DEVOJKA I JEZERO

Na jezeru prve kapi kiše.

Pljusak, pa sunce opet toči.

Sjaj u meni nevidljivo piše,

Lepotu od koje zabole oči.

 

Kao da sapra umor i prah -

Kotrljaju se vodom zlatna zrna.

Ulepša sliku na mah,

Devojka protrčavši ko srna.

 

U duši opet romori slap.

Osluškujem: tišina, ptica, kap

Podiže me ova nečujna jeka

 

Iz bola i sna daleka.

Zaista, zračna i čista lepota

Vraćaju veru u smisao života.