SRPSKI

JABUKA

 

Ja vidim zrnca sunca
Pretočena u njenu koru.

Sva se ljupkost skupila
U luku njenog rumenila.
Tišina dalekog gorja
Kroz peteljku ušla.

Kao da je sad dotrčala
U ruke, knjige…
Pohotno se ko ljubavnica nudi,
Dok leži na tanjiru.

Tajnim ključevima otvara usta
I sitni pesak sunca prosipa

 

SLAP

 

Ostavljamo prozor otvoren noću i srce

Godinama. Kao bogovi utišani gledamo

Gore zvezde bremenite dok se svetlost

Stropoštava u more bez zvuka koji bi

Mogao da zalebdi nad kamenjem žala.

Svetli jedno oko na nebu, drugo ne

Poznajem, nesanice nas muče dok starimo

Misleći na smrt i put. Još smo prividno srećni

Mislimo na zvezde i ostavljamo prozor

Otvoren da bismo gledali gore.

 

Mi često i ne slutimo u toj tišini slap

Mesečine, kao ljupkost žene kad se ukaže

S mekim crtama tela, kažem, mi i ne

Slutimo slap svetlosti koji nas

Zloslutno zanosi i uništava.

 

DEVOJKA I JEZERO

 

Na jezeru prve kapi kiše.

Pljusak, pa sunce opet toči.

Sjaj u meni nevidljivo piše,

Lepotu od koje zabole oči.

 

Kao da sapra umor i prah -

Kotrljaju se vodom zlatna zrna.

Ulepša sliku na mah,

Devojka protrčavši ko srna.

 

U duši opet romori slap.

Osluškujem: tišina, ptica, kap

Podiže me ova nečujna jeka

 

Iz bola i sna daleka.

Zaista, zračna i čista lepota

Vraćaju veru u smisao života.

 

MIR, MORE, SAN

 

Čas samoće. Bez toplog daha žene.

Soba nad morem, kupicama pene.

Lice na dlanovima, odlutale zene:

Sto, knjige, jabuke, tragovi sene.

 

Čas tišine. Svetlost predmete zlati:

Šuma, ptica, polje, uskovitlane vlati

To davna je slika koju misao vrati,

Na trenutke što su znali lepše sjati.

 

Maleno srce izvijeno u ljubav, vitki most

Svetlost utišana na mahove ga prska

Nemoćnu ruku zarasta prah, šaš, trska.

 

Mir. Iščupana iz tela luta kost.

Narasta od bola ljubičasta kula:

Zapaljeno oko, drhtaj, ogrubela čula.

 

NEPOZNATA SEMENKA

 

Vidimo je ime joj ne znamo

Ne znamo šta će iz nje niknuti

 

Nemušta puna neke tajne

Zagonetno se osmehuje na dlanovima

 

Gde da je posejemo s koliko sunca

Tišine s koliko kapi da je napojimo

 

Hoće li cvet mirisa ili trn otrova

Da pusti oko sjajem da ispuni

 

Sasečena u kolenima zelenim

Da li će novi pustiti list

 

Sve manje znamo sve više je gledamo

Niknuće ona kroz našu dušu napuklu

 

KIŠA I VLATI

 

         Plesačici na kiši

 

Pljusak. Miris kiše, eros svake vlati.

Bosonoga, zanesena, u snu i transu.

Ples vode u kom se svaki damar klati,

Ničim sputana: izvodi letnju seansu.

 

Ritam kapi, note u podsvesnom ehu,

Pelud i opojni miris što lipa prosipa,

I kao u snu, kiša i nežne vlati behu

Svetlost zelena što na dlanove sipa.

 

Mokra kosa, haljina uz telo pripijena,

Igra ona na kiši svoj ples života,

Ko košuta u skoku blago izvijena.

 

Kišna boginja iz koje zrači lepota.

Mi je gledamo pomalo u čudu -

Plesačicu na kiši il devojku ludu.

 

ZVEZDE NA UZGLAVLJU

 

Ta razdvojenost

Lepota godina u struku

Poljupci koji traju

 

Bleda u iščekivanju

Sledi ona moj pogled

I put ruku

 

Znam taj nagoveštaj

Tajni znak ljubavi

Ramena stisnutih

Očiju ispod latica

Prijatni strah u telu

 

Bela kao vodeni cvet

Toliko mlada i nežna

Ni u pesmu ne smem

Da je uvedem

 

Ostaju samo noćni poljupci

I kasne zvezde na uzglavlju

 

DRAGA

 

Vitka, na pesku toplog leta, leži draga

Ima otvorene oči zagnjurene u nebo

Zagonetno osmehnuta čuva svoju tajnu

 

Dođem, opružim se pored nje i čekam

Da i u moje oči uđe parče leta

Čekam čitavu večnost i više

 

Nisam srećan srećna je moja draga

Ona se sva pretvori u ljubav i

Zagrcne se od smeha neobjašnjivog

 

Kad zaželi zapali usnom novo sunce

I tankim ga rukama skine s visina

 

BELEŠKA O DEVOJČICI

 

Telo ti more devojčice a ruke valovi

Oči boja vode iz kojih nevinost zrači

Čitav maj u kosi spava cvetni krugovi

Od tvog daha meni se u svesti mrači

 

Gledam: iz dlanova ti izleću galebovi

U tvojim mišicama oboreno sunce drema

Miruju srne u polju tvojih reči

Za tobom procvetavaju stabla bagrema

 

Telo ti more devojčice a u tvom stasu

Diše mala košuta dalekih predela

Ima nešto u pesku ima nešto u talasu

 

Od tvojih koraka i od tvoje nemirnoće

Ti bi sad odjednom mala moja biti htela

Zrela ko narandža ko južno voće

 

OČI MOJE DRAGE DOK ME ISPRAĆA

 

Draga moja ima oči kao kapi kiše u ruži

Dok me ispraća na pragu našeg doma

Pod krovom naših godina igra tamno sunce

U damarima našim sevaju munje očaja

 

Preko brda ljubičastih klizi topli suton

I ulazi u moju dragu kao kradljivac mirisa

Draga moja stavlja uvo na školjku i ne

Čuje ništa samo udar talasa morskih

 

Ona maše rukama kao lastavica ne vidim

Više ništa ali ljubim dragu u oko ljupko

I slutim gorke godine odsutnosti pusto je

U svim stvarima ostaje srce napuklo

 

DUNJA ILI ŽENA

 

Što dunja nisi, miris njen, otisak svežine

Boja koja zavodi oko i misao vodi daleko

Golo meso odenuto u maglu čežnje, ti

Bokovi ispod haljine u naborima vetra

 

Mišljah, kako da te nacrtam nestvarnu

Dok trčiš površinom mora i gubiš se

Daleko u jednoj tački bele puti kao galeb

Bežao sam iz samog sebe čupao iz duše

 

I ispisivao boju tvojih zenica mišlju svojom

Odlazio u nepoznato i istraživao malo srce

Dunje sa mog stola sledio okom trag

Raskošni oblik tvog tela ko rumen njene kore

 

DEVOJČICA SKUPLJA SVOJA KOLENA

 

Devojčica skuplja svoja bela kolena

Dva grumena svetlosti, dve kaplje nežnosti

Cvetove koji se u latice razlažu

Smerna, voli ona moje dlanove na njima.

 

Krv je moja iznese pred čudesnu svetlost

Ali ne otvara čvrste katance ljubavne

Ne pomažu tu ni poljupci ni plamičci

Koji se pale potajno u zenicama dubokim

 

Belina je njena razastrta u aprilu mlada tela

Ništa nisam naučio od prvog poljupca vidim

Samo je glad postala veća kroz godine

Jutro dočekujemo u travi i svetlost u daljini.

 

JOVICA ĐURĐIĆ rođen je 3. 10. 1949. u Glogovici kod Doboja, Republika Srpska. Prozni pisac i pesnik. Diplomirao na Pedagoškom fakultetu u Rijeci. Član udruženja književnika Srbije i Uduženja književnika Srpske.

Autor trinaest knjiga poezije i proze za decu i odrasle čitaoce. Objavljivao u mnogim listovima i časopisima. Pojedini radovi su mu prevođeni na strane jezike kao što su engleski, ruski, italijanski, poljski, češki, turski, slovenački, makedonski itd. Zastupljen je u raznim antologijama i izborima savremenog književnog stvaralaštva na srpskom jeziku.

Objavljene knjige:

USNULA DEVOJKA, pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1974,

LARISA, pesme, Riječko književno društvo, Rijeka, 1974,

LJUBIČASTO GORJE, pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1976,

SANAK SKLOPIOČIĆ, priče za decu, Otokar Keršovani, Rijeka, 1983,

KAKO VOLIM ANU, pesme za decu, Izdavački centar Rijeka, Rijeka 1983,

RUKE VEČERNJIH LJUBAVNIKA, pesme, Izdavački centar Rijeka, Rijeka, 1984,

LJUPKO TELO, pesme, Partizanska knjiga, Ljubljana, 1985,

KOŠUTA I LOPOČI, (THE ROE AND WATER LILIES), dvojezično, pesme, Vikend knjiga, Beograd, 2000,

ISTRGNUTI RUKOPIS, pesme, Interpress, Beograd, 2004,

NJENE OČI MORE, pesme,  bibliofilsko izdanje (21 primerak), Književni atelje Art, Malinska, 2004),

ŽIRAFA ŽERALDINA, pesme za decu, prvo izdanje Ars Poetica, Beograd, 2005., drugo 2006. godine,

SIMONINE OČI, priče za decu, prvo izdanje, Bookland, Beograd, 2006., drugo izdanje Ars Poetica, Beograd, 2006. godine.

LEPO JE BITI KOD KUĆE, pesme za decu, Bookland, Beograd, 2008., drugo izdanje Ars Poetica, Beograd, 2008.

Nagrađivan na književnim konkursima. Dvostruki dobitnik nagrade “Drago Gervais” (Žerve) Rijeka. Dobitnik je i Zlatne značke Kulturno-Prosvetne zajednice Srbije.

poezija@mac.com              www.jovicadjurdjic.com