој се из прикрајка, између тамнозелених крошњи и крова куће. Једна распевана птица, коју не види, као да је и сама срећна као она. Лево од ње, у тамнољубичастој измаглици, протеже се мирно море. Тихи

pročitaj više>>

ЖЕНА КОЈА ПЛАЧЕ

Када сам погледао у небо, било је светло и пуно звезда, однекуда је дувао свеж, прохладан ветар. Мало сам увукао главу у подигнуту крагну капута, ставио руке у џепове и ослушкивао ноћне шумове у пустој улици с дрворедом липа. Био сам одлучио да кренем. Одједном, иза мојих леђа, нагло се отворила баштенска капија из које је изашла једна млада жена у пратњи нешто старијег мушкарца. Приметио сам да жена плаче и како јој крупне сузе светлуцају на лицу. Мушкарац ме

pročitaj više>>

STID

Ivona je nekada bila izuzetno lepa. Sveža sećanja sežu pedeset godina unazad. Često misli na nju. Voleo bi da vidi kako sada izgleda. On i danas pamti sliku samo jedne prelepe devojčice. Je li te noći spavala? To će zauvek ostati zagonetka, mada bi voleo da zna istinu. Leži zakratko na krevetu pored njega, tada i nikada više. U sobi je toliko tiho da se ne čuje ni disanje. Njeno tek osenčeno lice odiše spokojem, možda i sa primetnim smeškom

pročitaj više>>

PESMA

Vozili smo se otvorenom kočijom kroz guste senke drvoreda prema izvoru reke. Kočiju smo iznajmili, naravno. Vukao ju je beli konj krećući se polako. Samo zvuk točkova na asfaltnom putu narušavao je potpunu tišinu. Nikoga nismo sretali tokom vožnje. Kao da je ceo svet zaspao tog popodneva. Povremeni problesci sunca zapljusnuli bi nas po licu, a onda smo opet tonuli u senke lisnatih krošnji. Napred je sedeo kočijaš, bledunjavi starčić potpuno sede kose, s kajasama u rukama i zagledan u

pročitaj više>>

HALJINA

Verovatno me probudio tihi romor proletnje kiše, nakon što sam opušten zaspao. Možda i neki šum koji je izazvala Valeri dok gola stoji kod ormana zagledana u njegovu unutrašnjost. Desetak lepih haljina raznih boja zbunjuju je dok se odlučuje koju da obuče na božansko telo. Nepomična je kao statua. Valeri, ne oblači ni jednu. Ti si najlepša takva. Njena leđa, ramena, bokovi i tanke ruke sazdani su od najlepših linija za dobrog slikara. Crna kosa joj pada niz telo, stvarajući

pročitaj više>>