PESME IZ ZBIRKE ”ŽIRAFA ŽERALDINA”

Ako želite pogledati ilustraciju u većoj veličini, kliknite na nju. 

 

ŽIRAFA ŽERALDINA

 

Žirafa Žeraldina

Dama otmena i fina

Sedela u debelom hladu

Na slamčicu pila limunadu

 

Žirafe imaju dugačak vrat

Zato im duže i po celi sat

U neko letnje i toplo veče

To zadovoljstvo niz grlo teče

 

Odnekud iz džungle naišao on

Trapavi teški slon:

- Komšinice draga, baš imaš zgodu

Piti hladnu limunadu a ne vodu…

 

Na to će Žirafa Žeraldina

Kao svaka dama otmena i fina:

- Ah, ali zato kada je gripa

Ne pomaže ni satima da se sipa

 

Čaj oblozi nikakav lek

A sve kao da traje čitav vek

Svako zadovoljstvo tako se plati

Meni zbog toga grlo pati

 

 

 

 

 

 

 

 

PUŽ TURISTA

 

U predvečerje, u prvi mračak,
Puž krenuo na put dugačak.

Krenuo niz do, dole na reku,
Na put dugačak čak i čoveku.

Zelenom livadom što sjajem blista,
Krenuo kao svaki moderni turista.

Sve u kućicu, a kućicu na leđa,
Svaki kamičak za njega je međa.

Išao pravo, obišao levo, zatim desno
Negde bilo lako, a negde vrlo tesno.

Čitavu zvezdanu noć putovao je tako,
U zoru sa suncem k’o da se nije mak’o.

Zatim je put reke naišla lepa Ana
I puža ponela između dva nežna dlana.

 

GODIŠNJI ODMOR

 

Odluče konačno mrav i mravica eto,
Da odu na godišnji čim počne leto.

Dosta je bilo strke i teškog rada,
Zaslužili su i oni malo odmora i hlada.

Voz je jurio kroz sela, gradove i gore
I napokon stigao na plavo more.

A na moru sve neki narod fini,
Obuče mravac gaće a mravica bikini. 

Na sve strane žamor, smeh, valovi, cika
Srećni mrav i mravica ko deca velika.

Onda mravac: Baš je more zgoda prava!
A mravica njemu: Mnogo lepše nego trava.

I tako oni bezbrižni leče svoje živce,
Mravica pijucka sok, a mravac pivce.

A nakon deset dana povratak, o kakva šteta,
Mravac reče: Draga, idemo i idućeg leta.

 

HIPOPOTAM*

 

I tam’ i am’
Hoda jedan hipopotam

Nesnosno sunce peče
Ni reka više ne teče

Umesto duboka i dulja
Sada je prepuna mulja

Tu ne može da se kupa
Reka je prepuna rupa

Hipopotam snažni dasa
Sebi brzo traži spasa

Nađe jedan dubok vir
Hladnu vodu i svoj mir

Tek što umi pola lica
Dođe i hipopotamica

Prskati ga poče ona
Bez pardona, bez pardona

 _______
* hipopotam – nilski konj

 

MORSKI VUK

 

Stari morski vuk, mornarčina baš prava,
Dremucnu samo načas i poče da spava.

Dok ga ljulja more na palubi male lađe,
I mornara mrgu san ponekada snađe.

Dremucka on tako, još se dimi lula,
Kad do lađe dopliva ogromna ajkula.

Ajkula je strašno zvere, koje morem pluta,
Naumilo morsko zvere lađu da proguta.                

I dok sunce peče na nebeskom svodu,
Trže se morski vuk i pogleda u vodu.

Protrlja snene oči da vidi šta se morem valja
I malo se štrecnu kada spazi grmalja.

Opsova nešto ružno, pojede kutiju spanaća,
Pa reče: Od mača strada ko se mača laća!

Zamahnu ručerdom snagom teškog malja
I zviznu u čelenku strašnoga grmalja.

Ajkula repata samo tužno zacvili pritom
I šta uradi na pučini – postade golub pitom.

 

LJUBAVNI PRVACI

  

Prvi put sam se zaljubio kao ništa,
Još kao mali deran iz zabavišta.
Drugi put, ah te ljubavi prve i glupe,
Kao prvačić u Anu iz treće klupe.

A ja iz zadnje ko neka glupa bena,
Mislio sam da će mi ona biti žena.
Treći put na moru jednog toplog leta,
U devojčicu što plažom sama šeta. 

A zatim dođoše i one ljubavi prave,
Ali ipak prve ne mogu da se zaborave.
I danas je sve isto devojčice i dečaci,
Što se zaljubljivanja tiče pravi su prvaci.

 

 

ANINA BALSKA HALJINA

 

Od zlatnih niti što ih sunce lije,
Mama za Anu novu haljinu šije.

Od bele svile čarobnu haljinu malu,
Najlepša da bude na školskom balu.

Kojoj će da se dive dok je Ana nosi,
Ko cvetu koji svetli u jutranjoj rosi.

Haljinu za dan njenog prvog plesa,
Ko ptica od sreće da poleti u nebesa.

Haljinu za malu vilu, lepršavu kratku,
I u njoj ljupku Anu, nasmejanu, slatku.

Više od svega Ana jedva čeka da vidi,
Da li će Stefanu haljina da se svidi.

  

PROLEĆE I PRVE REČI LJUBAVI

 

Odjednom proleće nežna breza pupi
Ana i Stefan u parku na klupi
Danas nema škole napolje iz kuće
Šta li to jedno drugome šapuće

Svuda sjaj radost sunčani bal u travi
Verovatno se rađaju prve reči ljubavi
Ali zašto su se te reči tako teško stisle
Pa im ne daju  da kažu ono šta misle

Dok sanjare sami imaju reči prave
Sada kada treba nikako da se otkrave
Kuda sa očima šta sa smešnim rukama
Još koje proleće i kraj će tim mukama

  

ANA I PAHULJICE

 

Pahuljice, te princeze nežne,
Lepršaju kao pčele bele, snežne.
Odozgo, sa visina, iz nebesa,
Ani na nosić neko brašno stresa.

Pahuljice, te lepotice gizdave,
Vesele, Anu žure da pozdrave.
Prosipa ulicom belo čarobni mag,
Prekrivajući brzo svaki novi trag.

Uporno dugo, čak celog dana,
Po snegu skakuće mala Ana.
Pogleda u nebo, a sred lica,
Sleti joj jato belih leptirica.

  

LJUBAVNA

  

Dečaci i devojčice ne treba da se stide
Kad razmene prve poljupce a odrasli vide
I ne treba o tome naglas i na sve trube
I deca treba da se vole, grle i ljube

Žao mi je samo što više nisam dete
Ljubio bih devojčice od glave do pete

Jer bez ljubavi i ljubavnih strasti
Ovaj ludi svet mogao bi propasti
Znam sigurno da nema ništa slađe
Zato nek’ se ljube sve mlađi i mlađe

Žao mi je samo što više nisam dete
Ljubio bih devojčice od glave do pete

 

PRINCEZE I DEČAK

  

Živele u zamku dve male princeze
Veoma lepe i vitke k’o breze
Pametne i dobre u svakom pogledu
Al’ ništa nisu htele da jedu

A odmah tu u blizini zamka
Živeo dečak tanak k’o slamka
U trošnoj kućici prepunoj bede
Nije mogao da bira šta će da jede

Slučajno su se princeze i dečak sreli
I još zelene jabuke zajedno jeli
- E svašta – rekao kralj u čudu –
Neka jedu samo zdrave da budu

  

ŠKOLA I ANA

 

Škola škola svakog dana
Najdraža mi fiskultura
I u školi jedna Ana
Najlepša od svih cura

S matematikom loša veza
Sa istorijom tako-tako
Dok je tu Ana ko princeza
Meni škola ide lako

Čim u školu Ana kroči
Treperava ko pahulja
Stalno tražim njene oči
U srcu me nešto žulja

 

RASPORED U ĐAČKE KLUPE

  

Ne volim ove rasporede glupe
Zašto baš mene to uvek snađe
Krivi raspored u đačke klupe
Stefan i ja a s Anom bih rađe

Opet nešto teško u srcu me tišti
Idem u školu al’ bez imalo volje
Neka učitelj svoju odluku poništi
Ja bih taj raspored načinio bolje

To je zaista vrlo teška kazna
Ta nepravda me strašno zabolela
Škola je tako pusta i prazna
U moju klupu i Ana bi volela

  

DEVOJČICE

  

Devojčice su oduvek nežne, lepe i fine,
Ali zašto nas gledaju tako s visine?
A mi dečaci kao da smo zveknuti,
Samo ih gledamo ne znamo ni beknuti.

Desi li nam se greška k’o da pljusne kiša,
Njihov glasni smeh niko da utiša.
Na kraju škole, uz školskog zvona zvuke,
Rado bismo ih malo propustili kroz ruke.

Nestane te ljutnje i bes naglo utrne,
Sve zbog jedne Ane brzonoge srne.
U dubini srca baš svakog trenutka,
Tinja mala vatra zbog lepog Anutka.

  

ANUTAK

  

Školska mi klupa kao kuća, samo više zgodna,
U njoj sa mnom jedna Ana, duši mojoj srodna.

Jedva čekam zoru i dan novi da osvane,
Teško je bez drugara, a još teže bez Ane.

K’o najlepši cvet sja lepršava suknja čista,
A u njoj pčelica Ana sva čarobno blista.

Svetli čisto sunce u njenim zenicama lepim,
Čuvam svoju Anu i nad njom malo strepim.

Svakog školskog dana, minute ili trenutka,
Svud me prate oči moje male Ane, Anutka.

Školska mi klupa kao kuća, samo više zgodna,
I u njoj sa mnom jedna Ana, duši mojoj srodna.

  

HRABROST

 

U sred džungle jedno veče,
Kraj reke što mirno teče,
Susrete me malo meče
I ni pet, ni šest reče:

NE OKOLIŠAM I NE LAŽEM,
SAD ĆU U SLAST DA TE SMAŽEM.
POJEŠĆU TE KO OD ŠALE,
NAJRADIJE JEDEM MALE.

Baš ne volim kad mi prete,
Ni kad mi srce siđe u pete,
I tu se onako bogovski uplašim,
Al’ se brzo snađem i za kolt mašim.

O, IZVINITE, ŠALIO SAM SE, KAUBOJU.
IDEM JA DA POTRAŽIM MAMU SVOJU…
Odjednom će skrušeno meče,
To kaza i kao zec u gustiš uteče.

 

BAKUTA NA PUTU

 

Baš sam se mnogo unervozio
Dok sam se sankama vozio

Otkuda se tu baš nasred puta
Tog trena našla naša bakuta

Sada još nešto čak izmišljava
Dok tata hoće da me kažnjava

A nisam je čak ni dotaknuo
Dok sam k’o vetar promaknuo

Da su bakutaneri zimi u kući
Ni nas prut ne bi trebao tući

  

BRKOVI

  

Što moj deda ima brkove!
Šta brkove, brčine!
Takve brkove kroz vekove
Nisu imale momčine.

To su brkovi od uva do uva,
Deda ih ponosno suče,
Taj brkajlija mene čuva,
Čik onda neko da me tuče!

Preko noći iza ušiju ih sprema.
Stalno me mame ti mamut-brci.
Čupnem ih malko dok on drema,
Pa sam onda u velikoj frci.

Znam da se tako opasno greši,
Al’ deda se probudi i samo smeši.

 

 

 

MAJKA

 

                  Mojoj majci Zorki

Kada majka kaže: Ti si moja sreća
Postoji li koja reč i lepša i veća
I kada još pritom njena ruka meka
Zagrli u meni dete a odraslog čoveka

Primetim tada u dubini njenog oka
Kako je ta ljubav velika i široka
Ništa nije važno kao sreća moje majke
Ona je najlepša princeza iz bajke

Dođem ili pođem njena me suza prati
Tu veliku ljubav pruža samo mati
Kada majka kaže: Ti si moja sreća
Postoji li koja reč i lepša i veća

  

VEROVALI ILI NE…

 

Deco, da li treba da verujemo,
To što u novinama kažu,
Ili da zaključimo da lažu?

Najveća životinja na svetu,
Može se reći pravi hit,
Novine kažu jeste plavi kit.

Dugačak je trideset metara,
Težak sto tona i malo više,
Kao jedanaest slonova, tako piše.

Maleni kitovi, odmah čim se rode,
Imaju po sedam tona i baš kao iz vode
Žure da porastu veoma brzo.

Dnevno posisaju petsto litara mleka
I za samo nedelju dana bez imalo srama
Uznapreduju osamsto kilograma.

To znači da ove bebe rastu kao san
Brzinom od četiri kilograma na sat
Ili sto kilograma na dan.

Deco, da li da verujemo,
To što u novinama kažu,
Ili da zaključimo da lažu?

 Verujmo.

 

LAKI

  

Kad dođe u našu kuću beše kao klupko,
Čupavozlatno, drago, nestašno i ljupko.
Ne pozdravi ni s dobar dan, niti zdrav’
Od svega što čusmo beše samo – Av!

Od jutra do naveče jurio je dan svaki,
Postade miljenik svih i dobi ime Laki.
Rastao brzo: duga dlaka, rep, lepe uši,
Bivao sve veći, drag, dobričina u duši.

Ni primetio nisam kad presta biti štene,
Ko koga više voli: ja njega ili on mene?
Ta velika ljubav meriti se ne može,
Jednostavno mi se zavuče ispod kože.

Godine, dani, časovi sreće, sete ili tuge,
Zajedno prevalismo staze teške i duge.
I uvek, u svakoj prilici u stvari,
Bez ostatka, Laki i ja najbolji smo drugari.

Često primetim kako me prate ta dva oka
I shvatim koliko je ta ljubav velika i široka.
Kad bi ova sreća mogla večno trajati
I ja bih mom Lakiju pomogao lajati.

 

MAČKA

 

Mačka je pretrčala ulicu i
Vešto za pohvalu svaku
Izbegla auto za dlaku

Ova mačka će i dalje
Da prede
Da jede
Da sanja
Miševe ganja

A nama drago

  

KOLIBRI

  

Kolibri je najmanja od svih ptica
I čarobni princ mirisnih latica
Pogledaj njegov let i vešte skokove
Dok treperi i ispija cvetne sokove

Uvek se pitam ko to malo čudo stvori
I dok stalno leti kako se ne umori
Sićušno živo telo i dugi tanki kljun
Ne znaš ko je lepše obojen on ili žbun

Njegov su zavičaj daleki bujni tropi
Šteta što ne živi i kod nas u Evropi
Mogle bi u vrtu naše bujne ruže
Da mu budu kuća da mu sreću pruže

 

 

 

 

Ilustrovao Kosta Zdravković