\u00a0<\/p>\n
\u00a0 \u00a0 \u00a0Tamo negde, osamljen, na nekom jadranskom ostrvu \u017eivi Jovica \u0110ur\u0111i\u0107 kao lik iz bajke, okru\u017een nebeskom plaveti i modrom pu\u010dinom. Jasno je da do ostrva ne dopire, bar ne sna\u017eno i ometaju\u0107e, buka gradskih kulturnih centara. Tako pisac mo\u017ee da bira ho\u0107e li neometan, kao u drugoj galaksiji, izdvojen od svega i sveta u opijaju\u0107oj ti\u0161ini, da stvara ili da \u010dezne za gradskom vrevom, \u017eurbom, smogom i kontaktima sa kopnenom sabra\u0107om. Drugim re\u010dima: da pi\u0161e ili da simulira \u017eivot.<\/p>\n
\u00a0 \u00a0 \u00a0\u0110ur\u0111i\u0107 je odabrao pisanje, u ti\u0161ini, kao \u0161to jedino mo\u017ee posve\u0107enik da stvara.<\/p>\n
\u00a0 \u00a0 \u00a0Knjiga pesama Zvezde na uzglavlju<\/em>, koju je oslikala Olja Ivanjicki, objavljena je krajem minule godine, a mogla je da nastane samo u okru\u017eenju kakvo je \u0110ur\u0111i\u0107evo. Re\u010d je o divot izdanju, velikog formata, za koje je te\u0161ko odlu\u010diti se: \u010ditati ili gledati, a svakako zanemeti.\u00a0<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0Kod nas se nikada nije ni dovoljno, ni kvalitetno \u010ditalo. Zavaravalo se jeste, lako, statistikom. Zbog toga je svaki poduhvat vanserijskog izdanja, izvan recikliranog papira, jeftinog i traljavog bro\u0161iranog poveza, svojevrsni hazard. Ali, o riziku ne brine opsednut lepotom, bila to lepa \u017eena, slika, knjiga, re\u010d.<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0\u0110ur\u0111i\u0107 je u zbirku Zvezde na uzglavlju<\/em> ukori\u010dio 12 pesama, 20 jezika, 24 reprodukcije slika Olje Ivanjicki. Pisac je, u saradnji sa grafi\u010darem Mirkom Mrki\u0107em Ostro\u0161kim i slikarom Oljom Ivanjicki, na 100 gramskom papiru toniranim aplikacijama, sazdao galeriju slika i pesama.<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0Pesme su, kao \u0161to se moglo o\u010dekivati od pisca koji \u017eivi na ostrvu i promi\u0161lja u ti\u0161ini, ljubavne, ne\u017ene, kako ve\u0107 biva u ljubavnom zanosu, romanti\u010dne (more, pu\u010dina, plavetnilo mora i neba, miris pinija\u00a0 i \u010dinjenje onoga \u0161to se mo\u017ee \u010diniti samo u \u0107utanju i blagom treperenju\u00a0 zvezda \u2013 zapisao je R. Tagore \u2013 navek).<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0Uvodni stihovi, \u010diji je naslov ubele\u017een prvim versom, Devoj\u010dica skuplja svoja bela kolena \/Dva grumena svetlosti, dve kaplje ne\u017enosti \/ Cvetove koji se u latice razla\u017eu…, ujedno su sto\u017eer poetike Jovice \u0110ur\u0111i\u0107a, bar kada govorimo o zbirci Zvezde na uzglavlju.<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0Osa pevanja Jovice \u0110ur\u0111i\u0107a ista je bilo da slavi lepotu devoj\u010dice, jabuke, dunje, semenke… \u0161to govori o programskoj knjizi, dosledno osmi\u0161ljenoj i sistemati\u010dno provedenoj.<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0Navodim primere: Pohotno se ko ljubavnica nudi \/ Dok le\u017ei na tanjiru. \/ Tajnim klju\u010devima otvara usta\u00a0 (pesma Jabuka, mada se, bez predznanja o motivu, tuma\u010di kao pesma o \u017eeni); Mi \u010desto i ne slutimo u toj ti\u0161ini slap \/ Mese\u010dine, kao ljupkost \u017eene kad se uka\u017ee \/ S mekim crtama tela… (Slap).<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0\u0110ur\u0111i\u0107 pesmu Devojka i jezero<\/em> po\u010dinje kao (kao, ka\u017eem, dakle na izgled, ali ne i zbiljski jer odstupa ne samo u broju slogova) haiku, ili, bolje, kao tanku: Na jezeru prve kapi ki\u0161e. \/ Pljusak, pa sunce opet to\u010di… bez nagla\u0161enog elegantnog, nekad neo\u010dekivanog ali vavek dopadljivog obrta svojstvenih tim japanskim tradicionalnim pesni\u010dkim formama i time odstupa od romanti\u010darske note zbirke.<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0Pesma Mir, more, san<\/em> vra\u0107a \u010ditaoca u epicentar \u0110ur\u0111i\u0107eve poetike: \u010cas samo\u0107e. Bez toplog daha \u017eene. \/ Soba nad morem, kupicama pene. \/ Lice na dlanovima, odlutale zene: \/ Sto, knjige, jabuke, tragovi sene… Taj sonet, \u010dak, rekao bih, sna\u017enije od tri katrena pesme Devoj\u010dica skuplja bela kolena<\/em> izara\u017eava poetski credo i opojni mediteranski zvon stihova Jovice \u0110ur\u0111i\u0107a dok pesmom struji seta, toplina, smirenost, ti\u0161ina, pesnikovo okru\u017eenje i pritajena, zatomljena strast: \u010cas ti\u0161ine. Svetlost predmete zlati: \/ \u0160uma, ptica, polje, uskovitlane vlati \/ To davna je slika koju misao vrati, \/ Na trenutke \u0161to su znali lep\u0161e sjati…\u00a0 dok smenjuju se \u010dasi \u2013 samo\u0107e, ti\u0161ine \u0161to vreme pozlati! Najzad: posle katrena koji po\u010dinju sa \u010das samo\u0107e, \u010das ti\u0161ine, iz svega nastaje beskrajni (na po\u010detku poslednje tercine)\u00a0 \u2013 Mir. Da, ne mo\u017ee se vi\u0161e o\u010dekivati od pesme, jer nema mogu\u0107nosti da se pre\u0111e granica koju ne postavlja \u010dovek,\u00a0 pesnik, zemaljski tvorac, najmanje \u010ditalac: dosegnuto je savr\u0161enstvo, oslikana atmosfera, okru\u017eenje, unutarnji spokoj, raspolo\u017eenje; sve.<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0U sli\u010dnom erotizovanom tonu \u0110ur\u0111i\u0107 ispisuje i sonet\u00a0 Ki\u0161a i vlati<\/em>: Pljusak. Miris ki\u0161e, eros svake vlati, \/Bosonoga, zanesena, u snu i transu. \/ Ples vode u kom se svaki damar klati, \/ Ni\u010dim sputan; izvodi letnju seansu…<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0Pesma slobodnog stiha po kojoj je imenovana zbirka Zvezde na uzglavlju<\/em> uvodi u druga\u010diji pesni\u010dki zamah i verovatno je naznaka za iskorak iz dosadanje poetike s rimom i shodno sliku primerenim ritmom. U Zvezdama na uzglavlju ritam diktira slobodan stih i njegova razlomljenost. Ta pesma je razmahnuta, divlja u odnosu na pesmu Draga<\/em> koja je tako\u0111e bez rime ali i dalje u znanom organizovanom metru bliskom \u0110ur\u0111i\u0107u.\u00a0<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0Mo\u017eda je pravi \u010das da se, u oskudnom vremenu, krene putem kojim se re\u0111e ide i \u0161tampaju ne samo pesni\u010dke knjige kao \u0161to je \u0110ur\u0111i\u0107eva zbirka Zvezde na uzglavlju \u2013 bogato, rasko\u0161no, promi\u0161ljeno no i sve \u0161to sadr\u017ei re\u010d, zapis, \u0161to svedo\u010di o duhu i trajanju, \u0161to nas bele\u017ei, \u0161to ostavlja beleg, svest o nama, \u0161to jednom bi\u0107emo prah.<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0Oskudna vremena \u0107e, svi verujemo, jednom pro\u0107i, ali ako u takvim vremenima, priklonjeni istanjenom duhu u\u010dmale provincije (ma gde bili), kojoj knjige i sav duh, imaginacija, kreativnost, posve\u0107enost ni\u0161ta ne zna\u010di, a pisci budu po svaku cenu \u0161tampali knjige na jeftinom papiru, u povezu koji dr\u017ei listove na okupu do prvog rasklapanja korica, listanja, smanjenih, neujedna\u010denih margina, lo\u0161eg otiska, zamrljanih stranica, tada od kulture ni\u0161ta ne\u0107e ostati. Od nas.<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0Delom i zbog toga knjiga Zvezde na uzglavlju makar kao vesnik druga\u010dijeg promi\u0161ljanja o tipografiji na\u0161ih rukopisa dobrodo\u0161la je.<\/p>\n Rije\u010d, Br\u010dko, IV, jesen-zima, br. 3-4, 2009.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Tamo negde, osamljen, na nekom jadranskom ostrvu \u017eivi Jovica \u0110ur\u0111i\u0107 kao lik iz bajke, okru\u017een nebeskom plaveti i modrom pu\u010dinom. Jasno je da do ostrva ne dopire, bar ne sna\u017eno i ometaju\u0107e, buka gradskih kulturnih centara. Tako pisac mo\u017ee da bira ho\u0107e li neometan, kao u drugoj galaksiji, izdvojen od svega i sveta u opijaju\u0107oj ti\u0161ini, da stvara ili da \u010dezne za gradskom vrevom, \u017eurbom, smogom i kontaktima sa kopnenom sabra\u0107om. Drugim re\u010dima: da pi\u0161e ili da <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[9],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/198"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=198"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":200,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/198\/revisions\/200"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=198"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=198"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}