PROZA ZA ODRASLE

ČUDAK

Ništa nije onako kako nam se čini, ili ne bar kako izgleda na prvi pogled. Verujemo u ono u što nam je potrebno da verujemo. Najčešće ne poniremo u dubinu stvari i ne sagledavamo ih u širinu. Svi smo mi pomalo površni, ma koliko bili uvereni u to kako nismo. Spremni smo da verujemo u svoju nepogrešivost. Očima se ne vidi sve najbolje. Ma koliko bili ubeđeni u svoju istinu, ona je uvek malo drukčija. Često sam se posle nekog

pročitaj više>>

DALMATINSKO BILJE

Gospodin Paskval lagano zaustavlja automobil pred kućom na adresi koja mu je bila naznačena. Izlazeći iz njega, brišući čistom maramicom od batista čelo i vrat, osmatra njeno lice i fasadu prema ulici, kao da proučava da li će biti dovoljno dobra za duži boravak njega i familije tokom leta. Njegova ćelica sa nešto dužom kovrčavom i potpuno belom kosom, koja obrubljuje glavu, svetli na večernjem suncu koje samo što nije zašlo. Želja mu je da provede ugodan odmor i da

pročitaj više>>

OBLACI PUNI KIŠE

U predvečerje, nakon što smo ušli u tu varošicu, tamni oblaci puni kiše potpuno su ispunili nebo. Zaobljeni vrhovi brda, žuti kao od bakra, meko su ih dodirivali svojim trbusima. Pucnji su utihnuli. Kao da nije bio rat. Kada je vojnik ušao, zatekao ga je leđima okrenutog vratima, malo raskoračenog i zagledanog kroz prozor. – Pukovniče, jedna žena uporno želi kod vas. Okrenuo se polako. Vojnik je stajao mirno, s kapom u ruci. – Žena!? Kakva žena? Otkuda ona ovde?

pročitaj više>>

DEVOJKA JE BILA LEPA

Devojka je bila lepa. Devojka je bila prelepa. Pravi mali anđeo. I mladić je bio lep. Lepi usnuli mladić. Umoran i skrhan tugom. Kiša je neprestano padala. Ispočetka potiho, sitna, da bi se kasnije pretvorila u raskošni pljusak. Ali on to nije video, ništa nije čuo, jer je bio utonuo u čvrsti san. U početku, pre nego što je usnuo, posmatrao je kako bistre kapi klize niz staklo i to ga je smirivalo, a onda je neodređeno zurio u zelena

pročitaj više>>

MIRIS KIŠE U PREDVEČERJE

Već odavno je prošlo vreme ručka, osećao je glad, ali nikako nije nalazio snage i hrabrosti da krene prema kući. Sada kada je ujna znala za to, nakon što ga je Milan odao, možda je najbolje da se prvim autobusom vrati u grad, iskradajući se da to niko ne primeti. Imao je u džepu netaknuti džeparac koji su mu roditelji dali pre polaska, mnogo više nego što je potrebno za kartu. Treba samo da se spusti niz breg i sačeka

pročitaj više>>

VEČERA NA VERANDI

Katrin se spusti pokraj smokve i skide haljinu. Čvornovate smokve i zid od grubo složenog kamena štitili su je od sunca i pogleda. Bio je avgust, rano jutro, vreme kada zru i mirišu smokve u Malinskoj. Sklopljenih očiju, ležeći, čula je kako obalu zapljuskuje more. Poneki krik galeba u daljini i kotrljanje šljunka pokrenutog malim talasima bili su jedini zvuci koji su dopirali do nje. Ponekada bi osetila kako joj vetrić dodiruje lice, a iznad nje zatrepere smokvini listovi, pa

pročitaj više>>