\u201eTo<\/span>\u00a0nije nemogu\u0107e\u201d, mislio je zagledan gore, le\u017ee\u0107i nauznak, s rukama ispod glave.<\/p>\n Lekoviti <\/span> miris kamilice i tek prosu\u0161enog sena, prijatno ga je opijao i poja\u010davao njegovu \u017eelju. Budza\u0161to bi mogao nabaviti jednu laku ko\u010diju. Na jezercetu je video vilinske konjice, poveo bi i dva svica da mu, ako bude potrebno, osvetljavaju put, a pribavio bi i ostale sitnice. Svakako bi trebalo da ponese topao pokriva\u010d, debele vunene \u010darape i verovatno \u0161titnike za u\u0161i. Gore je sigurno hladno i protiv prehlade dobro bi do\u0161ao \u010daj od \u017ealfije.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eDa, da, \u010daj od \u017ealfije. On je ba\u0161 dobar protiv nazeba.\u201d, promrmljao je sme\u0161e\u0107i se.<\/p>\n Zaneseno <\/span> je posmatrao treperavo i u\u017eareno zvezdano more, grickaju\u0107i stabljiku nekog cveta, oslu\u0161kuju\u0107i raspevanost zrikavaca i pesmu ptica u \u017eitnim poljima pored grada. Jedna repatica odletela je iza planine. Druga krupna zvezda, svetlija od ostalih, zagledana u mirnu povr\u0161inu reke i livadu, kao da mu je namigivala. Miris leta uspavljivao je sve na livadi pored obale.<\/p>\n \u2013 \u0160ta <\/span> \u010deka\u0161? \u2013 \u010duo je nepoznati glas. \u2013 Jesi li spreman?<\/p>\n \u2013 Naravno <\/span> \u2013 odgovorio je brzo. \u2013 Ve\u0107 odavno.<\/p>\n \u2013 Onda <\/span> kre\u0107emo. Odmah!<\/p>\n \u2013 A ko <\/span> si ti? Nikoga ne vidim.<\/p>\n \u2013 Zar <\/span> je to va\u017eno? Ja \u0107u te pratiti na putu. Ni\u0161ta ne brini.<\/p>\n Danilo <\/span> je bez oklevanja usko\u010dio u ko\u010diju u koju su ve\u0107 bila upregnuta dva vilinska konjica \u0161irokih prozirnih krila. Ko\u010dija je bila lepa, ni prevelika ni premala. Osvrnuo se i video da je unutra sve na svom mestu. \u010cak i termosica sa \u010dajem od \u017ealfije. Na sedi\u0161tu je zatekao dvogled i skupocen mobilni telefon.<\/p>\n Ko\u010dija <\/span> je bila spremna za polazak. Pogledao je prema ku\u0107i i osvetljenim prozorima, a onda niz \u0161iroku varo\u0161ku ulicu prema zgradi u kojoj je stanovala Nina. Njen prozor je bio osvetljen. Ona sada sigurno surfa internetom i \u010dudi se za\u0161to njega nema na vezi.<\/p>\n \u2013 Mo\u017eda <\/span> bi trebalo da se javim svojima \u2013 dvoumio se. \u2013 I Nini. Hm, ali svi bi se oni pobunili zbog moje odluke, a mama i baka jo\u0161 i mnogo nasekirale. Bi\u0107e bolje da \u0161mugnem bez pozdravljanja.<\/p>\n I onda <\/span> je zaplovio, lagano, pa sve br\u017ee, bez truckanja, penju\u0107i se sve vi\u0161e, posmatraju\u0107i kako brzo nestaju ku\u0107e, drve\u0107e, ulica, reka, celi gradi\u0107.<\/p>\n \u2013 Ovo <\/span> je kao na filmu! \u2013 radosno je uskliknuo ose\u0107aju\u0107i kako mu vazduh struji oko u\u0161iju, a kosa lepr\u0161a.<\/p>\n Ko\u010dija <\/span> je jezdila s lako\u0107om i on je samo ovla\u0161 dr\u017eao uzde, vi\u0161e posmatraju\u0107i okolinu nego \u0161to se usredsre\u0111ivao na upravljanje. Ispod sebe video je ve\u0107 dva osvetljena grada, zatim mnogo njih, vijugave reke i visoke planine. Mimoi\u0161ao se s nekom velikom pticom. Onda je proleteo avion osvetljenih prozora, pun putnika. Neki su ga primetili i mahnuli. I on je njima uzvratio, a najvi\u0161e jednoj devoj\u010dici, koja je, lica priljubljenog uz staklo, bila iznena\u0111ena onim \u0161to vidi.<\/p>\n \u2013 Hej<\/span>, ti! \u2013 odjednom je \u010duo glas nekog de\u010daka na krilatom konju. \u2013 Kuda si se uputio?<\/p>\n \u2013 Na <\/span> nebo, do zvezda \u2013 odgovorio je mirno. \u2013 Oduvek sam to \u017eeleo i sada mi se \u017eelja ispunila.<\/p>\n \u2013 Nije <\/span> lo\u0161e, nije lo\u0161e. Dovitljiv si.<\/p>\n \u2013 I ti<\/span>. Neobi\u010dan ti je taj konj. I veoma lep.<\/p>\n \u2013 To <\/span> je moj Pegaz. Mnogo je dobar i brz.<\/p>\n \u2013 A <\/span> ti, kuda si krenuo?<\/p>\n \u2013 Samo <\/span> malo da proja\u0161em. Onako, pre spavanja.<\/p>\n Spavanja<\/span>! O, da! Dole se sada sigurno svi spremaju na po\u010dinak. Mama je oprala zube, tata je zaspao na terasi u fotelji pored televizora koji je izneo zbog vru\u0107ine u vikendici, baka ve\u0107 odavno hr\u010de u svojoj sobi… Sada \u0107e sigurno primetiti da ga nema i po\u010de\u0107e da ga tra\u017ee, da se sekiraju i dozivaju. Setio se mobilnog telefona i brzo ukucao poruku: \u201dNe brinite. Oti\u0161ao sam malo da pro\u0161etam.\u201d<\/p>\n \u2013 Moram <\/span> i Nini da se javim \u2013 rekao je poluglasno.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 \u0160ta ka\u017ee\u0161? \u2013 upitao je de\u010dak na Pegazu koji je jo\u0161 jahao uporedo s ko\u010dijom.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Moram da se javim Nini.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ko ti je to?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Moja devojka. Prava lepotica. Sigurno \u0107e se zabrinuti.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Bolje nemoj. Zna\u0161 kakve su \u017eene. Odmah po\u010dnu da cmizdre.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 O, ne! Ona \u0107e me razumeti. I siguran sam da ne\u0107e nikome otkriti moju tajnu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Kako \u017eeli\u0161. Hajde, zdravo!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I de\u010dak obru\u0161i svog konja i brzo nestade u nebeskom plavetnilu.\u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Danilo je, sav sre\u0107an, jurio dalje. Ni sam nije znao koliko je daleko odmakao od Zemlje. Sigurno ve\u0107 veoma mnogo, jer se dole videla samo jedna velika lopta, s kontinentima koji su se jo\u0161 mogli nazreti. Je li ose\u0107ao strah? Nije, naravno, jer je bio hrabar de\u010dak.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pro\u0161ao je jedan kosmi\u010dki brod. Jasno je video kosmonaute u skafanderima kako lebde unutra. Jedan mu se nasme\u0161io i lagano mahnuo. Ali, to je bilo samo na tren, jer kosmi\u010dki brodovi jure velikom brzinom.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nabio je \u0161titnike za u\u0161i, prebacio prekriva\u010d preko krila i gucnuo malo \u010daja iz termosice.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eDa obujem i \u010darape? Ma ne, nije toliko hladno\u201d, pro\u0161aputao je i cimnuo uzdama.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ko\u010dija je jurnula jo\u0161 br\u017ee. Pribli\u017eavao se jednoj prelepoj zvezdi. Za koji trenutak, znao je to, spusti\u0107e se. Svuda je blistala zlatasta svetlost i bilo je lepo, lepo…<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Mihailo, gle! \u2013 rekla je mama. \u2013 On je zaspao.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Odne\u0107u ga u krevet. Ba\u0161 lepo spava \u2013 sme\u0161kao se tata, ustaju\u0107i iz fotelje i prilaze\u0107i Danilu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 I sanja \u2013 dodala je mama.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n KUMOVA SLAMA<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Deda je lagano \u010dvrknuo Mihaila jer su mu ve\u0107 bila dosadila njegova stalna zapitkivanja. Njemu se prispavalo dok su le\u017eali ispod starog oraha, a Mihailo je uvek imao nova pitanja. Kada je osetio to lagano \u010dvrk<\/em>! na glavi, glasno se zakocenuo od smeha. \u041ed svega na svetu najvi\u0161e je voleo dedu Du\u0161ana.\u00a0 Povukao ga je ne\u017eno za brk.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 A za\u0161to je mleko belo? \u2013 upitao je ozbiljno.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 A da mi, \u0107u\u0107urlikane, malo dremucnemo \u2013 nije se dalo dedi obja\u0161njavati a, bogme, nije ni znao pravi odgovor. \u2013 Vidi\u0161 kako je lep dan i kao je tiho, a ti si kao mala poto\u010dara. Stalno melje\u0161.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Prvo odgovori \u2013 bio je uporan Mihailo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Deda je po\u010deo da smi\u0161lja odgovor, pa kada ga nije lako na\u0161ao, dobro mu je do\u0161lo to \u0161to je ugledao me\u0111u granama oraha.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ene, vidi gore! \u2013 pokazao je prstom u kro\u0161nju.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Mihailo je pogledav\u0161i primetio uz granu priljubljenu vevericu i odmah zaboravio na postavljeno pitanje. Veverica se utom ispravila, a onda \u010du\u010de\u0107i na zadnjim nogama, sa prekrasnim uzdignutim i u obliku upitnika savijenim repom, dohvatila orah i po\u010dela da ga vrti me\u0111u \u0161apicama. Orah je ispao i zamalo nije pogodio dedu u glavu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Mihailo je bio odu\u0161evljen time \u0161to je video, podigao se i seo, ali ga je deda gurnuo rukom u pre\u0111a\u0161nji polo\u017eaj.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Bolje je da le\u017ei\u0161. Upla\u0161i\u0107e\u0161 je, a i ovako mo\u017ee\u0161 da je vidi\u0161.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Veverica je zaista bila lepa i razigrana. Zastajkivala bi za trenutak kao da osmatra i oslu\u0161kuje, a onda je strelovito jurila uz stablo, skakala s grane na granu, pa opet podizala i \u0161irila kitnjasti rep. Mihailu su se njene vragolije veoma svidele i ve\u0107 je imao mnogo novih pitanja za dedu. Ipak, nije \u017eeleo prekidati tu \u010daroliju, nego je mirno nastavio da je gleda, di\u0161u\u0107i tiho, kao da se bojao da bi i to moglo da upla\u0161i lepoticu. A veverica kao da je znala da je posmatraju, stalno je izvodila nove vragolije, ska\u010du\u0107i s grane na granu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eKako to ona radi ve\u0161to! I ska\u010de daleko, a ne padne…\u201d, razmi\u0161ljao je Mihailo.\u00a0 \u201dMora da je za tako ne\u0161to potrebno mnogo ve\u017ebe i vremena.\u201d<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I ve\u0107 je smislio nekoliko novih pitanja koja \u0107e postaviti dedi. Ali, gle! Deda spava! A i veverica se nekuda izgubila. Odlu\u010dio je da ga ne budi. Jer kada spava, deda to lepo \u010dini. Malo otvorenih usta kao da pu\u0107ka na svoju lulu, a brkovi mu poigravaju. Grudi mu se podi\u017eu i spu\u0161taju. Kako mu samo malo treba da zaspi, a njemu kad ga poteraju u krevet san nikako ne dolazi. Stalno se prevr\u0107e i najradije bi ustao dok gleda nebo osuto zvezdama.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Deda spava, a Mihajlo i dalje le\u017ei pored njega i razmi\u0161lja o pitanjima na koja nije dobio odgovor. Na primer, o Kumovoj slami. Deda je sino\u0107, dok su gledali u beskrajno nebo osuto zvezdama, govorio o nekom medvedu, Velikim i Malim kolima, Kumovoj slami… E, ba\u0161 to \u2013 Kumova slama! Otkud ona tamo? Jesu li je odvezli malim ili velikim kolima, sa upregnutim medvedima, i prosuli po nebu…?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za to vreme deda hr\u010de. Jako. Sigurno je i vevericu tako upla\u0161io. Mihailo je vi\u0161e ne vidi me\u0111u granama. Deda i dalje hr\u010de, a i Mihailu se prispavalo i po\u010dinje da sanja. Kao on i deda zajahali Kumovu slamu, onda jezde preko zvezdanog neba, kola tandr\u010du, medvedi ih jure, ali ih ne mogu sti\u0107i, a oni sre\u0107ni i veseli odozgo gledaju kako su ljudi na Zemlji mali, si\u0107u\u0161ni kao mravi. Baba Ema, sva zabezeknuta, stoji i prepla\u0161eno ma\u0161e rukama:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Silazi, Du\u0161ane, nesre\u0107o! Dete \u0107e mi se prehladiti.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 \u0160ta on? Juna\u010dina dedina. Jok, more! \u2013 pa jo\u0161 br\u017ee pojuri Kumovu slamu sre\u0107an \u0161to mu se unuk toliko veseli.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Mihailo je odjednom \u010duo neku buku koja se pribli\u017eavala. Mnogo automobila zaustavilo se na ulici.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Kume, izgore ti kesa!!! \u2013 proderao se neko iz sveg glasa.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Deda se od te vike probudio, posko\u010dio, nabio \u0161e\u0161ir, dohvatio \u0161tap i zamahnuo njime.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Du\u0161ane, pobogu, \u0161ta je s tobom? \u2013 upla\u0161eno je rekla baba Ema koja je po\u017eurila da vidi svatove i upravo prolazila pored njega. \u2013 Umalo me ne zaka\u010di.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Kumove mi slame \u2013 zabrunda bunovni deda \u2013 ja se uspavao.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A dok svi zajedno potom gledaju preko visoke ograde svatove, s ulice se \u010duje vesela muzika i glas najgrlatijeg svata:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Kume, izgore ti kesa!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kum nema kuda, baca nov\u010di\u0107e, deca jure da ih pokupe, a lepa mlada kao princeza, u dugoj beloj haljini i s buketom cve\u0107a u levoj ruci, sa mlado\u017eenjom i svatovima upravo ulazi u crkvu.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n MAGAR\u010cI\u0106 MAGO<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Leti, u hladovini maslina, mali Mago je lenjo mahao repom. To mu je bio sav posao: da pase travu i repom razgoni muve. A muve su bile ba\u0161 onako dosadne, kao muve \u2013 muvski. Leptiri su ukras sveta, a muve, ko je muve izmislio? I \u010demu one slu\u017ee? Da dosa\u0111uju Magi ili sle\u0107u na dozrele smokve. I zato je on stalno mahao i mahao repom, a ponekad \u010dak i ritao kopitama, ljut na njih.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 I\u2013aaa, i\u2013aaa, a\u2013iii, a\u2013iii, i\u2013aaa… \u2013 odzvanjao je glas magar\u010di\u0107a vo\u0107njakom pored mora.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kao da je time \u017eeleo da ih otera, ali ni\u0161ta. Muve su se opet vra\u0107ale i sve je bilo po starom. Magin \u017eivot je veoma dosadan. Da nije vezan konopcem za kr\u017eljavu maslinu, magar\u010di\u0107 bi obi\u0161ao vo\u0107njak izme\u0111u suhozida, zavirio malo u svaki kutak i tako bi mu \u017eivot bio lep\u0161i. \u010cesto po\u017eeli da malo potr\u010di, ska\u010de, rita se i zaviri preko zida kuda prolaze turisti.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Samo lepa Vedrana, s ukosnicama u obliku bubamara, dolazi \u010desto da obi\u0111e Magu i da mu pravi dru\u0161tvo. On je tada neizmerno sre\u0107an, \u017emirka i trep\u0107e, a kada oseti njene ruke ispod vrata, ispru\u017ei glavu, otvori usta pokazuju\u0107i zube, pa izgleda kao da se smeje. Mago je veoma lep magarac, sa dugim u\u0161ima, belim trbuhom, \u010dupavim nogama i \u0161irokim repom. Njegovi vlasnici nabavili su ga ne zbog neke koristi koju bi od njega o\u010dekivali, nego \u0161to su ga zavoleli i \u017eeleli da bude ukras u vo\u0107njaku u malom primorskom mestu, s ku\u0107ama belih fasada i crvenih krovova. A Mago to i jeste, pravi ukras, naro\u010dito kada zadrema, pa po\u010dne da kunja onako stoje\u0107i, a ponekada i opru\u017ei po ledini i spava kao beba.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Bebo, ba\u0161 si mi lep! \u2013 ka\u017ee Vedrana svaki put kada do\u0111e s kanticom vode. \u2013 Ne bih te menjala ni za najlep\u0161eg konja.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A Mago se samo lenjo protegne, za\u0161kilji na jedno oko i ostane tako nakrivljene glave dok ga ona miluje i \u010de\u0161ka po vratu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I druga deca vole Magu, dolaze da ga vide i da se dru\u017ee s njim. Milica donese kocku \u0161e\u0107era, Sini\u0161a sve\u017ee trave, Ena veliki \u010de\u0161alj da ga \u010de\u0161lja… a drugi, ko se \u010dega seti. O, \u0161to je tada Mago sre\u0107an! U centru pa\u017enje, okru\u017een decom. Njegovo srce zatreperi nemirno, pa po\u017eeli da juri i igra se sa svima njima. I da to traje i traje, da deca ostanu stalno s njim, danju i no\u0107u. Da zajedno gledaju mesec i nebo na\u010di\u010dkano zvezdama, oslu\u0161kuju\u0107i zrikanje zrikavaca, dok opojno miri\u0161e smilje i udaraju talasi o obalu. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 On je tako pametan \u2013 ka\u017ee Karina, plavokosa devoj\u010dica iz \u0160vedske, koja svake godine dolazi na more kod ujaka.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ne misle svi tako \u2013 nadovezuje se Stefan. \u2013 Ali la\u017eu u svim tim pri\u010dama. To kada ka\u017eu \u2013 glup kao magarac.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Kad bih mogla imati takvog jednog \u2013 ushi\u0107eno nastavlja Karina. \u2013 U \u0160vedskoj bi mu se obradovala cela moja ulica.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 \u010cime bi ga hranila? \u2013 pita Ana. \u2013 A kako bi ga i odvezla u \u0160vedsku?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Mislim da bi stao na zadnje sedi\u0161te na\u0161eg d\u017eipa \u2013 samouvereno \u0107e Karina. \u2013 Ja bih mogla da se vratim avionom.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tako je provodio dane dobro\u0107udni magar\u010di\u0107 Mago. Voljen i ma\u017een, koga su svi voleli.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jednom su pored zida prolazila dva nesta\u0161na derana. Kada su videli magar\u010di\u0107a, jedan od njih, vi\u0161i i \u0161trokav, primetiv\u0161i Magu, re\u010de:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Vidi onog glupana!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ba\u0161 izgleda tupavo. Ej, tupavko! \u2013 viknu drugi de\u010dak i nagnu se na zid.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Kolike samo u\u0161i ima. A tek glavu i repinu. Ba\u0161 je ru\u017ean.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 A da presko\u010dimo i malo ga izlemamo? Sigurno je zaslu\u017eio.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Sla\u017eem se \u2013 re\u010de drugi de\u010dak i ne \u010dekaju\u0107i presko\u010di zid.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Naoru\u017eani \u0161tapovima, derani su se pribli\u017eavali Magi. Njemu nikada niko nije u\u010dinio ne\u0161ta na\u017eao, svi su ga voleli i mazili, zato radosno mahnu repom obradovav\u0161i se de\u010dacima. O\u010dekivao je da ga pomiluju. Oni su mu se pribli\u017eavali ne bez straha, oprezno. Kada su se primakli sasvim blizu, jedan zamahnu i malo zaka\u010di Magu. Iznena\u0111en, magar\u010di\u0107 posko\u010di. Iako veoma mlad, odmah je shvatio: ovo nisu dobra deca. Kada ponovo oseti udarac preko le\u0111a, jak i bolan, Mago jo\u0161 vi\u0161e posko\u010di i iz sve snage kopitama odbaci jednog de\u010daka prema \u010dvornovatoj maslini. Videv\u0161i da je vrag odneo \u0161alu, derani po\u010de\u0161e da be\u017ee.<\/p>\n \u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 I mene je odalamio… \u2013 \u017ealio se drugi.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 La\u017ee\u0161, nisam to video.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Nisi jer si zagrlio maslinu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Odlaze dva derana stalno se dr\u017ee\u0107i pozadi, a Mago preko zida kao da dovikuje prema njima.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 I\u2013aaa, i\u2013aaa, a\u2013iii, a\u2013iii, i\u2013aaa…<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 \u0160ta ka\u017ee ovaj tupan? \u2013 pita jedan deran.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ka\u017ee: He, he, hi, hi, ho\u2013ho\u2013hooooo… \u2013 odgovara drugi. \u2013 Smeje nam se, budalo. Pa neka mi sada neko ka\u017ee da su magarci glupi.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onda, ne okre\u0107u\u0107i se, produ\u017eavaju stazom pored mora, stalno pipaju\u0107i mesta gde ih je Mago po\u010dastio, plava kao najve\u0107e \u0161ljive.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n JESENJA KI\u0160A<\/p>\n \u00a0\u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kako je dosadna jesenja ki\u0161a.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jesenja ki\u0161a pada dugo, ukoso, tiho. Ispira uspavane krovove, drve\u0107e po\u017eutelih listova, opustele ulice i zatvori sve u ku\u0107u: Etelku, Lakija, Neru…<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Samo lastama na telefonskim \u017eicama kao da ne smetaju te sitne kapi. Ipak smetaju. One su poredane u nizu i miruju. Tek poneka podigne krilce i kao da stresa kapi s perja. One se ba\u0161 spremaju da napuste ovo dosadno mesto i da odlete na jug, u toplije krajeve, tamo gde sada sija sunce.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Etelka gleda kroz prozor na prostrani trg. Na njemu se ko\u010doperno isprsio konjanik sa isukanom i visoko podignutom sabljom. Kao da nekom preti. Mo\u017eda ba\u0161 ovoj dosadnoj jesenjoj ki\u0161i. On je postavljen na veliko kameno postolje, a njegov konj je propet i samo \u0161to ne jurne. Mo\u017eda i oni \u017eele u toplije krajeve, tamo gde je sada leto.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Etelka razmi\u0161lja za\u0161to ki\u0161a pada, ali ne nalazi odgovor. Pada, eno, veliki \u017euti list i jasno joj je za\u0161to se to de\u0161ava. Takvi zlatasti listovi padali su i pro\u0161le godine. Bilo ih je veoma mnogo i ba\u0161 su lepo leteli i \u0161u\u0161tali pod njenim nogama. Njih je svaki dan skupljao kom\u0161ija Pavle i njoj se to nije svi\u0111alo. Skakala je u te hrpe li\u0161\u0107a i listovi su leteli ponovo po dvori\u0161tu. Ba\u0161 je bilo lepo i veselo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Etelka, an\u0111el\u010di\u0107u vragolasti \u2212 kao ljutio se kom\u0161ija Pavle. \u2212 Sada \u0107u ponovo morati da skupljam li\u0161\u0107e.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ja \u0107u da vam pomognem \u2212 ka\u017ee Etelka, a o\u010di joj igraju kao dva nemirna klikera. \u2212 Ja \u0107u da vam pomognem. Ba\u0161 volim da skupljam li\u0161\u0107e.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Neka, neka \u2212 ka\u017ee dobro\u0107udno kom\u0161ija. \u2212 I meni je bilo zabavno.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kako je dosadna jesenja ki\u0161a.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jesenja ki\u0161a pada dugo, ukoso, tiho, kao da nema nameru nikada da prestane.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A Etleka se dosa\u0111uje. Ona bi \u0161to pre da grane sunce i da s Lakijem istr\u010di u dvori\u0161te, pa na ulicu, a onda plo\u010dnikom ispod visokih kestenova da tr\u010di do obale i livade. I da tako tr\u010di i tr\u010di, sve dok se od umora ne sru\u0161i na travu, a Laki do\u0111e i veselo je lizne po licu ma\u0161u\u0107i repom. Potom i on legne i duguljastu nju\u0161ku lepo stavi na prednje \u0161ape, pa \u017emirka i pomera o\u010di levo i desno, ne di\u017eu\u0107i glavu, sve dok ne proleti neka ptica i on je laju\u0107i ne pojuri.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Eh, ta ki\u0161a!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Etelka gleda Neru, svoju potpuno crnu ma\u010dku, koja se lenjo prote\u017ee i zeva \u0161iroko, kao lavica. A le\u017ei odmah uz Lakija. Kao da joj je tako toplije.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ti, pospanka jedna \u2212 smejulji se Etelka. \u2212 Tebi ova ki\u0161a izgleda godi.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A Nera ne ka\u017ee ni\u0161ta. Ni Laki. Samo mirno le\u017ee na podu i oslu\u0161kuju kako ki\u0161a pada.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ova ki\u0161a ne misli prestati \u2212 ka\u017ee mama. \u2212 A Lakija i pored toga treba izvesti u \u0161etnju.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 To \u0107u ja \u2212 veselo \u0107e Etelka.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 E, bogme, danas ne\u0107e\u0161 ti. Mogla bi se prehladiti.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ali uze\u0107u ki\u0161obran, kabanicu i \u010dizme…<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 A, ne, ne! Milutin \u0107e to. Ionako samo \u010dita novine i kunja u fotelji.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 To meni nimalo nije te\u0161ko. I ba\u0161 volim \u0161to ki\u0161a pada \u2212 la\u017ee malo Etelka. \u2212 Mo\u017eda \u0107e uskoro prestati.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dozvola je napokon dobijena. Etelka se u\u017eurbano sprema i kada je potpuno spremna, tiho ka\u017ee:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Idemo!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Svi u ku\u0107i veruju da je to re\u010d koju Laki sa sigurno\u0161\u0107u razume. Jer, svaki put kada bi je neko i slu\u010dajno izgovorio, on bi skakao, mahao repom, veselo poskakivao i bio spreman na polazak u \u0161etnju.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Kuda \u0107e\u0161, Etelka po ovoj ki\u0161i? \u2212 pita kom\u0161ija Pavle. \u2212 Zar nikoga drugog nema u ku\u0107i da vodi Lakija u \u0161etnju?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ima, naravno. Ali ja to volim. Ba\u0161 volim da \u0161etam po ki\u0161i.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Etelka \u010dizmicama ska\u010de u svaku baricu. Voda pr\u0161ti na sve strane. Prolaznici se izmi\u010du, gledaju i uz osmehe se\u0107aju svog detinjstva. Laki tr\u010dkara od stabla do stabla.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jesenja ki\u0161a, sitna i dosadna, pada, pada, pada…<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kad se Etelka zavrti na jednoj nozi, i njen \u0161areni ki\u0161obran vrti se kao vrte\u0161ka. Kapljice lete na sve strane. U njenim \u010dizmicama je toplo. Crvena kabanica je duga i dopire do ispod kolena. I tako Etelka odlazi daleko, do obale i livade. Sumorno izgledaju danas ti predeli, jer ih je pritisnula sitna jesenja ki\u0161a.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Pobogu, dete! \u2212 rekla je mama kad se Etelka sa psom vratila iz \u0161etnje. \u2212 Pa, na \u0161ta to li\u010dite? Oboje.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A Etelka i Laki pokisli, prljavi, umorni ali veseli.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Najbolje bi bilo da vas oboje ubacim u ma\u0161inu za pranje ve\u0161a. Je li ostala ijedna barica u koju nisi ko\u010dila?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Etelka \u0107uti. I Laki. On \u010du\u010di na stepenicama podignute glave i zna da ne mo\u017ee u ku\u0107u dok ga ne operu; noge, dugu zlatastu dlaku, nju\u0161ku. Samo \u017emirka i \u010deka dok mama ne do\u0111e s velikom plasti\u010dnom posudom tople vode, \u0161amponom, dva duga\u010dka pe\u0161kira i Lakijevo ure\u0111ivanje mo\u017ee da po\u010dne. To potraje, ali na kraju dobro izbrisan Laki mo\u017ee u ku\u0107u.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Etelka gleda kroz prozor. Uskoro \u0107e ve\u010de. Na zapadu se vidi malo rumenog neba. Ono nagove\u0161tava da bi sutra mogao biti lep\u0161i dan.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kako je dosadna jesenja ki\u0161a.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jesenja ki\u0161a pada i pada dugo, lenjo… tiho.. i ukoso… ukoso…<\/p>\n \u00a0<\/p>\n MALA EN<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U sjaju prole\u0107nog dana, na cvetnoj livadi ispred velikog dvorca, Mala En, najmla\u0111a kraljeva k\u0107i, le\u017eala je potrbu\u0161ke, glave naslonjene na dlanove.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Od sve kraljeve dece ona je bila druga\u010dija u svemu. Nju nisu zanimali sjaj dvora, prin\u010devi i princeze, lepe haljinice, balovi i u\u0161togljeno pona\u0161anje. Imala je svoj posebni svet i stalno je be\u017eala napolje da u\u017eiva u njemu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tako je i tog dana, kroz visoku travu i mirisno cve\u0107e, kao najlep\u0161u \u0161arenu zavesu, posmatrala malu kornja\u010du koja se gegala idu\u0107i prema njenom licu. Sva ushi\u0107ena, Mala En ju je netremice gledala zaustaviv\u0161i \u010dak i dah, misle\u0107i da bi je i time mogla upla\u0161iti. Njene lepe i tu\u017ene o\u010di bile su \u0161irom otvorene, bez treptaja, samo da ni\u0161ta ne propuste od te \u010darolije. De\u010dji osmeh razlio joj se od uva do uva. Bila je sva ispunjena sre\u0107om. To je za nju bilo ne\u0161to novo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U tom trenutku livadom je pro\u0161etao kralj. Videv\u0161i Malu En, onako kao ma\u010de priljubljenu uz zemlju, po\u010de\u0161ao se ispod krune.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 \u0160ta li tu radi moje deri\u0161te? \u2013 zapitao se. \u2013 Ne\u0107u kvariti njen san. Samo neka je sre\u0107na.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I kralj je produ\u017eio dalje, ne shvataju\u0107i \u0161ta je to toliko moglo zaneti njegovu mezimicu, tako da ga nije ni primetila.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Bi\u0107e od nje ne\u0161to. Ona je tako dobro dete \u2013 tiho je za sebe prozborio kralj. \u2013 Mala En je stvorena za svet dobrote i lepote.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Majka kraljica je sa balkona tako\u0111e videla Malu En.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ona je kao \u0161areni leptiri\u0107 sleteo da se odmori na travi \u2013 rekla je slu\u017eavki. \u2013 Sigurno je otkrila ne\u0161to veoma interesantno. Gledaj, ona prou\u010dava svet mrava i buba.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za to vreme, kornja\u010da manja i od njenog dlana, pri\u0161la je sasvim blizu. Mala En do tada nikada nije videla ni\u0161ta sli\u010dno. Videla je mrave, crne i \u017eute, mnogo raznih buba, razigrane leptirove, mi\u0161a, je\u017ea, pu\u017ea, pti\u010dice \u0161arenog perja, ali ovo \u2013 e, to je sasvim ne\u0161ta novo i posebno.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kornja\u010da se upla\u0161ila njenog glasa i brzo uvukla sme\u0161nu glavu u oklop. Sada je to bio samo mali naopako okrenuti \u010danak, nepomi\u010dan ispod cvetnih krunica, u kome je \u010dekao neko da opasnost pro\u0111e, pa da nastavi put. Zavladao je mir. Oboje su zbunjeno \u010dekali da se ne\u0161to promeni.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eTo ne\u0161to ima oklop odozdo i odozgo\u201d, mislila je Mala En. \u201eUpla\u0161ila sam ga. Ba\u0161 mi je \u017eao.\u201d<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I ostala je jo\u0161 jedan trenutak u tom polo\u017eaju miruju\u0107i, a onda ispru\u017eila prst. Ba\u0161 tada i kornja\u010da je pomolila glavu iz oklopa, \u0161to je veoma upla\u0161ilo Malu En, zamalo da sko\u010di i pobegne. Ali, ipak je ostala, nakon \u0161to je kornja\u010da ponovo uvukla dugi vrat u oklop.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201e\u010cudno neko stvorenje. I lepo\u201d, odu\u0161evljeno je zaklju\u010dila Mala En, sada sa sve manje straha.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A onda je, skupiv\u0161i hrabrost, malo gurnula kornja\u010du. Ona se od toga prevrnula na le\u0111a, ne pomaljaju\u0107i glavu iz oklopa.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eGle, odozdo je sva \u017eu\u0107kastobela\u201d, nastavila je da otkriva pojedinosti kod kornja\u010de Mala En. \u201dA noge su joj tako sme\u0161ne, kao i glava i vrat.\u201d<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uzela ju je u ruku, okrenula, pogledala sa svih strana i vratila na noge.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Podbo\u010dila je rukama ponovo glavicu, savila i podigla levu nogu mahnuv\u0161i njome nekoliko puta kroz vazduh i nastavila da le\u017ei u travi. Shvatila je da joj od ovog malog i \u010dudnog stvorenja ne preti nikakva opasnost.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ko si ti? \u2013 upitala je ponovo Mala En kornja\u010du kada je opet pomolila glavu iz oklopa.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ja sam kornja\u010da \u2013 odgovorila je ona kada je i sama shvatila da joj od devoj\u010dice ne preti opasnost. I ohrabrena time primakla joj se jo\u0161 bli\u017ee.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Nisam te ranije videla na livadi.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Nedavno sam se izlegla.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Izlegla!?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Da. Iz jajeta.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Pa ti nisi pile, a ima\u0161 i \u010detiri noge. I rep i \u010dudan oklop.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Rekoh, ja sam kornja\u010da. I kornja\u010de se legu iz jaja.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 A gde \u017eivi\u0161? \u2013 bila je znati\u017eeljna Mala En. \u2013 \u0160ta \u0107e biti s tobom kada do\u0111e zima i padne sneg, kada sve okuje led?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Tada \u0107u da se zakopam u zemlju, ispod li\u0161\u0107a…<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Oh, ba\u0161 neobi\u010dno. I ne\u0107e ti biti hladno?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ne\u0107e, ne\u0107e. Tako kornja\u010de prespavaju zimu. O tome mi je pri\u010dala mama.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Neobi\u010dno, ba\u0161 neobi\u010dno.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Zato i volimo da se u prole\u0107e izlo\u017eimo suncu. U tome posebno u\u017eivam.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Pone\u0107u te u dvorac \u2013 rekla je Mala En, a zatim podigav\u0161i se, stavila kornja\u010du u d\u017eep od haljinice i potr\u010dala preko livade.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u010cim se pojavila u dvorcu, sva zajapurena i rumena u licu od tr\u010danja, kralj je pronicljivo upitao:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 \u0160ta ima\u0161 u d\u017eepu, Mala En? Jesi li opet donela pu\u017ea ili nekog drugog stvora?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Kornja\u010du! \u2013 odu\u0161evljeno je odgovorila i stavila pred kralja \u017eivotinjicu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Hm, sto mu kruna! \u2013 iznenadio se kralj. \u2013 Jednog \u0107e\u0161 dana dovu\u0107i lava.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kraljica je bila zaprepa\u0161\u0107ena.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 To je pogre\u0161no \u2013 rekla je gledaju\u0107i u kornja\u010du na prestolu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Pogre\u0161no? Za\u0161to pogre\u0161no? \u2013 naivno je upitala Mala En.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ne prili\u010di princezama da se tako pona\u0161aju.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Koje\u0161ta! \u2013 pobunio se kralj. \u2013 Neka se dete igra kako voli. Mo\u017eda sutra od nje bude uva\u017eeni nau\u010dnik. Dosta je lakovanih cipelica.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Mogu li je, o\u010de, zadr\u017eati i poneti u svoju sobu? \u2013 zamolila je Mala En.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Dakako! \u2013 slo\u017eio se kralj. \u2013 Ponesi je.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kraljica je samo zavrtela glavom, nezadovoljna takvom kraljevom odlukom. Ali kraljeva se ne pori\u010de.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Samo, ne zaboravi da je hrani\u0161 \u2013 dodao je kralj. \u2013 I kornja\u010de moraju da jedu i piju.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 \u0160ta one jedu?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Sazna\u0107e\u0161. Odmah pozovi u\u010ditelja da ti ispri\u010da sve o kornja\u010dama.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Malo kasnije kornja\u010da je grickala zeleni list salate i iz zdelice pila mleko. Dvorski u\u010ditelj je morao Maloj En dugo, dugo da pri\u010da o kornja\u010dama. \u010cak je posegnuo i za debelim knjigama da bi osve\u017eio svoje znanje.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n KRIVI SPOJ<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0160ta mo\u017ee da se desi ako jedna SMS poruka gre\u0161kom ode na krivu adresu? Ovi moderni mobilni telefoni mogu sva\u0161ta. Ne verujete? Dobro.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ako jedna takva poruka nepa\u017enjom ode na pogre\u0161nu adresu, mo\u017ee se desiti i ovo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stefan je upravo napisao poruku: \u201eDo\u0111i kod spomenika na trg u pet. Posle zajedno idemo kod Ane. Stefan.\u201d<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pisao je brzo i isto tako pritisnuo \u201ePo\u0161alji\u201d, a to je bila gre\u0161ka. Mala simpati\u010dna gre\u0161ka. Ba\u0161 simpati\u010dna i uvrnuta gre\u0161kica.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eKlik!\u201d je \u010dula Milica i brzo, onako kako to samo devoj\u010dice umeju, dohvatila mobilni telefon i pro\u010ditala: \u201eDo\u0111i kod spomenika na trg u pet. Posle zajedno idemo kod Ane. Stefan.\u201d<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Njena dotad mirna usta odjednom su se ra\u0161irila u \u0161irok osmeh. I pro\u0161aputala je jedno iznena\u0111uje\u0107e i simpati\u010dno:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Oh!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stefan je u tom trenutku \u010dekao odgovor bulje\u0107i u mali ekran svog telefona:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 \u0160ta je ovom kreletu? Za\u0161to ne odgovara? \u2212 zapitao se, a odmah i dodao: \u2212 Mora da se uspavao, po obi\u010daju… Ima vremena, valjda \u0107e \u010duti \u201dklik\u201d i videti poruku… – mrmljao je i dalje sebi u bradu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za to vreme Stefanov drug Gavrilo Petrovi\u0107 je zaista \u010dvrsto spavao. Njegov mobilni telefon je \u0107utao, baterija mu je bila prazna. Po obi\u010daju.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Milica je, me\u0111utim, poku\u0161avala da se priseti te Ane bez uspeha. Ne zna nikakvu Anu. Hm. Stavila je prst na \u010delo, a onda joj se u\u010dini \u010dudno i to – otkuda sada odjednom ta poseta Ani?…<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ipak je bila veoma obradovana sadr\u017eajem poruke.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Za\u0161to nije telefonirao, nego \u0161alje poruku? \u2212 upitala se. \u2212 I ko je zaista ta Ana? Mora da sam ne\u0161to zaboravila.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I Stefan je razmi\u0161ljao o toj poseti:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eBilo bi mnogo bolje i lep\u0161e da idem s nekom devoj\u010dicom, nego s ovim pospankom. Ali, \u0161ta je, tu je. Ana ho\u0107e da vidi Ga\u0161u Klupodera, pa neka joj bude.\u201d<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ba\u0161 ti hvala \u0161to si me pozvao! U ku\u0107i mi je bilo tako dosadno. A, ko je ta Ana?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stefanu je odjednom proletelo kroz glavu i sve mu je bilo jasno. Toliko jasno da je zaboravio da odgovori na Milicino pitanje. Krivi spoj. Najlep\u0161i mogu\u0107i krivi spoj. Za svaki slu\u010daj brzo je pogledao u svoj ajfon<\/em>.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 A gde je Ga\u0161o? \u2212 pitala je Ana kada su se dugim stepeni\u0161tem popeli prema ku\u0107i i u\u0161li u njenu sobu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Medo se uspavao. Po obi\u010daju \u2212 rekao je Stefan i na brzinu upoznao Anu s Milicom.\u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bilo mu je drago \u0161to je tu s Milicom, a ne sa Ga\u0161om.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ovi dana\u0161nji mobilni telefoni zaista mogu sva\u0161ta. Tako su pametni. \u010cak i to – da pogre\u0161e onako kako mi pri\u017eeljkujemo.\u00a0<\/p>\n \u00a0<\/p>\n VITEZ PODVEZICE<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jesam li vam pri\u010dao kako sam postao vitez podvezice? \u0160ta, nisam!? Mora da sam zaboravio. Imao sam nameru, ali sam izgleda smetnuo s uma. Oprostite.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ne postaje se lako vitez podvezice. Ne i ne! Nije lako dobiti Orden podvezice, jedno od najvi\u0161ih, ali i najpopularnijih odlikovanja na svetu, a samo se na osnovu tog priznanja postaje vitez podvezice. Istina, sada mi jo\u0161 nedostaju dvadesetpetorica vitezova kao kod kralja Edvarda Tre\u0107eg, ali i to \u0107emo re\u0161iti. Za plemeniti red vitezova na\u0161e ulice, nema \u0161ta ne bismo u\u010dinili.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za sve je kriva Kalinina bela perzijska ma\u010dkica, vra\u017ei\u0107ak, vrcasta, lagana i meka kao pahulja. Ona i Ga\u0161o Klupoder, naravno. Ko drugi. Samo je tom spadalu moglo da padne na pamet sve to, pa sada deca iz tri ulice vi\u010du za mnom: Vitez podvezice! Evo ide vitez podvezice! Ali, plati\u0107e mi on za to. Ve\u0107 \u0107u ja smisliti neko odlikovanje i za njega.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bio je mesec juni kada u na\u0161em dvori\u0161tu cvetaju i zanosno miri\u0161u lipe. Celo dvori\u0161te tada postaje lep\u0161e, miri\u0161ljavo i bistrije. Svakog popodneva okupljali smo se i igrali do kasno u no\u0107, pa nam je te\u0161ko padalo kada bi nas naterali da u\u0111emo u zgradu i idemo na spavanje. A lipe su mirisale i dalje, svu no\u0107, \u0161ire\u0107i grane nad dvori\u0161tem i penju\u0107i se u visinu sve do \u010detvrtog sprata.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jednom tako Kalina u krilu mazi svoju belu dugodlaku ma\u010dku. Oko nje se okupile uglavnom devoj\u010dice. Sve ho\u0107e da dotaknu i pomiluju tu malu lopticu u krilu, nagnule se i ushi\u0107eno ra\u0161irile osmehe preko lica, samo \u0161to se ne istope. Sve su lepe, ali nijedna kao Kalina; lepo za\u010de\u0161ljana, sa dve zlatne ukosnice i haljinicom belom kao i njena ma\u010dka. Mi de\u010daci smo bili u drugom delu dvori\u0161ta zaokupljeni nekom svojom igrom. Ja sam, ipak, \u010desto pogledavao prema Kalini. Ona mi se jednostavno i iznenada zaka\u010dila za du\u0161u sa prelepim o\u010dima, dvema jamicama na licu kada se smeje i malenim mlade\u017eom ispod usana. Kao da je prole\u0107e delovalo na nju, prolep\u0161alo je i promenilo u sasvim drugu devoj\u010dicu. Blistala je od neke nove lepote. Prole\u0107e ili lekoviti miris lipe, \u0161ta je to delovalo na nju? Ili mene? Ona je stvarno bila prelepa i stalno u mom poludelom de\u010da\u010dkom srcu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ali, Kalina kao da me nije prime\u0107ivala. Ili mi se to tako tada samo \u010dinilo. Ona je sigurno bila pametnija od mene i nije pokazivala simpatije onako kao ja: petljavo i nespretno. \u0160ta sam mogao kada mi se neodoljivo dopadala?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Odjednom, vrisak, vika, uzbu\u0111enje. Kada smo dotr\u010dali, Kalina je plakala, a sve su devoj\u010dice unezvereno gledale u kro\u0161nju. Kom\u0161ijin pas, koji se odjednom tu na\u0161ao, laju\u0107i i ma\u0161u\u0107i repom, propinjao se i prednjim \u0161apama grebao o stablo. Kalinina ma\u010dka bila je visoko me\u0111u rascvetalim granama.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Moramo je skinuti \u2212 rekao je neko.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Kako kada je ona visoko gore u kro\u0161nji \u2212 dodao je drugi.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Upla\u0161ila se jadnica. Moramo je skinuti zbog Kaline \u2212 bio sam odlu\u010dan. \u2212 Ma\u010dka se sama ne\u0107e vratiti.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A lipa je stvarno bila visoka, debela, razgranata… ko zna koliko je godina imala.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bilo mi je \u017eao Kaline. Ne podnosim suze. Odmah sam po\u010deo da se penjem. Nije mi to lako polazilo za rukom. Stablo je bilo nepristupa\u010dno i stalno sam klizio nazad.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Evo lestve! \u2212 doviknuo je Ga\u0161o Klupoder.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uz lestve, pa do prvih grana, a kasnije je bilo ve\u0107 lako. Penjao sam se sve vi\u0161e i vi\u0161e, a kada sam pogledao dole, video sam moje drugove nekako male, s glavama uperenim prema meni. Zadrhtao sam. Neki strah prostrujao mi je kroz telo. Zastao sam za trenutak \u010dvrsto ste\u017eu\u0107i deblo. Nikada se nisam penjao tako visoko. Onda sam pomislio da ne smem gledati dole i produ\u017eio dalje. A ma\u010dke nigde. Zavukla se negde me\u0111u tanke grane, listove i cvetove. Sve miri\u0161e i zuje p\u010dele. \u010cak mi se \u010dinilo nekako glasno. U horu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Idi desno!… Ne, ne, levo!… Jo\u0161 se penji… Ima li je?… Nije valjda…<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U tom trenutku sve bih u\u010dinio za Kalinu. I nisam mislio na opasnost i mogu\u0107nost da padnem. Samo mi je bilo va\u017eno da prona\u0111em tu ma\u010dku i predam je u njene ruke. Da vidim njen \u010darobni osmeh i svetlost u o\u010dima. Da me ona, mo\u017eda, pogleda druga\u010dije i s ve\u0107om pa\u017enjom.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tog malog belog vra\u017ei\u0107a sam te\u0161ko prona\u0161ao. Od straha je bila pobegla gotovo na sam vrh. Te\u0161ko ju je bilo uzeti s tanke grane koja se njihala, pa je izgledalo da \u0107e svakog \u010dasa pasti. A kada se nekako kona\u010dno na\u0161la u mojoj ruci, odmah me je ogrebala. Nisam je pustio. Po\u010deo sam da se spu\u0161tam, \u0161to je sada zbog nje bilo ote\u017eano i sporo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada sam je kona\u010dno predao Kalini, ona je, dr\u017ee\u0107i je obema rukama, propinju\u0107i se na prste, pritr\u010dala i poljubila me. A u dvori\u0161tu vrisak, pljesak i smeh. \u010cak su i s prozora zgrade stanari gledali i sme\u0161ili se.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sutradan, popodne nakon \u0161kole, Ga\u0161a Klupoder se iznenada popeo na klupu i povikao:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Narode! Okupite se! Imam va\u017eno saop\u0161tenje.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Svi su se kao po dogovoru okupili, smeju\u0107i se i gurkaju\u0107i. Pri\u0161ao sam i ja. \u0160ta li ovaj smera? Opet neku nepodop\u0161tinu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Imam posebnu \u010dast da kao predstavnik njegovog veli\u010danstva kralja Edvarda Tre\u0107eg, saop\u0161tim cenjenom skupu…<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Okolo smeh, cika… Smejem se i sam, jer ne znam o \u010demu se radi. Valjda jedini ja.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Zbog iskazane nesebi\u010dne hrabrosti i po\u017ertvovanja u spasavanju Kalinine ma\u010dke, uru\u010dujem na\u0161em hrabrom Stefanu Orden podvezice…<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Neki se ve\u0107 valjaju po travi dok mi Ga\u0161o prikop\u010dava neku crvenu zvezdu na ko\u0161ulju, a ja zbunjen blenem, ukipljen kao drvena Marija.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onda se Ga\u0161o odjednom saginje, klekne na jedno koleno, malo podi\u017ee Kalininu haljinicu, odvezuje podvezicu, belu traku svezanu u obliku ma\u0161ne s njene desne natkolenice, a u dvori\u0161tu urnebes. A Kalina kao ikona. Sva osmehnuta i gleda me ne trep\u0107u\u0107i. Pru\u017ea ruku s podvezicom i ka\u017ee jedno \u010darobno i \u0161aputavo:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Hvala ti! Ba\u0161 si hrabar.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onda mi prilazi jo\u0161 bli\u017ee i spu\u0161ta jo\u0161 jedan mali topli poljubac. A ja? Ja ve\u0107 letim nebom negde iznad na\u0161e zgrade i \u010dini mi se da nema \u0161anse da padnem.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Odnekud se tu odjednom na\u0161la i \u0161iroka plava svilena vrpca. Stavljaju mi je preko ramena i plje\u0161\u0107u uz smeh.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ser, progla\u0161avam vas vitezom podvezice! \u2212 teatralno ka\u017ee Ga\u0161o.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Okolo se urnebes ne smiruje. I, za\u010dudo, ne ljutim se, nego se i sam osmehujem.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jer Kalina stoji tu preda mnom s belom ma\u010dkicom u rukama, sva osmehnuta, a one dve njene jamice na licu postale su nekako jo\u0161 dublje i lep\u0161e, potvr\u0111ene jednim malim mlade\u017eom kao ta\u010dkom pored usana.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n ALEKSA I NJEGOVA BARKA<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na obali, u kamenoj ku\u0107ici, u jednom primorskom gradi\u0107u, \u017eiveo je on, dobri de\u010dak Aleksa.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Aleksa \u2212 govorili su mu \u010desto stari ribari ogrubelih lica i ruku \u2212 ne idi danas na pu\u010dinu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 On bi ih pogledao tu\u017enim o\u010dima i \u0107utao.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Tvoja je barka mala kao i ti \u2212 nastavljali su. \u2212 Danas bi mogla biti bura, a ti si nejak.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Aleksa je znao da ih ne\u0107e poslu\u0161ati. Jednostavno nije mogao druga\u010dije. Ako svakog dana ne ulovi nekoliko riba, njegova majka Tonka i on ne\u0107e imati \u0161ta da jedu, a ni da prodaju. Novac im je bio potreban kao i svima. Samo su na taj na\u010din mogli da ga zarade.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Svakog popodneva, kada se vrati iz \u0161kole, Aleksa pojede svoj oskudni ru\u010dak i odmah uradi zadatke. Zatim malo prilegne da se odmori. Onda, kada sunce po\u010dne da se primi\u010de morskom horizontu i prospe zlatasto rumenilo pu\u010dinom, Aleksa je isplovljavao u ribolov.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eMoram biti pa\u017eljiv, \u0161ta bi moja majka da se meni ne\u0161to dogodi?\u201d mislio je odvezuju\u0107i barku, pogledaju\u0107i u nebo i more, a zatim bi se otisnuo od obale.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eDr\u017ea\u0107u se danas bli\u017ee kopna\u201d, zaklju\u010divao je. \u201eZaista miri\u0161e na nevreme.\u201d<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Aleksa je bio ve\u0161t de\u010dak i svi su se \u010dudili kako mu uspeva da se uvek vra\u0107a s dobrim ulovom. A on je birao usamljena mesta, malo podalje od ostalih ribara. \u00a0\u00a0 \u201eSre\u0107ne sam ruke\u201d, mislio je, ne prime\u0107uju\u0107i ipak da su ga svi ribari pu\u0161tali\u00a0 da lovi\u00a0 tamo gde je navi\u0161e riba.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Vidi\u0161 li malog? \u2212 znali su se dovikivati.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ne \u2212 moglo se \u010duti. \u2212 Verovatno se opet zavukao u uvalu iza stena.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nisu ga ostavljali samog kada bi po\u010deli da se vra\u0107aju ku\u0107ama. Voleli su tog de\u010daka i ose\u0107ali neku vrstu obaveze prema njemu nakon \u0161to je ostao bez oca. Ako bi ponekad ulovio manje nego obi\u010dno, uvek bi se na\u0161ao neko da ubaci u njegovu barku nekoliko riba. Njegova majka Tonka tu ribu kasnije \u0458\u0435 prodavala na trgu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Uzmite! Danas niste ni\u0161ta ulovili.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Neka. Tebi je potrebnije, sinko \u2212 odgovarao je starac.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Morate uzeti. I vi ste meni davali.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Gabriel bi ga tada sav ozaren pomilovao po kosi i Aleksi se \u010dinilo da vidi kako su se njegove o\u010di orosile suzama. Stajao bi tako neko vreme i gledao za njim, sve dok svojim laganim koracima ne bi zamakao u ku\u0107u.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nevreme je tog dana do\u0161lo iznenada, onako kako to obi\u010dno biva na moru. Ono je \u010desto iznena\u0111ivalo i stare ribare. Ali, oni su bili iskusni, sna\u017eni i ve\u0161ti, pa su znali savladati takve opasnosti. Aleksino iskustvo bilo je malo, onakom krhkom vi\u0161e bi mu prili\u010dilo da se igra s decom, nego da se bavi te\u0161kim ribarskim poslom.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Vidite li malog?! \u2212 povikao je o\u010dajno Gabriel.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ne! \u2212 odgovorila su gotovo uglas trojica ribara spremaju\u0107i se da pobegnu prema kopnu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ne smemo ga ostaviti \u2212 vikao je jo\u0161 ja\u010de Gabriel.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 \u0160ta da radimo? Ni sami ne znamo \u0161ta \u0107emo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Moramo prema uvali \u2212 uporno je vikao Gabriel. \u2212 On je tamo, znam.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nevreme je bilo sve ja\u010de. More kao da je iznenada podivljalo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ribari su ipak usmerili svoje barke prema uvali gdje je Aleksa naj\u010de\u0161\u0107e ribario, mada su znali kakvoj se opasnosti izla\u017eu. Probijali su se te\u0161ko. Strah je bio prisutan kod svih, zbog onog \u0161to bi se moglo dogoditi i njima i Aleksi. Znali su da pribli\u017eavanje o\u0161trim stenama mo\u017ee biti kobno i da lako mogu da im se porazbijaju brodice, ali su sada bili odlu\u010dni da po svaku cenu prona\u0111u Aleksu. Na pedesetak metara udaljenosti od jedva vidljivog kopna, u ina\u010de za\u0161ti\u0107enoj i ne\u0161to mirnijoj uvali, talasi su bili malo manji. Morali su gr\u010devito da se bore s pobesnelim morem kako bi se odr\u017eali na povr\u0161ini. Kru\u017eili su po uvali blizu jedan drugom, naprezali vid, ali Alekse i njegove barke nije bilo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 O, Bo\u017ee, smiluj se! \u2212 zavapio je Gabriel. \u2212 \u0160ta ti je siroti de\u010dak skrivio?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sada je ve\u0107 pretila opasnost da se neke barke potope, jer su napola bile ispunjene vodom. Ipak su nastavili da tra\u017ee de\u010daka.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 \u010cini mi se da vidim ne\u0161to \u2212 doviknuo je jedan ribar, trude\u0107i se da ga neko od njih \u010duje. \u2212 Ovamo! Ovamo!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ribari su s velikom mukom krenuli za njim.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na\u0161li su Aleksu potpuno iscrpljenog, pomodrelog, izbezumljenog od straha. Stajao je onako mali u vodi do grudi, izme\u0111u stena i barke, sav izranjavan ali uporan da ne dozvoli talasima da je razbiju. Bilo je pravo \u010dudo kako ga talasi nisu odneli. Ili jednostavno, zajedno s barkom, bacili na o\u0161to kamenje.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ribari su prihvatili njegovu barku, a jedan od njih podigao je potpuno iscrpljenog Aleksu. On kao da nije mario za sebe, nego je stalno kao u bunilu ponavljao:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Moja barka, moja barka!!!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Sve je u redu s tvojom barkom, Aleksa \u2212 te\u0161io ga je Gabriel.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Nije, nije! Pogledajte, razbijen joj je pramac.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada su se s velikom mukom dokopali luke i kada se nevreme donekle smirilo, mogli su videti da je Aleksina barka stvarno veoma o\u0161te\u0107ena, a on sav prekriven modricama, posekotinama i da drhti od umora i straha.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pognute glave tiho je plakao.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ne pla\u010di, Aleksa \u2212 te\u0161io ga je Gabriel. \u2212 Sutra \u0107emo svi zajedno da popravimo tvoju barku.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I, zaista, svi su se ribari sutradan okupili na obali i popravili Aleksinu barku. Ona je sada ista kao i pre, \u010dak je i lep\u0161a nego \u0161to je bila.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n LETO BEZ VERONIKE<\/p>\n \u00a0\u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0160ta \u0107e moja jadna devojka sada? Nju vode kod njenog dede na jednu stranu sveta, mene kod mog dede na drugu. A leto je tako dugo… i kako \u0107emo mi jedno bez drugog?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0160ta \u0107e moja jadna devojka Veronika sada?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Mi smo samo hteli da budemo zajedno preko celog leta, pa smo poku\u0161ali da spre\u010dimo takvu nepravdu i odlu\u010dili smo da pobegnemo od ku\u0107e. I na kraj sveta ako treba. Pa \u0161ta?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Iskradi se kada svi odu na spavanje \u2013 predlo\u017eio sam Veroniki. \u2013 Ja \u0107u biti spreman i \u010deka\u0107u te.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Veronika se pla\u0161ila mraka i tog dalekog puta u svet. Ipak je zbog mene odlu\u010dila da zajedno pobegnemo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dugo sam razmi\u0161ljao \u0161ta sve treba da se ponese kada se be\u017ei u svet. To mi je bilo prvi put. Nisam imao iskustva. Dugo sam kraduckao po ku\u0107i, a onda zaklju\u010dio da sve to ne mogu da ponesem. Poneo sam najva\u017enije: baterijsku lampu zbog Veronikinog straha i mnogo \u010dokolade koju je ona odistinski volela. I ja volim \u010dokoladu, istina je, ali vi\u0161e zbog nje. I poneo sam jo\u0161 mnogo nekih drugih sitnica.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na koju stranu da pobegnemo? Svakako ne na onu gde je njen, ali ne i moj deda. Mogli bismo nabasati ba\u0161 na njih. Znam da Veronika voli svog dedu, isto kao i ja svog, ali kako s njima da provedemo celo leto razdvojeni? Neka oproste i njen i moj deda \u2013 ne va\u017ei.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Veronika je drhtala od straha dok smo se iskradali.<\/p>\n \u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Veronika je ponela svoju lutku \u017daklinu, jer bez nje ne mo\u017ee. Pa neka. \u0160ta smeta lutka \u017daklina kada se be\u017ei u svet? Ni\u0161ta. Utroje \u0107e nam biti jo\u0161 i lep\u0161e.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ja se pla\u0161im \u2013 rekla je drhture\u0107i i dalje dok sam je vodio za ruku.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pre\u0107i \u0107emo most, reku, polje i popeti se na visoko brdo iznad grada. Tamo moj drug Manojlo Lazuki\u0107 ima vikendicu. To je samo usputna stanica. Tu \u0107emo se odmoriti.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U levoj ruci \u010dvrsto ste\u017eem klju\u010d koji mi je Manojlo kradom dao, desnom ne\u017eno dr\u017eim Veronikinu ruku, a na le\u0111ima mi je pun ranac. Ba\u0161 smo ih pre\u0161li. Pa, morali smo kad su takvi.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I, ve\u0107 smo u vikendici, naslonjeni na prozor.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sa brda se kao na dlanu vidi grad osvetljen treperavim svetlima. Miri\u0161e toplo ve\u010de i na sve strane \u010duje se cvrkut ptica. Ba\u0161 lepo ve\u010de. Kao stvoreno za be\u017eanje u svet. Pojeli smo po par\u010de \u010dokolade i brzo zadremali.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Tu si, mangupe! \u2013 probudilo me je o\u010devo potezanje za uvo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dok se sunce probijalo kroz prozor, obasjavaju\u0107i pospance, Veroniku i mene, na\u0161i o\u010devi i uplakane majke stajali su kraj kreveta. Veronika je zaplakala ste\u017eu\u0107i u naru\u010dju \u017daklinu. Ja nisam. Taman posla. Da pla\u010dem, jok! Bio sam besan na izdajicu Manojla Lazuki\u0107a. Vide\u0107e on svoga boga. I na sebe, jo\u0161 vi\u0161e. Kako sam mogao tako \u010dvrsto zaspati da ih nisam \u010duo kada dolaze? To je zbog Veronike. Tako je lepo mirisala njena kosa i no\u0107 sa zvezdama koje smo posmatrali kroz prozor. \u010cist vazduh nas je prevario. Bi\u0107e da je to. \u0160ta bi drugo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I \u0161ta \u0107e moja jadna devojka sada?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nju danas vode kod njenog, a mene kod mog dede.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kako \u0107e biti dugo ovo leto bez Veronike.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n KOMPOT OD BELIH TRE\u0160ANJA<\/p>\n \u00a0\u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kako se samo lepo zarumenela moja devojka Veronika dok smo u njenoj ku\u0107i jeli kompot ili slatko od belih tre\u0161anja! Nisam siguran \u0161ta, ali bilo je slatko i gusto. Donela nam ga je u staklenim posudicama i dala njena baka Vlatka, kada je i rekla to zbog \u010dega se zarumenela Veronika.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Evo, da pojede\u0161 sa svojim momkom. Sama sam to napravila.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A Veronika je oborila glavu i zarumenela se. Preko celih obraza. I lepo. Kao najlep\u0161a ru\u017ea iz njene ba\u0161te. A meni nije bilo jasno zbog \u010dega, kada ona jeste moja devojka. Svi to znaju, pa eto i njena baka. I Manojlo Lazuki\u0107 zna, moj najbolji drug, koji je rekao da mu je \u017eao \u0161to i on nema tako lepu devojku, ali da \u0107e se potruditi da je na\u0111e. Isto tako lepu kao \u0161to je Veronika.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ba\u0161 ti je lepa devojka \u2212 re\u010de Manojlo jednom dok smo \u0161etali. \u2212 Najlep\u0161a u celoj \u0161koli.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A meni drago \u0161to on to ka\u017ee; moj najbolji drug. Samo, ne svi\u0111a mi se kako je pogledava. Mora\u0107u biti malo oprezniji s njim.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Baka stavlja i dve \u010da\u0161e vode pred nas. A onda donosi dve kri\u0161ke toplog hleba. O, kako samo lepo miri\u0161u te kri\u0161ke tek ispe\u010denog hleba, rumene kao Veronikini obrazi. U Veronikinoj ku\u0107i sve je lepo, kao i ona sama.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Mi stavljamo kompot od belih tre\u0161anja na tople kri\u0161ke i jedemo, a onda popijemo naiskap po \u010da\u0161u vode, jer je sve ukusno i slatko, pa tr\u010dimo napolje. A Veronikino rumenilo je ve\u0107 izbledelo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Do\u010dekuje nas rasko\u0161na lepota avgusta.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Bzum\u2212bzum\u2212bzum… \u2212 zuje p\u010dele u Veronikinoj ba\u0161ti s cve\u0107em.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Veronika sedi na ljulja\u0161ci, a ja je ljuljam. Ona to voli i nikada joj nije dosta. Kada ljulja\u0161ka odleti daleko uvis, zalepr\u0161a njena duga kosa i lepa mekana haljinica. Tad li\u010di na leptira, \u0161arenog i razigranog. O\u010di joj zablistaju, bistre kao nebo, a lice razvu\u010de u \u0161irok osmeh. \u0160to ljulja\u0161ka odleti dalje prema nebu, Veronika, da li od radosti ili straha, to ja\u010de cikne. I svaki put uzvikne:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Jo\u0161! Jo\u0161!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Meni nije te\u0161ko to da radim i uop\u0161te se ne umorim. Mogao bih tako celi dan, i vi\u0161e.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 \u0160ta rade moji lepi golup\u010di\u0107i? \u2212 pita uz osmeh.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ljuljamo se, deda \u2212 ka\u017ee Veronika. \u2212 Zar ne vidi\u0161?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Vidim, vidim. Samo pitam, tako. Dobar je taj tvoj momak.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ma, deda!!! \u2212ljuti se Veronika. \u2212 Nije mi on momak. On je moj drug iz razreda.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ako, ako, mrvice! De ne ljuti se odmah \u2212 pomirljivije \u0107e deda. \u2212 Samo ka\u017eem. Onako.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uto Veronika, zbog nepa\u017enje, padne s ljulja\u0161ke. I zapla\u010de. Deda i ja dotr\u010dimo, podignemo je,\u00a0 i vidimo u njenim o\u010dima krupne suze. Deda je zagrli i re\u010de:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Nije kriv tvoj momak! Sama si kriva. Za\u0161to se nisi \u010dvr\u0161\u0107e dr\u017eala?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2212 Ma, deda! \u2212 sada ve\u0107 ljutito Veronika udara rukama po njemu. I jo\u0161 ja\u010de pla\u010de. A meni \u017eao.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0Jer, svi ve\u0107 znaju to. To da je Veronika moja devojka, a samo se ona stidi da prizna.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A tako je lepa i ljupka. \u010cak i kada pla\u010de… I kad se ljuti… I kad se zarumeni.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n LAKI<\/p>\n \u00a0\u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Lepa sedmogodi\u0161nja devoj\u010dica, ne\u017ena kao cvet iz ba\u0161te, kakve su, uostalom, sve devoj\u010dice u tim godinama, \u0161etala je tog kasnog popodneva morskom obalom s bakom kod koje je bila u gostima. Dan je bio sun\u010dan, mesec februar, jo\u0161 je trajala zima i video se sneg po planinama, na kopnu, preko mora i zaliva, ali vreme je bilo prijatno za \u0161etnju. U tom malom primorskom mestu nikada ne pada sneg. Obala je bila zelena, sa stablima borova, oleandera, maslina i drugog raslinja koje tu raste. Ve\u0107 je bilo procvetalo i nekoliko badema u vrtovima. More se mirno ljeskalo, bez ijednog talasa, sa barkama koje su kao uspavane mirovale u lu\u010dici. Baka i unuka lagano su kora\u010dale i razgovarale. Devoj\u010dica je na sebi imala \u010dizmice, suknjicu i mo\u017eda nepotreban debeli kaputi\u0107.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sigurno smo im prekinuli razgovor pri susretu. Nakon \u0161to smo stali, pozdravili se i izmenili nekoliko re\u010denica, Ivana i baka su nastavile da \u0107askaju o ne\u010demu. Po\u017eeleo sam da popri\u010dam s devoj\u010dicom.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 O, kako si ti lepa devoj\u010dica \u2013 rekoh posmatraju\u0107i je onako si\u0107u\u0161nu i umiljatu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nikakvu promenu nisam primetio na njenom licu. \u0106utala je, malo oborenog pogleda, kao da ju je ne\u0161to mu\u010dilo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dok su Ivana i baka i dalje razgovarale o nekim stvarima koje me ba\u0161 nisu previ\u0161e interesovale, nastavio sam s uobi\u010dajenim pitanjem u takvim prilikama.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 A kako se ti zove\u0161, lepa gospo\u0111ice?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Nika \u2013 odgovori smireno i tiho.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A kada nisam dobro shvatio, ponovi:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Nika.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Lepoj devoj\u010dici pristaje i lepo ime \u2013 produ\u017eih osmehuju\u0107i se. \u2013 Ba\u0161 si lepa.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I bila je lepa. Lepa i neobi\u010dna. Nekako druga\u010dija, ne brbljiva kao druge devoj\u010dice koje smo poznavali. A mi smo oboje mislili da dobro poznajemo decu, iako svoje nismo imali. Jedno je sigurno \u2013 voleli smo ih bezgrani\u010dno.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nika se nije osmehnula. Lice joj je bilo ozbiljno, preozbiljno za devoj\u010dicu tih godina. I pokreti njenih ruku bili su preterano smireni, skladni. Kao da je pomalo bila odsutna dok je stajala tu s nama na obali, a mi se povremeno utrkivali u razgovoru, postavljanju bezna\u010dajnih pitanja i davanju istih takvih odgovora.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Imate li vi psa? \u2013 upita iznenada.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za\u0107utali smo i svi pogledali u tu lepu podignutu glavicu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Sada vi\u0161e ne \u2013 rekoh. \u2013 Ali smo ga imali. Zvao se Laki.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ja bih tako volela da imam psa \u2013 re\u010de s malom tugom u glasu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Sva je zaokupljena time \u2013 pojasni baka, a onda, nakon kra\u0107e pauze, dodade: \u2013 Na\u017ealost, nema uslova za to. Moja k\u0107erka \u017eivi u stanu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Pa \u0161ta \u2013 pobunih se i osetih sjaj u Nikinim o\u010dima. \u2013 Pas mo\u017ee i u stan.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Za\u0161to joj ga ne nabavite kada ga toliko \u017eeli? \u2013 upita Ivana.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I pre nego \u0161to je odgovor stigao, Nika nas iznenadi neobi\u010dnim pitanjem, obra\u0107aju\u0107i se sada direktno Ivani.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Oprostite, molim vas, mogu li vas ne\u0161to pitati?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kako je to bilo lepo re\u010deno! U\u010dtivo i lepo, neo\u010dekivano da se jedna devoj\u010dica na takav na\u010din pitanjem obra\u0107a starijem.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Svakako \u2013 odgovori Ivana.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Da li je istina da pas ko\u0161ta vi\u0161e nego ku\u0107a?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Neee… \u2013 otegnu Ivana ubrzano i smeju\u0107i se.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Znala sam \u2013 zadovoljno \u0107e ona ozarenog lica.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nestade one zabrinutosti koja se kod nje ose\u0107ala. Kao da je odjednom otkrila veliku istinu. Nika kao da je sada bila drugo dete.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ko ti je to rekao? \u2013 upita sada i baka smeju\u0107i se.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Baka Ana \u2013 odgovori s olak\u0161anjem. \u2013 Znala sam da to ne mo\u017ee biti istina.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Naravno. Pas ne ko\u0161ta vi\u0161e od tvog bicikla \u2013 saop\u0161ti joj Ivana.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 K\u0107erka ne voli dlake po ku\u0107i \u2013 nastavi baka. \u2013 Pas je i velika obaveza.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tada u Nikinim o\u010dima nazreh veliku tugu. Modrina u njima postade dublja, a usnice joj se iskrivi\u0161e u jedva primetan bole\u0107iv sme\u0161ak. \u0106utala je oborenog pogleda. Nastade odjednom ti\u0161ina.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Otvorih nov\u010danik i pokazah joj Lakija. Sre\u0107an i razigran osmeh razli joj se preko lica. Sva se unese i pru\u017ei ruke da uzme nov\u010danik. Izvadih fotografiju i pru\u017eih joj da je jo\u0161 bolje pogleda. Ispostavilo se da ispod imam jo\u0161 dve. Izvukoh i njih. Gledala ih je blistaju\u0107i od sre\u0107e, ali sa neizmernom setom u o\u010dima.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Psa treba stalno voditi u \u0161etnju \u2013 progovori napokon njena baka.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Dovoljno je ujutro i nave\u010de \u2013 hteo sam da budem na Nikinoj strani.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ja bih mogla da ga vodim od ku\u0107e do du\u0107ana \u2013 re\u010de Nika. \u2013 I nazad.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Mi smo na\u0161em nakon svake \u0161etnje prali noge \u2013 nastavi Ivana da pri\u010da o Lakiju. \u2013 On je to voleo. Nije hteo u ku\u0107u dok mu se ne operu noge.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Eh, Nika, da si ti moja \u2013 rekoh. \u2013 Ho\u0107e\u0161 li da bude\u0161 moja i ja \u0107u odmah tr\u010dati da ti nabavim najlep\u0161eg psa? Ovde mo\u017ee\u0161 i\u0107i i u \u0161kolu. Ja \u0107u te voditi svaki dan.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ona je samo \u0107utala i sada me gledala direktno u o\u010di. Kao da se pita da li je to istina. Njena \u017eelja da ima psa bila je velika.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada je do\u0161lo vreme da se rastanemo, nesvesno pru\u017eih ruku da uzmem nazad fotografije, ali mi ona vrati dve, zadr\u017eavaju\u0107i najlep\u0161u i dalje zaljubljeno zure\u0107i u nju. Posegnuh rukom da uzmem i tre\u0107u, ali me tada spasi Ivana:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ostavi joj tu fotografiju.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pomalo posti\u0111en, spremih ostale fotografije u nov\u010danik. Ona je i dalje, kao neku malu svetinju, dr\u017eala tu preostalu i netremice je gledala. Brzo se rastadosmo, produ\u017eavaju\u0107i na suprotne strane.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Okrenuh se \u2013 Nika je odlaze\u0107i i dalje zaljubljeno gledala u Lakija, mog ljubimca koga ve\u0107 du\u017ee nema.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n PRA\u0106KA KOJA \u017dIVOT ZNA\u010cI<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Vi mi sigurno ne\u0107ete verovati i pre nego \u0161to sam spreman da vam ispri\u010dam od po\u010detka do kraja pri\u010du o jednom neobi\u010dnom doga\u0111aju, pustolovini \u010dak, koju sam do\u017eiveo pre mnogo godina. Ali, molim vas, nemojte odmah, posle prvih pro\u010ditanih re\u010denica, re\u0107i da ne govorim istinu. Sve je u ovoj pri\u010di istina, ba\u0161 ovako kako \u0107u vam ispri\u010dati.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u010culi ste za Amazoniju i reku Amazon. Oduvek sam \u017eeleo da posetim to veliko \u0161umsko prostranstvo, naro\u010dito da zaplovim rekom Amazon, uzvodno od Atlantika sve do Anda, tim, kako ka\u017eu, najve\u0107im vodenim tokom na svetu. Ako \u017eelite mo\u017eete po\u0107i sa mnom na jednu takvu plovidbu. Upravo se spremam za novu avanturu. Tra\u017eim dru\u0161tvo jer je moj drug Svetislav, zvani Cvele, u poslednjem trenutku odustao od putovanja.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kad sam prvi put odlu\u010dio da plovim Amazonom, predlo\u017eio sam Cveletu da mi se pridru\u017ei, a on, kakav je blesav, odmah je pristao. Verovatno nije ni znao gde je Amazonija, Peru, Brazil… ni\u0161ta. Sigurno je mislio da je to tu negde, preko reke, iza brda i da \u0107emo se brzo vratiti. A meni se nije i\u0161lo samom. Udvoje je uvek lak\u0161e, a i voleo sam Cveleta. Bio je dobri\u010dina, visok, sna\u017ean, neustra\u0161iv kao lav.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Imali smo plan i ne\u0161to novca, ni malo ni previ\u0161e. Opremu smo skupljali danima, sve ono \u0161to smo smatrali da nam treba, a \u010ditali da se tokom takvih putovanja koristi.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 A da ponesem i duga\u010dke ga\u0107e? \u2013 pitao je Cvele.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ponesi, ne\u0107e smetati \u2013 odgovorio sam.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ali Cvele ne bi bio Cvele kada ne bi priredio jo\u0161 neko iznena\u0111enje. Doneo je i omanji te\u017eak d\u017eak\u010di\u0107, jedva ga vuku\u0107i.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Koji ti je to vrag? \u2013 upitao sam posmatraju\u0107i ga kako se mu\u010di.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Kamen\u010di\u0107i \u2013 odgovorio je mirno.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Kakvi kamen\u010di\u0107i? \u2013 za\u010du\u0111eno \u0107u opet ja. \u2013 \u0160ta \u0107e\u0161 s njima? I kako da ih ponesemo?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Za pra\u0107ku \u2013 ne da se Cvele. \u2013 Bez njih ne idem. Gde da na\u0111em takvu municiju.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nasmejao sam se znaju\u0107i da nema svrhe daljnjem protivljenju. Kada Cvele ne\u0161to naumi, ne odustaje. Bolje je odmah pomiriti se s tim. Pra\u0107ka je bila njegovo ubojito oru\u017eje, a on izvrstan strelac.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I, tako, jednog dana, u predve\u010derje, poleteli smo avionom prema pra\u0161umi, u neizvesnost. Na u\u0161\u0107u reke Amazon u Atlantski okean iznajmili smo mali brod, ni premali ni prevelik, ali \u010dvrst i siguran. Imao je sna\u017ene motore i bio je lep.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na u\u0161\u0107u u obliku ogromne delte, sa brojnim rukavcima i mnogo usidrenih brodova koji su se spremali da zaplove du\u017e velike reke, s avanturistima svake vrste, ostali smo nekoliko dana. Kad smo bili sigurni da imamo sve \u0161to nam je potrebno, re\u0161ili smo da krenemo. Motori su sna\u017eno zabrujali i mi smo zaplovili. Cvele je \u017eeleo da upravlja brodom, pa sam mu prepustio kormilo, \u0161to je meni davalo dovoljno vremena da u\u017eivam u razgledanju prirode. Le\u0161karim na palubi i u\u017eivam. Milina jedna. Za to vreme Cvele upravlja brodom, sre\u0107an i va\u017ean, i ne prestaje da zvi\u017edu\u0107e, pevu\u0161i i sme\u0161ka se bez razloga. Ni za \u0161ta na svetu ne bi menjao kormilo i \u010dast kojom mu je ukazano poverenje za tako va\u017ean posao.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Brzo grabimo uz reku, dr\u017ee\u0107i se blizine obale, radi sigurnosti ali i neobi\u010dnih krajolika koji promi\u010du. Pra\u0161uma je zaista prelepa, puna svakakvih iznena\u0111enja. Tropska \u0161uma, bujna\u00a0 i visoka, sa stalnim sumrakom i vlagom, svaki \u010das donosi ne\u0161to novo. \u0160kljocamo fotoaparatima i snimamo kamerom.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stavljamo tropske \u0161e\u0161ire na glavu i stoje\u0107i posmatramo obalu. Uporedo s nama plovi jo\u0161 nekoliko brodova. Sve vri od \u017eivota. Naro\u010dito su glasne ptice. To neispitano ogromno \u0161umsko prostranstvo krije velike tajne. Na sve strane u kro\u0161njama stabala vidimo orangutane. Guste \u0161ume kao da dodiruju nebo, a onda nailaze predeli obrasli gustim bambusima. U vodi oko nas vidimo vodenkonje s velikim glavama, krokodile i mnoge druge \u017eivotinje i ribe. Mnogo tog biljnog i \u017eivotinjskog sveta nama je nepoznato.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 \u0160ta je ovo? \u2013 vi\u010de Cvele pokazuju\u0107i uzbu\u0111eno prstom na \u017eivotinje koje plivaju u blizini broda.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Mislim da su vodena prasad \u2013 zaklju\u010dujem nesigurno. \u2013 Li\u010de mi na prasad.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Vodena prasad! Ma daj, ne zavitlavaj me! \u2013 nepoverljiv je Cvele. \u2013 Kakva vodena prasad. Nikad \u010duo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Pa zar ne li\u010de?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Li\u010de, pa \u0161ta? Otkud zna\u0161 da su vodena prasad?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Malo sam prou\u010davao pre polaska \u2013 uveravam ga.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onda nailazimo na krokodile kajmane, mnogo njih. Sklanjaju se podalje od broda, ali ne previ\u0161e upla\u0161eni. Deluju zastra\u0161uju\u0107e. Mi na brodu smo sigurni.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dugo smo tako plovili, gotovo izgubiv\u0161i ose\u0107aj za vreme, kada smo primetili da nekoliko brodova ispred nas skre\u0107e ulevo prema obali. Odlu\u010dimo da uradimo isto. Smanjimo brzinu i usidrimo se u jednoj pove\u0107oj uvali, pa kao i ostali isplivamo na obalu. Poneli smo ru\u010dak s namerom da ga pojedemo u hladovini velikih stabala. Oko nas su leteli \u010dudesni leptirovi. Takve lepe primerke te\u0161ko je i zamisliti, svih boja i veli\u010dina. Gotovo su nam sletali na ruke i ramena. A \u0161ta tek re\u0107i za mnogobrojne ptice, \u0161arene i s glasovima koji su nas obasipali sa svih strana.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Taman kada smo zavr\u0161ili s ru\u010dkom, osetim \u017ee\u0111 i shvatim da smo na brodu zaboravili sokove. Cvele ni ne pomi\u0161lja da se vrati po njih. Opru\u017eio se po travi i zuri u nebo, \u0161iroke kro\u0161nje, lijane po kojima se veru majmuni i zlataste zrake sunca koje se s te\u0161kom mukom tu i tamo probijaju kroz zelenilo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Jesi li povre\u0111en? Javi se, javi se…<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ma kako da se javim? U meni ni kapi \u017eivota. Ni re\u010d da izustim. Le\u017eim i oslu\u0161kujem kako gladne nemani \u0161kljocaju oko broda. Visoko iznad lete ptice \u0161irokih krila, bezbri\u017ene, slobodne, lake, prepu\u0161tene vetru i plavetnilu. Zavidim im.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Napokon se smirim i podignem. S obale odu\u0161evljenje. Cvele poigrava kao Indijanac.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onda pokrenem brod, ali ne preblizu obali da se ne nasu\u010dem na sprud, i tako rasteram krokodile. Cvele brzinom dopliva do broda kao i ostali. Razvezemo ih do njihovih brodova, za \u0161to dobijemo pohvale i poklone, pa nastavimo plovidbu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U sumrak se zaustavimo u nekom malom naselju od bambusa i trske. Oko nas se okupi mnogo goli\u0161ave dece. Damo im bombone i oni se sre\u0107ni razi\u0111u. Doma\u0107ini nas do\u010dekaju ljubazno. S broda iznesemo pletene stolice na rasklapanje, uvalimo se u njih i stanemo posmatrati prelep zalazak sunca za obronke visokih \u0161uma preko reke. Ali, taj na\u0161 slatki dreme\u017e iznenada prekine sna\u017ean zvuk iza le\u0111a, od \u010dega upla\u0161eno posko\u010dimo kao ubodeni \u0161ilom. Pored nas je stajao jedan Indios sa dugim rogom. Odmah su mu se pridru\u017eili i drugi i po\u010deli da sviraju. Shvatili smo da je to u \u010dast na\u0161e dobrodo\u0161lice, pa im se naklonimo i zahvalimo. Nudili su nas razli\u010ditim jelima i pi\u0107ima, \u0161to Cvele nikako nije \u017eeleo da odbije, pa je od svega isprobavao pomalo. Gostoljubiv neki narod, nasmejan i veseo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ki\u0161e su vrlo \u010deste u Amazoniji. Znale su nas danima pratiti na putovanju. Malo-malo, pa pljusak. Onda opet brzo grane sunce i sve zablista kristalnim sjajem. Taman pomisli\u0161 kako \u0107e to potrajati, kad krupne kapi, kao iz vedra neba, ponovo zadobuju po brodu. A potom ta zelena plu\u0107a sveta jo\u0161 ja\u010de zamiri\u0161u nepoznatim mirisima, milioni zvukova sliju se s obale na reku, \u0161iroku kao more. U njoj plivaju elektri\u010dne ribe, pirane i jo\u0161 mnogi nepoznati stvorovi kojima ni ime ne znamo. Na pje\u0161\u010danim obalama vidimo kornja\u010de.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I tako smo putovali danima, povremeno kupuju\u0107i gorivo za brod na obali, stalno do\u017eivljavaju\u0107i ne\u0161to novo i do tada nepoznato. Naro\u010dito kada bismo izlazili na obalu da malo predahnemo i osetimo njenu lepotu. Do\u010dekivali su nas leopardi, tigrovi, bivoli, jaguari… I\u0161li smo polako s ma\u010detama u rukama, stalno paze\u0107i da nas ne\u0161to ne iznenadi.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jednom Cvele nasmejan istr\u010da iza stabla dozivaju\u0107i me da vidim nekog neobi\u010dnog stvora.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Pogledaj ovo sme\u0161no \u010dudo! \u2013 re\u010de zakocenuv\u0161i se.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Mravojed \u2013 odgovorih samouvereno, jer sam ranije po slikama znao kako on izgleda.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ni\u0161ta sme\u0161nije nisam video.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Bezopasni su \u2013 nastavih. \u2013 Barem za nas, ali ne i za mrave.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ali Cvele nije poverovao, pa pokloni jednu \u0107u\u0161ku mravojedu, nakon \u010dega on pobe\u017ee dalje u \u0161umu. Cvele je Cvele, hrabar i odlu\u010dan kada treba i ne treba.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nailazili smo na mnoga zarezana stabla iz \u010dijih se posekotina cedila kao mleko bela te\u010dnost za kau\u010duk. Po tome smo zaklju\u010divali da su ljudi u blizini i bilo nam je drago. Do\u017eivljavali smo mnogo neobi\u010dnih zgoda, toliko da ne bi stale u roman. \u010cak ni u dva. Ali, jedan je svakako za ovu pri\u010du.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dan je bio lep, sun\u010dan, mirisan i zelenoplav. Zaustavili smo brod i iza\u0161li na obalu. Sa tropskim \u0161e\u0161irima na glavama i velikim ma\u010detama u rukama, kr\u010dili smo put ispred sebe. \u0160uma je bila ogromna, s dugim lijanama koje su se protezale izme\u0111u stabala, vragolastim majmunima koji su skakali uz vrisku. Na pojedinim mestima presecali su je vodeni kanali, \u010desto se pretvaraju\u0107i u baru\u0161tine, koje smo obilazili ne udaljavaju\u0107i se previ\u0161e od broda.\u00a0 Sve je vrvelo od \u017eivotinja. Ptice su se ogla\u0161avale iz kro\u0161nji, lete\u0107i izme\u0111u ogromnih stabala, a odnekud iz dubine \u010duli smo nepoznatu riku, zastra\u0161uju\u0107u, jezivu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Odjednom smo zastali zanemev\u0161i. Nismo mogli poverovati u to \u0161to smo videli. Ogromna zmija, anakonda, duga\u010dka oko pet-\u0161est metara, maslinastozelena s crnim mrljama koje su joj se protezale du\u017e celog tela, male glave, ali velikih otvorenih \u010deljusti, brzo je iza\u0161la iz vode ugrabiv\u0161i malog jelena. Svojim dugim telom se obavila oko njega, ste\u017eu\u0107i ga u nemilosrdan zagrljaj, u kome se on nemo\u0107no koprcao.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stajali smo trenutak zabezeknuti, ne znaju\u0107i \u0161ta bismo. Mlatarali smo rukama, vikali, ali ni\u0161ta. Dohvatio sam neki kamen i, naravno, proma\u0161io. Onda opet isto. I ja i Cvele.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ba\u0161 smo \u0161eprtlje \u2013 rekao sam. \u2013 Nijedan pogodak.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ali, nije bilo tako. Cvele se odjednom ma\u0161io za zadnji d\u017eep, izvadio pra\u0107ku, nani\u0161anio i \u2013 fik! Pravo u anakondino oko. Cvele je Cvele, nema kod njega \u0161ale. Gde zamisli tu i pogodi. Sada se ispostavilo da pra\u0107ka i oni kamen\u010di\u0107i koje je vukao, a posle uvek po nekoliko njih nosio u d\u017eepu, nisu bili uzalud. Zmijurina je izvila prednji deo tela, iznena\u0111ena, njeno stezanje je popustilo, a mali jelen iskobeljao i otr\u010dao kroz pli\u0107ak u \u0161umu. Odmah zatim potr\u010dali smo koliko nas noge nose prema brodu, ne osvr\u0107u\u0107i se, kao da nas goni stotinu vragova.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Da ne poveruje\u0161 \u2013 re\u010de Cvele kada se dokopasmo broda.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ta\u010dno \u2013 potvrdih. \u2013 Niko nam ne\u0107e poverovati \u0161ta smo do\u017eiveli.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 I da smo jednom malom pra\u0107kom spasili jelena iz anakondinog zagrljaja.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A vi, da li nam verujete? O, kada bismo vam samo ispri\u010dali \u0161ta smo sve do\u017eiveli na tom putovanju! Ponekada se i sami zapitamo: Da li se sve to ba\u0161 tako desilo? Kao da je bio samo san.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ipak znamo, sve je istina. Ako nam verujete. A ako nam ne verujete, ne znate da se igrate.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n PU\u017dI\u0106<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jednog lepog prole\u0107nog dana, kada su nakon pljuska krupne kapi ki\u0161e zasvetlucale na vlatima trave i drve\u0107u, porodica pu\u017eeva odlu\u010di da ode do Gredica mlade salate. One su se nalazile u blizini, iza Cvetne livade koju je presecao potok sa mosti\u0107em, ni daleko, ni blizu. Zelene i so\u010dne glavice gledali su ispod grma s bre\u017euljka na kome su \u017eiveli.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bilo ih je ukupno petoro: mama Pu\u017eenka, tata Pu\u017e, k\u0107erka Pu\u017eica i dva mla\u0111a brata, Pu\u017eenko i Pu\u017ei\u0107. Pu\u017ei\u0107 je bio najmla\u0111i, si\u0107u\u0161an, bledunjav, ali pravi vragolan. Njemu su kao porodi\u010dnom mezimcu, kako to obi\u010dno biva, svi pomalo progledavali kroz prste za sve nesta\u0161luke koje bi napravio.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onda su, nakon kra\u0107eg razmi\u0161ljanja, odlu\u010dili da ipak putovanje zapo\u010dnu pred ve\u010de, jer je sunce upravo tada prosulo tople zlataste zrake po njihovim srebrnastim ku\u0107icama na le\u0111ima. Bilo je pro\u0161lo podne i dan je bio topao i pun svetlosti. Svi su se zavukli u senke listova obli\u017enjeg grma i s nestrpljenjem \u010dekali \u010das polaska.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Pu\u017ei\u0107a \u0107emo ostaviti kod ku\u0107e \u2013 rekla potiho mama Pu\u017eenka. \u2013 On je premali za tako dug put.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Sla\u017eem se \u2013 potvrdio je tata Pu\u017e. \u2013 Ko zna koliko \u0107e i nama trebati vremena da stignemo do Gredica. On bi nas jo\u0161 vi\u0161e usporio.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 \u010cuo sam vas, \u010duo! \u2013 pobunio se Pu\u017ei\u0107 koji je sve to prislu\u0161kivao. \u2013 Kako mislite da me ostavite? Zar vam nije \u017eao?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ima\u0161 dovoljno hrane ovde, a u povratku \u0107emo ti doneti dosta mlade salate.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ne dolazi u obzir! \u2013 bio je odlu\u010dan Pu\u017ei\u0107. \u2013 Idem s vama.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ostaje\u0161 i ta\u010dka! \u2013 strogo je rekao tata Pu\u017e.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pu\u017ei\u0107 se pokunjeno uvukao u svoju ku\u0107icu, razo\u010daran \u0161to ga ne razumeju. Bio je neizmerno tu\u017ean \u0161to \u0107e celo to vreme morati da provede kod ku\u0107e, da se dosa\u0111uje s mravima i drugim bubama. Ipak, nikako nije mogao da se pomiri s takvom odlukom i po\u010deo je da razmi\u0161lja kako da nadmudri roditelje, sestru i brata.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u010cim se spustio prvi mra\u010dak, pu\u017eevi su krenuli na put duga\u010dak.<\/em><\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/em>Krenuli su \u017eure\u0107i niz livadu, ali su sporo savla\u0111ivali svaku prepreku na koju su nailazili. Posle dugo vremena \u010dinilo se kao da nisu ni po\u0161li. Nakon nekog vremena pre\u0161li su samo mali deo puta. Pu\u017ei\u0107 je tu\u017eno i dugo gledao kako se udaljavaju i kona\u010dno zami\u010du iza rascvetanog stabla vi\u0161nje. Kada ih vi\u0161e nije mogao videti, odlu\u010dio je da se izvu\u010de ispod grma i pozdravi prvu zvezdu na jo\u0161 svetlom nebu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I on se kretao veoma sporo. A kako bi druga\u010dije i mogao pu\u017e, pogotovo ako je tako mali kao \u0161to je on. Svi pu\u017eevi na celom svetu kre\u0107u se vrlo sporo. Put koji je do tada pre\u0161ao bio je dug mo\u017eda najvi\u0161e pedesetak centimetara. To je veliki podvig za Pu\u017ei\u0107a. Iza sebe je ostavljao svetlucav trag koji je Ve\u010dernja\u010da pretvarala u najlep\u0161e srebrnaste niti. Stalno je tugovao \u0161to i njega nisu poveli do Gredica salate. Kako su ga samo mogli ostaviti samoga? Njega, vragolastog pu\u017ei\u0107a, o nepravde! Razmi\u0161ljao je neprekidno kako bi i on mogao da stigne do zelenog carstva. To nije znao, iako je \u017earko \u017eeleo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A onda se dogodilo ne\u0161to divno.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Aha, gle ovog malenog lepotana! \u2013 uskliknula je uz osmeh i stavila ga na dlan.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Zatim je put potoka krenula Ana i Pu\u017ei\u0107a ponela izme\u0111u dva dlana.<\/em><\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/em>Tako je Pu\u017ei\u0107 tih nekoliko koraka za Anu, a ogroman put za njega, prevalio za \u010dasak. Ana ga je pa\u017eljivo spustila me\u0111u glavice salate na leji, da se sladi mladim listovima.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada su se pred zoru, umorni i nakon celono\u0107nog putovanja, me\u0111u gredicama pojavili ostali \u010dlanovi porodice pu\u017eeva, stali su zabezeknuti. Imali su \u0161ta da vide \u2013 Pu\u017ei\u0107 je grickao listi\u0107 najmla\u0111e salate vragolasto im se osmehuju\u0107i.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Otkud ti tu? \u2013 upitali su ga gotovo uglas.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Takav sam ja \u2013 odgovorio je sasvim mirno kao da je to najobi\u010dnija stvar.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onda im je ispri\u010dao celu pri\u010du.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ti si se rodio pod sre\u0107nom zvezdom \u2013 re\u010de tata Pu\u017e bez ljutnje.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pu\u017ei\u0107 pogleda u nebo osuto zvezdama. Me\u0111u njima prepozna najsvetliju koja mu veselo namignu.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n OBRA\u010cUN KOD REKE RIO GRANDE<\/p>\n \u00a0\u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Iz ku\u0107e na bre\u017euljku mogla se videti reka, zelena i vijugava, jo\u0161 lep\u0161a posle letnjeg pljuska. U vazduhu se ose\u0107ala prijatna sve\u017eina koja je ulazila preko \u0161iroke terase, kroz \u0161irom otvorena dvokrilna staklena vrata. Soba je bila puna svetlosti i glasova de\u010daka. Oni su povremeno bili bu\u010dni, a ponekada li\u010dili na pravu sva\u0111u.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ne mo\u017eemo svi da budemo kauboji, a ni Indijanci \u2013 govorio je Stefan. \u2013 Moramo se podeliti u dve grupe.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ne\u0107u i ne\u0107u! \u2013 vikao je Mihailo. \u2013 Budi ti Ludi Konj. Za\u0161to ja, pa da mi se posle deca iz ulice smeju?! Be\u017eite, ide Ludi Konj! Ma ne!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Za\u0161to bi ti se smejali? \u2013 umirivao ga je Stefan. \u2013 Vidi\u0161, Danilo je Bik Koji Sedi, pa niko ne\u0107e za njim mukati.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ne bunim se \u2013 potvr\u0111ivao je pomalo \u0161eretski Danilo. \u2013 Bik Koji Sedi, ba\u0161 simpati\u010dno. Zami\u0161ljam ga kako sedi na repu s podignutim prednjim nogama… he, he… A i volim Indijance.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Dobro, volim ih i ja \u2013 ne\u0161to smirenije govorio je Mihailo \u2013 ali Ludi Konj, ne dolazi u obzir. Zamenimo se. Mogu ja da budem farmer ili neki drugi lik.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na kraju je na\u0111eno re\u0161enje \u2013 Ludi Konj \u0107e biti Aleksa, dobrovoljno. Tako je svaki od desetak de\u010daka dobio neku ulogu, pa je igra napolju mogla da po\u010dne. Ali, dosetili su se, zgodno bi bilo da u igri bude i neka skvo, pa farmerova \u017eena, njihova deca, onda pas. Za njega nije bilo problema. Na svaki imalo vi\u0161e podignuti glas, dok su de\u010daci sedeli ili istr\u010davali na terasu, Laki je jurio za njima i lajao. Za devoj\u010dice se jo\u0161 trebalo pobrinuti.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 A dole nedaleko, lepa kao u snu, \u010dekala je mirna reka koju su de\u010daci od milja nazvali Rio Grande, \u010dekala je male Indijance i kauboje. De\u010daci su se razi\u0161li ku\u0107ama da pribave jo\u0161 neke sitnice. Trebalo se nekako domo\u0107i susedovog \u010damca, prona\u0107i zaostale petarde, napraviti jo\u0161 strelica s umotanom krpom na vrhu… sva\u0161ta ne\u0161ta, kako su govorili.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uspeli su da zainteresuju i privole nekoliko devoj\u010dica da im se pridru\u017ee u igri. Milica je pristala da bude stara skvo, \u017eena Ludog Konja, sa maminom perikom i tetkinom \u0161irokom suknjom, a Ana, si\u0107u\u0161na i krhka devoj\u010dica, njena lepa k\u0107erka s kikama i \u0161arenom ma\u0161nom preko \u010dela. Kalina kao najstarija dobila je ulogu farmerove \u017eene, a dve najmanje devoj\u010dice bi\u0107e njena deca. Ve\u0107 ranije je odlu\u010deno da \u0107e Stefan, kao glavni lik, biti farmer.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Predve\u010de, na bregu u vo\u0107njaku, prvo su se pojavili Indijanci, sa \u0161arenim perjanicama, lukovima, strelama i ratnim pokli\u010dima. Ali tek \u0161to su kro\u010dili me\u0111u stabla, zastali su na trenutak. Glasovi su umukli, jer su upravo bili otkrili da su na jednoj kajsiji plodovi lepo dozreli. Navalili su da ih beru i jedu. Pa \u0161ta, mo\u017ee igra malo i da sa\u010deka. U tom trenutku nai\u0161ao je vlasnik vo\u0107njaka, gegaju\u0107i se s noge na nogu i podupiru\u0107i se \u0161tapom. Iza njega je skakutao njegov pas. I \u0161ta su drugo mogli siroti Indijanci nego da se stu\u0161te niz padinu prema reci dok ih je pas jurio.<\/p>\n \u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Od reke su brzo do\u0161li kauboji i zauzeli zaklone iza kola, niskih grmova i debelih vrba. Poletele su strele i grmnulo nekoliko petardi. Farmerove devoj\u010dice su zaplakale, odistinski, pa su s roditeljima potr\u010dale prema reci. Iako ranjen u nogu, farmer je porodicu brzo ukrcao u \u010damac, s psom koji nije hteo da ostane na obali, pa zaveslao prema matici. Za to vreme bitka izme\u0111u Indijanaca i kauboja se nastavila. Poleteli su busenovi zemlje i neko je jauknuo pogo\u0111en. De\u010daci su se potom uhvatili u ko\u0161tac i zavaljali po travi. Niko nije hteo da odustane od borbe, da se preda kao pobe\u0111en. Nekome je potekla krv iz nosa, neko se ugruvao, ali niko nije mario za to u \u017earu borbe. \u010cak je i stara skvo, bez perike koja joj je bila odletela s glave kao skalp, nekom lisnatom granom udarala jednog debelju\u0161kastog kauboja. Za to vreme mala Ana je sa strane veselo pljeskala rukama, navijaju\u0107i, naravno, za mamu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onda se dogodilo to \u0161to niko nije o\u010dekivao.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 S reke se za\u010dulo:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 U pomo\u0107!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 De\u010daci su podigli glave, zate\u010deni gdjeko, neko na zemlji zaja\u0161en, neko stoje\u0107i i pogleda uprtog prema vodi. Videli su prevrnut \u010damac i farmerovu porodicu kako pliva poku\u0161avaju\u0107i da se domogne druge obale. Ne razmi\u0161ljaju\u0107i ni \u010dasa, potr\u010dali su i poskakali redom, Indijanci i kauboji, brzim zamasima grabe\u0107i napred. Bili su dobri pliva\u010di i nije im trebalo dugo da doplivaju do sredine njihove lepe reke koju su od milja zvali Rio Grande. Farmerove devoj\u010dice su prestravljeno mlatarale rukama jer nisu bile dobre pliva\u010dice. Uskoro su se na\u0161le u sigurnim rukama. Svi su sada plivali poma\u017eu\u0107i jedni drugima i izlaze\u0107i na obalu. Jedino Lakiju niko nije trebao da poma\u017ee, jer je plivao bez problema. Po izlasku se sna\u017eno stresao od \u010dega su na sve strane poletele kapljice. Zatim je veselo zalajao, ma\u0161u\u0107i velikim repom i tr\u010de\u0107u ukrug oko njih.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ludi Konj, Bik Koji Sedi, stara skvo, farmer, Indijanci i kauboji, stajali su mokri i gledali prema dolini gde su se pru\u017eala zlatno\u017euta polja zrelog \u017eita. A na drugoj strani, tamo preko reke, bili su pitomi bre\u017euljci s vo\u0107njacima i belim ku\u0107ama s crvenim krovovima. Letnje sunce ugodno je grejalo dok nije potomulo za najvi\u0161e brdo. Niko vi\u0161e nije ni mislio na bitku i niko nije bio ni pobednik ni pobe\u0111eni.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Posedali su po travi i nastavili veselo da \u010davrljaju.\u00a0<\/p>\n \u00a0<\/p>\n KAD KAJSIJE DOZREVAJU<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na zelenim granama lipe visile su kao krupne suze bistre ki\u0161ne kapi. Jak opojni miris njenog cvata prijatno nas je opijao. Vazduh je bio \u010dist i prozra\u010dan. Bljesnulo je sunce, pa je dvori\u0161te s ba\u0161tom u produ\u017eetku postalo nekako jo\u0161 lep\u0161e i zelenije.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Hajde, Veronika, \u0161to si ustala na tri leve noge \u2013 rekao sam mojoj devojci. \u2013 Nisam tako mislio. \u0160to se odmah ljuti\u0161?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ali ona se i dalje durila sede\u0107i na kamenom zidu i klate\u0107i nogama. Be\u0161e oborila glavu, duboko u nedra, a duga kosa pokrivala joj je ve\u0107i deo lica, pa sam video samo njena rumena usta i nosi\u0107. Ruku oslonjenih na kamenove, haljinice podignute iznad kolena, samo je tako mirovala. Ni makac. Ni da se pomeri za tren. Ba\u0161 je lepa, \u010dak i kad se ljuti. Nije prime\u0107ivala ni ma\u010dku koju je neizmerno volela i koja se umiljato vrzmala oko nje. Odlo\u017eila je pored sebe lutku i verovatno duboko u sebi tugovala. I ja zajedno s njom.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ali, \u0161ta je, tu je. Izletelo mi. Razmi\u0161ljao sam kako da popravim stvar. Ni\u0161ta pametno nije mi padalo na um.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0106utali smo i dalje oboje.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Hajde da zajedno obrnemo jedan krug \u2013 predlo\u017eih napokon, ne bih li nekako izgladio stvar.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ona je i dalje \u0107utala. I durila se.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Dozrele su prve kajsije u vo\u0107njaku na bregu \u2013 nastavljao sam tiho i nespretno. \u2013 Idemo da naberemo jednu korpicu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Veronika je i dalje \u0107utala. Kao da me nema. Mora da sam je mnogo povredio. \u010cinilo se da \u0107e svakog \u010dasa zaplakati.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Tamo \u2013 pokazivao sam rukom \u2013 ima i jedna napu\u0161tena ku\u0107a.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Trudio sam se da mi glas zvu\u010di \u0161to tajanstvenije, nadaju\u0107i se da \u0107e je to zainteresovati, jer je uvek volela da zajedni\u010dki istra\u017eujemo okolinu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 O\u0161inula me ljutitim pogledom. Stideo sam se zbog nespretnosti. Svoju lepu devojku Veroniku nazvao sam kozom. Sva\u0161ta!<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U vazduhu je i dalje treperio lekoviti miris lipe. Sunce je peklo sve ja\u010de, negde u dubini ba\u0161te umilno je cvrkutala pti\u010dica, a Veronika se i dalje durila.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Dopa\u0161\u0107e ti se \u2013 rekoh. \u2013 S brega je prekrasan pogled.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 E, da zna\u0161, ba\u0161 se ljutim \u2013 prozbori kona\u010dno i meni napokon laknu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Posko\u010dih i pri\u0111oh. Ona malo ustuknu, ali nije mogla sakriti jedva primetan topli osmejak u uglovima usana. To jo\u0161 nije zna\u010dilo da mi je oprostila. Stajala je sada bleda i predivna,\u00a0 petljaju\u0107i ne\u0161to neve\u0161to po svojoj haljinici.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Stvarno su dozrele kajsije na bregu? \u2013 zapita me ozbiljno.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Zar mi ne veruje\u0161? \u2013 obradovah se njenom pitanju.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Izgubi\u0107u poverenje u tebe, da zna\u0161 \u2013 doda prekorno.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nisam imao snage da joj se izvinim i ka\u017eem da se kajem, da je ubedim kako sam rekao \u0161to ne mislim i da sam postupio lo\u0161e. Ne\u0161to u meni spre\u010davalo me da to u\u010dinim. Taj teret ostajao je zapretan negde duboko i ose\u0107ao sam kako me pe\u010de.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ho\u0107e\u0161 li mo\u0107i da se popne\u0161 na kajsiju? \u2013 odobrovoljeno me upita. \u2013 Ako su stabla visoka, mo\u017eda trebaju lestve.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Da, mogu kad ho\u0107u \u2013 poku\u0161ah da se na\u0161alim.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Otr\u010dala je brzo u ku\u0107u i pojavila se s korpicom u ruci.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Penjali smo se na breg polako, zastajkuju\u0107i i osvr\u0107u\u0107i se. Veronika se svaki \u010das saginjala, divila poljskom cve\u0107u i brala ga u veliki buket. Jedan gu\u0161ter koji se izle\u017eavao na junskom suncu stra\u0161no ju je upla\u0161io, pa mi je potr\u010dala u zagrljaj. Drhtala je od straha ne ispu\u0161taju\u0107i cve\u0107e. Umirivao sam je da je to samo obi\u010dan bezopasni gu\u0161ter koji se i sam upla\u0161io.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ma nemoj! A ti si kao hrabar \u2013 ona \u0107e, unose\u0107i mi se krupnim o\u010dima u lice.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Hrabar, nego \u0161ta! \u2013 rekoh samouvereno. \u2013 Ja ih hvatam golim rukama.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ba\u0161 si vickast. Od njihovog ugriza moglo bi se i umreti.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ne lupetaj! \u2013 opet mi se otela grubost. \u2013 Uostalom, za\u0161to tako misli\u0161?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Tako sam \u010dula.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nisam vi\u0161e raspravljao, jer smo upravo bili pristigli u vo\u0107njak. Dole se videla blaga padina pokrivena drve\u0107em, zelenim livadama, belim ku\u0107ama i u dnu blago krivudava reka. Preko reke su se prostirala prostrana pravougaona polja, lepa i u raznim bojama. A sasvim na kraju, daleko, opet blaga brda i jedna ve\u0107a varo\u0161 s visokim crkvenim zvonikom. Iznad svega, beskrajno plavo nebo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U vo\u0107njaku smo zatekli i pozdravili starijeg \u010doveka koji je drvenom kukom u jednoj ruci savijao ni\u017ee grane, a drugom brao kajsije i ubacivao u korpu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Da li je ovo va\u0161 vo\u0107njak? \u2013 upita Veronika kad pristigosmo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Nije \u2013 odgovori on. \u2013 Ali mo\u017eete brati slobodno. Ionako \u0107e sve ovo da propadne.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Hvala! \u2013 na to \u0107e Veronika. \u2013 Mislila sam da je vo\u0107njak va\u0161.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Da, kao \u0161to i prili\u010di dobroj devoj\u010dici \u2013 re\u010de \u010dovek. \u2013 Veoma je lepo da si pitala.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uspentrao sam se brzo na jedno stablo i za kratko vreme nabrao korpicu kajsija. Veronika je kidala i jela on s grane koju je \u010dovek savio. Bile su ba\u0161 dobre i so\u010dne.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 \u017divim ovde blizu \u2013 re\u010de \u010dovek kada su obje korpice bile pune. \u2013 Svi\u0111ate mi se, lepotani, pa svratite da popijete sok od maline. Zovem se Nikola.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Prihvatili smo ponudu i ubrzo se na\u0161li u lepoj i urednoj ku\u0107i. Pili smo sok i razgovarali. Njemu je o\u010dito bilo veoma drago \u0161to nismo odbili njegov poziv, jer je \u017eiveo sam i trebalo mu je dru\u0161tvo. Po zidovima u malim okvirima nalazile su se fotografije jedne devoj\u010dice i jednog de\u010daka. Lepi i nasmejani.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Moji unuci \u2013 objasni Nikola kada primeti na\u0161e poglede. \u2013 \u017dive daleko, u Kanadi. Nedostaju mi mnogo.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tada smo ga primetili jer je dotr\u010dao odnekud iz dvori\u0161ta, sav razdragan, mio, ma\u0161u\u0107i repom podignutim uvis.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Lesi!!! \u2013 uzviknu Veronika odu\u0161evljeno, \u010du\u010dnuv\u0161i i bez ikakvog straha zagrliv\u0161i psa. Ona koja se boji svake \u017eivotinje, \u010dak i najobi\u010dnijeg gu\u0161tera.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pas je osetio njenu ljubav i po\u010deo veselo da joj li\u017ee obraz. Podizao je \u0161ape kao da i on \u017eeli nju da zagrli. Ona se zakocenula od smeha. U\u010dinilo mi se da do tada nikada nisam video sre\u0107niju Veroniku.\u00a0 Odu\u0161evljenje je bilo veliko. Ni pas se nije odvajao od nje. \u010cinilo se kao da se poznaju oduvek.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I ta je igra potrajala. I tu nije bio kraj pri\u010di.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Da li mo\u017eemo do\u0107i jo\u0161 koji put? \u2013 upita Veronika na rastanku.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Naravno, blago dedi \u2013 odgovori Nikola pomilovav\u0161i je po kosi.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u010cesto smo posle odlazili na breg do vo\u0107njaka i Nikoline ku\u0107e. Bilo je to vreme kad dozrevaju kajsije. Moralo je tako biti, jer je Veroniki slika tog psa stalno bila pred o\u010dima. Ni meni to nije te\u0161ko padalo, jer sam i sam zavoleo Lakija. Tako se zvao prekrasni Nikolin pas.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ni Veronika se vi\u0161e nije ljutila na mene. Ve\u0107 je istog dana zaboravila na uvredu koju sam joj naneo. A ja od tada najvi\u0161e pazim da mi kojim slu\u010dajem iz usta ne izleti re\u010d koza.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n JE\u017dICA I JE\u017dI\u0106<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Beskrajno nebo, sa zakrivljenim tankim Mesecom, koji je izgledao kao da se sme\u0161no prevrnuo na le\u0111a, bilo je na\u010di\u010dkano morem zvezda. I li\u010dilo je na prozra\u010dno more u kome svetluca mno\u0161tvo zlatnih iskrica, ili zapaljenih sve\u0107ica koje se me\u0111usobno gurkaju, me\u0161kolje i ni na trenutak ne miruju. Kao da \u017eele nekuda da pobegnu, vragolaste, sjajne i lepe.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Je\u017ei\u0107 je probdeo dugo skriven iza rascvetalog grma, \u0161\u0107u\u0107uren i pomalo upla\u0161en, gledaju\u0107i gore. Toliko nebeske vatre do tada nikada nije video. Srce mu je nemirno tuklo i bio je neodlu\u010dan da li da krene dalje, ili da se vrati ku\u0107i, roditeljima. Mirisalo je na kamilicu i pevale su ptice u granama drve\u0107a, takmi\u010de\u0107i se koja \u0107e lep\u0161u pesmu da prospe u toplu no\u0107.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Krenuo je ipak dalje, brzo grabe\u0107i kroz travu. Prolaze\u0107i pored obli\u017enjeg jezerca, Je\u017ei\u0107 se iznenadi kad i u njemu ugleda onog nebeskog deliju izvrnutog na le\u0111a, oko koga igra mno\u0161tvo razigranih zvezda. Je\u017ei\u0107 je bio zaista mlad i bez ikakvog iskustva.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tog trenutka ispred njega je ne\u0161to \u0161u\u0161nulo \u0161to ga je veoma upla\u0161ilo, pa je brzo \u0161mugnuo iza grma. Provirio je i video da se isto tako neko njega upla\u0161io i na isti na\u010din zamakao s druge strane. Mirovao je \u010dasak i povremeno virkao. Na kraju se osmelio i krenuo na tu stranu, jer je primetio da je to Je\u017eica, mlada kao i on. Nije je poznavao.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Jesi li i ti pobegla od ku\u0107e? \u2013 upita je izlaze\u0107i pred nju.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ne, otkud ti to? \u2013 odgovori Je\u017eica. \u2013 Moja ku\u0107a je upravo ovde.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Je\u017ei\u0107u bi krivo \u0161to se glupim pitanjem odao. On je \u0161mugnuo od roditelja samo nakratko, da vidi \u0161ta se nalazi iza grma kraj jezerca, jer nikako nije mogao da odoli tom izazovu. Ona je sada znala za njegovu tajnu.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eMo\u017eda i nisam daleko odmakao\u201d, pomisli. \u201eMogu sad brzo da se vratim i moji ne\u0107e ni primetiti da sam \u010dasak nedostajao.\u201d<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ipak je i dalje stajao ljubopitljivo gledaju\u0107i u Je\u017eicu. Ni ona se nije micala. Jedna \u017eabica u tom trenutku sko\u010di u jezerce od \u010dega se za\u010dulo kratko BU\u0106! Je\u017eica i Je\u017ei\u0107 se upla\u0161eno trgo\u0161e gledaju\u0107i u namre\u0161aknu povr\u0161inu vode po kojoj su plesale zvezde s mesecom.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ho\u0107e\u0161 li znati da se vrati\u0161 ku\u0107i? \u2013 upita ga Je\u017eica nakon \u0161to su oboje shvatili da im od \u017eabice ne preti nikakva opasnost.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Koje\u0161ta! \u2013 odgovori on. \u2013 Za koga me smatra\u0161?<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Tvoja mama i tata te sigurno sada tra\u017ee.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 O, ne! Nisu ni primetili kada sam se i\u0161unjao. Sada \u0107u se brzo vratiti i ponovo u\u0161unjati u svoju sobu dok oni na televiziji gledaju omiljenu seriju. Ka\u017eem ti, ne\u0107e ni primetiti.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U tom momentu u ba\u0161tu je do\u0161la Sanja, veselo poskakuju\u0107i s noge na nogu. Je\u017eica i Je\u017ei\u0107 su se brzo sklup\u010dali u dve male bodljikave loptice, gotovo neprimetne u visokoj travi. Devoj\u010dica je zastala taman na mestu gde su se nalazili njih dvoje. Tra\u017eila je ne\u0161ta \u0161to je tokom dana tu bila zaboravila. Je\u017eica i Je\u017ei\u0107 su virkaju\u0107i izme\u0111u \u0161apica odjednom videli vrhove njenih cipelica. I kada su pomislili da je opasnost pro\u0161la, da \u0107e devoj\u010dica da se okrene i ode, ona ih je primetila i s odu\u0161evljenjem uskliknula:<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Oh, oduvek sam sanjala da imam je\u017ea! Sada mi se \u017eelja ispunila da istovremeno imam dva.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sva ozarena, sagnula se i pa\u017eljivo u ruke uzela je\u017ei\u0107e. Njih dvoje su umirali od straha i dalje savijeni u loptice sa nakostre\u0161enim bodljama.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sanjino ime je govorilo da \u0107e joj sve ono \u0161to sanja kad\u2013tad ispuniti. Barem je ona tako mislila. Treba samo lepo sanjati. Gipkim korakom po\u0161la je prema ku\u0107i, nose\u0107i na dlanovima dva lepotana. Ali, kolika god je to bila Sanjina sre\u0107a, jo\u0161 ve\u0107a je bila nesre\u0107a za je\u017ei\u0107e. Oni su se jo\u0161 vi\u0161e upla\u0161ili i sklup\u010dali.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ubrzo su se na\u0161li u Sanjinoj sobi. Odlo\u017eila ih je u kartonsku kutiju maminih cipela. Kakva nesre\u0107a za sirote je\u017ei\u0107e! Osetili su stra\u0161nu i neizmernu tugu, nemo\u0107ni i daleko od svojih roditelja.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kad su na trenutak ostali sami, osmelili su se da osmotre mesto na kome se nalaze. Ni\u0161ta nisu videli, samo \u010detiri bela zida. Stali su da jure od jednog do drugog, sudaraju\u0107i se povremeno.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/wp-content\/uploads\/2012\/01\/putovanje-do-zvezda.jpg\" "\\"putovanje-do-zvezda\\"")
<\/a>\u2013 Dobro\u00a0<\/span>sam se toga setio. Nadam se da \u0107e biti dobar signal da se mogu javiti mami i Nini.<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eSamo da se deda probudi, pa da ga pitam\u201d, nestrpljivo razmi\u0161lja. \u201dKumova slama!? Ma daj, kog kuma? Pere ili Mihajla?\u201d<\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Al\u2019 me opau\u010di \u2013 stenjao je i dr\u017eao se za stra\u017enjicu jedan od njih. \u2013 Dobro i pro\u0111oh. Mogao sam poginuti.<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u041aada gomilica ponovo naraste, \u010dim kom\u0161ija pripali cigaretu i nasloni se na grablje, Etelka opet ska\u010de u gomilu li\u0161\u0107a. Ba\u0161 u sredinu. I ni\u0161ta od posla, listovi se razbe\u017ee kao da se pla\u0161e njenih nogu. To se ponavlja sve dok mama ne primeti i po\u010dne da se izvinjava kom\u0161iji Pavlu.<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Ko si ti? \u2013 upitala je Mala En. \u2013 Do sada te nisam videla na mojoj livadi.<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U pet sati, Stefan se s rukama u d\u017eepovima, ve\u0107 nestrpljiv, \u0161etkao kod spomenika, kada je iznenada ugledao ozarenu i \u0161iroko osmehnutu Milicu. Taman je iznena\u0111en zaustio da je upita otkuda ona tu, ali ga je Milica preduhitrila:<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tra\u017eio sam je dugo, a odozdo \u010duo glasove, dovikivanja, uputstva.<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stari Gabriel, tih i poguren ribar, sa velikim \u0161e\u0161irom za sunce, najvi\u0161e je voleo Aleksu. Isto kao i njegovog oca nekada. Onako potiho, da to de\u010dak ne primeti, \u017eeleo je da mu je na oku. Svoju barku bi usmeravao tako da ga stalno vidi. Ali, uljuljkivan morem ispod toplih zraka sunca, sve \u010de\u0161\u0107e je ostajao bez ulova, jer mu se doga\u0111alo da zakunja i zaspi u barci. Aleksa se s velikom ljubavlju znao sme\u0161kati gledaju\u0107i Gabriela kako spava, dok galebovi kru\u017ee oko njegove barke. Galebovi kri\u010de, a Gabriel spava li spava. Tada bi pru\u017eaju\u0107i mu od svog ulova najve\u0107u ribu rekao:<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u2013 Poneo sam sve \u0161to nam treba \u2013 rekao sam samouvereno. \u2013 Traja\u0107e dok se ne sna\u0111emo.<\/p>\n<\/a>\u00a0 Jednom do\u0111e njen deda u dvori\u0161te.<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Setih se da u nov\u010daniku imam fotografiju biv\u0161eg ljubimca. Stalno je nosim, godinama, od kada ga vi\u0161e nema. Voleo sam tog \u0161kotskog ov\u010dara kao najmilijeg \u010dlana familije. Bili smo nerazdvojni. Svi su nas u mestu poznavali. Nas po njemu, njega po nama. Stotinama puta ranije prolazili smo istom ovom obalom, sve tamo do kraja Rajske ceste i nazad, u sva godi\u0161nja doba, danju ili no\u0107u, po suncu, ki\u0161i i vetru.<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0 Nika je slu\u0161ala pa\u017eljivo, upijaju\u0107i svaku re\u010d.<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tek \u0161to sam zaplivao, odjednom premrem od straha. Oko mene se pojavi na desetine krokodila. Nakon \u0161to su motori brodova utihnuli, oni su se ohrabrili i primakli. Ne znaju\u0107i \u0161ta da radim u takvoj situaciji, sko\u010dim prestravljen na le\u0111a jednom grmalju, pa izbezumljeno stanem tr\u010dati ska\u010du\u0107i s le\u0111a jednog na drugog krokodila. A te hrapave nemani \u0161kljocaju \u010deljustima i samo \u0161to me ne progutaju. S obale su primetili moju nevolju, poskakali i gledali, nemo\u0107ni da bilo \u0161ta preduzmu. Gledali i ne\u0161to dovikivali na raznim jezicima, \u0161to u tom momentu nisam imao vremena da \u010dujem i razumem. Dokopam se nekako broda i sru\u0161im na palubu. Cvele zapoma\u017ee s obale:<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Mama je Anu poslala da ubere salatu za ve\u010deru. Ani se ba\u0161 i nije prekidala igra s drugaricama, ali je morala da je poslu\u0161a. Prolaze\u0107i pored dvori\u0161nog grma primetila je svetlucavi trag u travi i Pu\u017ei\u0107a sa isturenim ro\u0161\u010di\u0107ima.<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uz reku su stajala stara seoska kola, zaboravljena tu ko zna od kada, sasu\u0161enih to\u010dkova, sa senom koje su de\u010daci nabacili unutra, sa nekoliko u luku savijenih \u0161tapova preko kojih su bile preba\u010dene \u0161arene deke, da bi barem donekle li\u010dila na onakva kakva su vi\u0111ali u filmovima. Farmer i njegova \u017eena ne\u0161to su radili na toj farmi, de\u010dica se bezbri\u017eno igrala, pas tr\u010dkarao oko njih, kada su Indijanci iznenada stigli na ivicu livade.<\/p>\n<\/a>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201e\u0160ta mi bi?\u201d grizao sam se i prekorevao. \u201eBudalo! Kako si mogao? Zar ova lepa devoj\u010dica, moja devojka, da bude koza?\u201d<\/p>\n