KRALJICA OD PORCELANA<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Do\u0161ao sam jer me je ta \u010dudna ceduljica podsetila da ona postoji. Ceduljicu sam prona\u0161ao u zaboravljenoj knjizi na \u010dijim stranicama je bio prikazan spektar de\u010djih \u017evrljotina. Posle du\u017eeg vremena sre\u0111ivao sam svoje knjige. Do\u017eivljavao sam iznena\u0111enje za iznena\u0111enjem jer one koje su stajale na najvi\u0161im policama dugo nisu \u010ditane. Toliko dugo da su se po njihovim ivicama skupili grumeni i na moje ispru\u017eene dlanove pala je me\u0161avina zlatnog praha i sedefnih trun\u010dica \u0161to podse\u0107aju na onaj omota\u010d koji prekriva neka tela s kojima smo se sastali prvo u snovima a zatim u varljivoj stvarnosti prve baletske predstave na koju smo odvedeni. Bila je to knjiga iz mog detinjstva, a mo\u017eda i detinjstva druge dece, koja je pri\u010dala \u010ditavu seriju pou\u010dnih pri\u010da, manje ili vi\u0161e surovih, \u010dija vrednost se sastojala u tome da nas gurne starijima u krilo kako bismo im po sto puta postavili pitanje: za\u0161to? Deca nezahvalna svojim roditeljima, devojke koje su ukrali konju\u0161ari pa se osramo\u0107ene vra\u0107aju ku\u0107i, kao i one koje su svojom voljom napustile porodi\u010dno ognji\u0161te, starci koji u zamenu za hipoteku tra\u017ee ruku najlep\u0161e i najucveljenije devojke iz nesre\u0107ne porodice \u2013 za\u0161to? Ne pamtim odgovore. Znam samo da je iz i\u0161aranih stranica ispao, zalepr\u0161ao, beli papiri\u0107 s krupnim Amilamijinim rukopisom: Amilamija ne zaboravlja svog drugara i ti \u0107e\u0161 me potra\u017eiti ovde gde sam nacrtala.<\/em><\/p>\n A s druge strane bila je mapa sa stazom koja je polazila od jednog X, koje je sigurno ozna\u010davalo klupu u parku na kojoj sam ja, momak \u0161to se opirao unapred namenjenom i mrskom \u0161kolovanju, zaboravljao na \u0161kolske \u010dasove i provodio sate i sate \u010ditaju\u0107i knjige koje su mi izgledale kao da sam ih ja pisao: nisam ni sumnjao da sam samo ja mogao izma\u0161tati sve te kormilare, careve glasnike, sve te momke, malo mla\u0111e od mene, koji su po ceo dan veslali u barkama po velikim ameri\u010dkim rekama. Dr\u017ee\u0107i se za naslon klupe kao za \u010darobno sedlo, u po\u010detku nisam bio svestan laganih koraka koji bi se, posle tr\u010dkanja po \u0161ljunkovitoj stazi parka, zaustavljali iza mojih le\u0111a. Bila je to Amilamija i ko zna koliko dugo bi me jo\u0161 posmatrala bez re\u010di da njen nemirni duh nije jednog popodneva po\u017eeleo da me zagolica po uvu iglicama masla\u010dka koje je devoj\u010dica, ustima punim vazduha i nabranog \u010dela, duvala prema meni.<\/p>\n Upitala me je za ime, i po\u0161to je s vrlo ozbiljnim izrazom na licu razmislila o njemu, rekla mi je svoje s osmehom koji iako nije bio naivan, nije bio ni preterano uve\u017eban. Odmah sam zapazio da je Amilamija u svom pona\u0161anju prona\u0161la, da tako ka\u017eem, sredi\u0161nju ta\u010dku izme\u0111u bezazlenosti svojih godina i mimike odraslih ljudi koju lepo vaspitana deca moraju znati, naro\u010dito u sve\u010danim trenucima predstavljanja i opra\u0161tanja. Bolje re\u0107i, Amilamijina ozbiljnost bila je dar prirode, u istoj meri u kojoj su trenuci spontanosti, nasuprot tome, kod nje izgledali nau\u010deni. Ho\u0107u da je zamislim iz jednog popodneva u drugo, u sledu nepomi\u010dnih slika koje \u0107e mi na kraju, u kona\u010dnom zbiru, pru\u017eiti celu Amilamiju. I ne prestaje da me \u010dudi \u0161to ne mogu da mislim na nju onakvu kakva je zaista bila, kako se zaista kretala, laka, radoznala, neprestano vrte\u0107i glavom. Moram da je zami\u0161ljam zauvek zaustavljenu, kao u nekom albumu. Amilamija u daljini, ta\u010dka na onom mestu odakle se breg spu\u0161tao, od jezera deteline prema zaravni gde sam ja \u010ditao sede\u0107i na klupi: treperava ta\u010dka od svetlosti i senke i jedna ruka koja mi odgore ma\u0161e. Amilamija zaustavljena u tr\u010danju nizbrdo, u beloj, lepr\u0161avoj haljini i ga\u0107icama na cveti\u0107e s lasti\u0161em oko butina, otvorenih usta i poluzatvorenih o\u010diju jer joj dok tr\u010di vetar ide u o\u010di i devoj\u010dica jeca od zadovoljstva. Amilamija kako sedi ispod eukaliptusa prave\u0107i se da pla\u010de da bih joj pri\u0161ao. Amilamija kako le\u017ei potrbu\u0161ke s cvetom u rukama: s resama leske koja, kako sam kasnije otkrio, ne raste u tom parku nego na nekom drugom mestu, mo\u017eda u ba\u0161ti Amilamijine ku\u0107e, jer je jedini d\u017eep njene kecelje na plave kockice \u010desto bivao pun tih belih resica. Amilamija kako me gleda dok \u010ditam, naslonjena na gvozdenu \u0161ipku zelene klupe obema rukama, ispituju\u0107i me sivim o\u010dima: se\u0107am se da me nikad nije upitala \u0161ta \u010ditam, kao da je iz mojih o\u010diju umela da odgonetne slike koje su se ra\u0111ale iz knjiga. Amilamija kako se s u\u017eivanjem smeje kad je uhvatim oko struka i vrtim iznad glave, a ona kao da u tom polaganom letu otkriva perspektivu sveta. Amilamija kako mi okre\u0107e le\u0111a i pozdravlja me podignutom rukom i razigranim prstima. I Amilamija u hiljadu poza koje je zauzimala oko moje klupe: dubi na glavi s nogama u vazduhu i naduvanim ga\u0107icama; sedi na \u0161ljunkovitoj stazi prekr\u0161tenih nogu i s bradom naslonjenom na grudi; opru\u017eena na travi dok pupak pokazuje suncu; prepli\u0107e gran\u010dice drve\u0107a, \u0161tapom crta \u017eivotinje u blatu, li\u017ee gvozdenu \u0161tanglu na klupi, sakriva se ispod klupe, \u0107ute\u0107i odvaljuje meku koru starih stabala, zuri u horizont, negde daleko iza brega, pevu\u0161i \u017emure\u0107i, opona\u0161a glas ptice, psa, ma\u010dke, koko\u0161ke ili konja. Sve to za mene, a opet ni\u0161ta za mene. Bio je to njen na\u010din da bude sa mnom, sve to \u010dega se se\u0107am, a isto tako i njen na\u010din da bude sama u parku. Da. Mo\u017eda je se se\u0107am isprekidano jer sam naizmeni\u010dno \u010ditao i posmatrao luckastu devoj\u010dicu \u010dija se ravna kosa prelivala i zavisno od odsjaja bivala ili kao seno ili kao pe\u010deni kesten. I tek danas mislim na to kako je Amilamija, u tom trenutku, mom \u017eivotu ustanovila drugu ta\u010dku oslonca, ta\u010dku koja je izazvala tenziju izme\u0111u mog neodlu\u010dnog detinjstva i \u0161irokog sveta, obe\u0107ane zemlje koju sam po\u010deo da osvajam \u010ditaju\u0107i.<\/p>\n Tada nisam tako mislio. Tada sam sanjao o \u017eenama iz svojih knjiga, o \u017eenkama \u2013 ta re\u010d me je izlu\u0111ivala \u2013 koje su se preru\u0161avale u kraljice da bi tajno kupile ogrlicu, i o \u017eenama \u2013 raznim mitolo\u0161kim otkri\u0107ima: pola raspoznatljivim bi\u0107ima a pola salamanderima belih grudi i vla\u017enih trbuha \u2013 koje su u svojim posteljama do\u010dekivale monarhe. I tako, neprimetno, od nezainteresovanosti za de\u010dje dru\u0161tvo stigao sam do prihvatanja devoj\u010dicine lepote i ozbiljnosti, a odatle do nesmotrenog odbacivanja njenog beskorisnog prisustva. Mene, ve\u0107 \u010detrnaestogodi\u0161njaka, po\u010dela je da nervira ta sedmogodi\u0161nja devoj\u010dica, koja tada jo\u0161 nije pripadala uspomenama i nostalgiji za njima, ve\u0107 je bila deo pro\u0161losti i njene aktuelnosti. Iz slabosti sam dopustio da me privu\u010de. Zajedno smo tr\u010dali po livadi dr\u017ee\u0107i se za ruke. Zajedno smo tresli borove i sakupljali \u0161i\u0161arke koje je Amilamija ljubomorno \u010duvala u d\u017eepu kecelje. Zajedno smo pravili brodove od papira i u zanosu ih pratili niz potok. A to popodne, kad smo se zajedno prevrtali nizbrdo ci\u010de\u0107i od radosti, kad smo se zajedno dokotrljali do podno\u017eja, Amilamija na mojim grudima, njena kosa u mojim ustima, dok sam ose\u0107ao njen dah u svom uvu i njene ru\u010dice, lepljive od slatki\u0161a, oko svog vrata, ljutito sam povukao ruke i pustio je da padne. Amilamija je zaplakala glade\u0107i oderano koleno i lakat, a ja sam se vratio na svoju klupu. Zatim je Amilamija oti\u0161la, a slede\u0107eg dana se vratila, bez re\u010di mi predala papiri\u0107 i pevu\u0161e\u0107i se izgubila u \u0161umi. Kolebao sam se da li da iscepam ceduljicu ili da je stavim me\u0111u listove knjige Ve\u010deri na farmi. <\/em>\u010cak i moje knjige su pored Amilamije postajale detinjaste. Ona vi\u0161e nije do\u0161la u park. Ja sam kroz nekoliko dana oti\u0161ao na raspust a zatim sam se vratio obavezama prvog razreda srednje \u0161kole. Nikada je vi\u0161e nisam video.<\/p>\n <\/p>\n II<\/p>\n <\/p>\n I sada, skoro prkose\u0107i neobi\u010dnoj, mada ne i fantasti\u010dnoj slici, koja je sve bolnija \u0161to je stvarnija, vra\u0107am se u taj zaboravljeni park i, zaustavljaju\u0107i se pred \u0161etali\u0161tem borova i eukaliptusa, shvatam koliko je mali taj \u0161umarak, koji je zahvaljuju\u0107i mom se\u0107anju postao prostran, da bi u njega stalo sve talasanje ma\u0161te. Jer, tu su se ra\u0111ali, razgovarali i umirali Strogov i Haklberi, Miledi od Vintera i \u017denevjeva od Brabanta: u malom parku okru\u017eenom zar\u0111alom ogradom, s ponekim starim i zapu\u0161tenim drvetom i samo jednim ukrasom, betonskom klupom u imitaciji drveta koja me primorava da pomislim kako moja lepa klupa od kovanog gvo\u017e\u0111a, ofarbana u zeleno, nikada nije ni postojala, ili je i ona bila deo retrospektivnog delirijuma koji sam sam izazvao… A breg… Kako da poverujem da je to onaj breg po kojem se Amilamija penjala i spu\u0161tala u svojim svakodnevnim \u0161etnjama, ona strma padina niz koju smo se zajedno kotrljali? Sad jedva mala uzvisina po\u017eutele trave \u010diji je jedini reljef bio onaj koji je moje se\u0107anje poku\u0161avalo da joj da.<\/p>\n Ti \u0107e\u0161 me potra\u017eiti ovde gde sam nacrtala. <\/em>Zatim je trebalo pro\u0107i parkom, ostaviti \u0161umu za sobom, u tri koraka se spustiti s uzvi\u0161ice, pro\u0107i kroz leskovo \u0161iblje \u2013sigurno je to bilo ono mesto gde je devoj\u010dica brala bele rese \u2013 otvoriti kapiju parka koja \u0161kripi i odmah se osvestiti, shvatiti, na\u0107i se na ulici, razumeti da su sva ona popodneva iz mladosti kao nekim \u010dudom uspevala da zaustave otkucaje grada koji ih je okru\u017eivao, da poni\u0161te tu bujicu zvi\u017eduka, sirena, glasova, pla\u010da, motora, radio\u2013aparata, psovki; \u0161ta je privla\u010dnije: tihi park ili grozni\u010davi grad? \u010cekam da se promeni svetio i prelazim na drugu stranu ulice, neprekidno gledaju\u0107i u crveno oko koje zaustavlja saobra\u0107aj. Proveravam Amilamijinu ceduljicu. Kona\u010dno, u tom trenutku koji \u017eivim taj grubi plan je najprivla\u010dniji, i sama pomisao na to me zapanjuje. Moj \u017eivot, posle popodneva izgubljenih u \u010detrnaestoj godini, morao je da krene disciplinovanim tokom, i sada sam, u dvadeset devetoj, po\u0161to sam na vreme diplomirao, kao vlasnik firme osiguran umerenim prihodima, jo\u0161 uvek neo\u017eenjen, bez porodice koju treba izdr\u017eavati, pomalo zasi\u0107en spavanjem sa sekretaricama, jedva razveseljen ponekim odlaskom na selo ili na pla\u017eu, patio za ne\u010dim tako privla\u010dnim kao \u0161to su mi ranije bile moje knjige, moj park i Amilamija. Hodam ulicom tog bednog i sivog predgra\u0111a. Niske ku\u0107e sa duga\u010dkim prozorima u re\u0161etkama i kapijama s kojih otpada boja, jednoli\u010dno se smenjuju. Samo ponegde buka nekog zanatlije remeti jednoobraznost celine. \u0160kripa brusilice tu, udarci \u010deki\u0107em obu\u0107ara tamo. U bo\u010dnim dvori\u0161tima igraju se deca iz kraja. Do mojih u\u0161iju dopire muzika vergla pome\u0161ana s glasovima uli\u010dnih peva\u010da. Zaustavljam se da ih vidim s ose\u0107ajem, tako\u0111e prolaznim, da \u0107e u toj grupi devoj\u010dica biti Amilamija, kako bez stida pokazuje svoje ga\u0107ice na cveti\u0107e obe\u0161ena nogama na nekom balkonu, uvek spremna na akrobatske ludosti, s d\u017eepom na kecelji punim belih resa. Sme\u0161im se i prvi put \u017eelim da zamislim devojku od dvadeset dve godine koja \u0107e se, ako jo\u0161 stanuje na ozna\u010denoj adresi, smejati mojim uspomenama, ili je, mo\u017eda, ve\u0107 zaboravila popodneva provedena u parku.<\/p>\n Ku\u0107a je ista kao ostale. Kapija, prozori s re\u0161etkama, spu\u0161teni kapci. Jednospratnica s ravnim krovom, oivi\u010denim imitacijom neoklasi\u010dnih stubova koji zaklanjaju ono \u0161to je na njemu: prostrti ve\u0161, cisternu s ki\u0161nicom, sobicu za poslugu, kavez sa \u017eivinom. Pre nego \u0161to zazvonim ho\u0107u da se oslobodim svake iluzije. Amilamija vi\u0161e ne stanuje ovde. Za\u0161to bi ostala u istoj ku\u0107i petnaest godina? Osim toga, uprkos njenoj preranoj nezavisnosti i usamljenosti, izgledala je kao lepo vaspitana i negovana devoj\u010dica, a ovaj kraj nije vi\u0161e otmen; Amilamijini roditelji su se sigurno odselili. Ali, mo\u017eda novi stanari znaju gde.<\/p>\n Pritiskam zvonce i \u010dekam. Ponovo zvonim. Postoji jo\u0161 jedna mogu\u0107nost: da u ku\u0107i nema nikoga. A ja, da li \u0107u ikada ponovo po\u017eeleti da prona\u0111em svoju malu prijateljicu? Ne\u0107u, jer vi\u0161e nikad ne\u0107e biti mogu\u0107e da otvorim neku knjigu iz mladosti i prona\u0111em, sasvim slu\u010dajno, Amilamijinu ceduljicu. Prepustio bih se rutini, zaboravio trenutak koji je bio zna\u010dajan jedino zbog kratkotrajnog uzbu\u0111enja.<\/p>\n Ponovo zvonim. Prislanjam uvo na kapiju i iznena\u0111en sam: hrapavo i isprekidano disanje \u010duje se s druge strane; te\u0161ko dahtanje pra\u0107eno neprijatnim mirisom u\u017eeglog duvana prodire kroz napukle daske.<\/p>\n \u2013 Dobro ve\u010de. Da li biste mi mogli re\u0107i?…<\/p>\n Za\u010duv\u0161i moj glas, osoba se povla\u010di te\u0161kim i nesigurnim koracima. Ponovo pritiskam zvonce, ovaj put vi\u010du\u0107i:<\/p>\n \u2013 \u010cujte! Otvorite mi! \u0160ta vam je? Zar me ne \u010dujete?<\/p>\n Niko mi ne odgovara. I dalje pritiskam zvonce bez rezultata. Povla\u010dim se od vrata ne skidaju\u0107i pogled s malecne pukotine, kao da \u0107e udaljavanjem dobiti perspektivu, ili \u010dak uspeti da prodre unutra. Sa svom pa\u017enjom usmerenom na ta zatvorena vrata prelazim ulicu hodaju\u0107i unatrag; jedan o\u0161tar povik pra\u0107en dugom i besnom sirenom spa\u0161ava me na vreme; smeten, tra\u017eim osobu \u010diji me je glas upravo spasao, ali vidim samo automobil koji se udaljava niz ulicu i grlim uli\u010dnu svetiljku, stub koji mi pru\u017ea oslonac, pre nego sigurnost, da izdr\u017eim nagli prelaz od ledene krvi do vrele, oznojene ko\u017ee. Gledam prema ku\u0107i koja je bila, koja je morala biti Amilamijina. Tamo, iza ograde, nji\u0161e se prostrti ve\u0161. Ne znam \u0161ta je ono drugo: ko\u0161ulje, bluze, pi\u017eame, ne znam; ja vidim tu malu kecelju na plave kockice, ra\u0161irenu, zaka\u010denu \u0161tipaljkama za duga\u010dak konopac koji se ljulja izme\u0111u gvozdene \u0161ipke i eksera na belom zidu.<\/p>\n <\/p>\n III<\/p>\n <\/p>\n U katastru su mi rekli da je to zemlji\u0161te zavedeno pod imenom nekog gospodina R. Valdivija koji ku\u0107u iznajmljuje. Kome? To ne znaju. Ko je taj Valdivija? Predstavio se kao trgovac. Gde stanuje? A ko ste vi? \u2013 zapitala me je gospo\u0111ica s nadmenom radoznalo\u0161\u0107u. Nisam uspeo da se pravim stalo\u017een i siguran. San mi nije ubla\u017eio uznemirenost. Valdivija. Izlazim iz katastra i sunce me nervira. Ose\u0107am istovremeno odbojnost prema suncu, zaklonjenom i prosejanom kroz niske oblake, i \u017eelju da se vratim u senoviti i vla\u017eni park. Ne, nije to ni\u0161ta vi\u0161e osim \u017eelje da saznam da li Amilamija stanuje u toj ku\u0107i i za\u0161to mi se zabranjuje pristup u nju. Ali ono \u0161to bih morao \u0161to pre da odbacim, to je apsurdna ideja koja mi cele no\u0107i nije dala da sklopim o\u010di. Da sam na krovu video kecelju kako se su\u0161i, onu istu u \u010dijem d\u017eepu je dr\u017eala cve\u0107e, i da zbog toga poverujem kako u toj ku\u0107i stanuje devoj\u010dica od sedam godina koju sam poznavao pre \u010detrnaest ili petnaest… Mora da ima \u0107erkicu. Tako je. Amilamija je u dvadeset drugoj godini majka devoj\u010dice koju isto obla\u010di, koja li\u010di na nju, koja se igra istih igara, i ko zna, ide u isti park. I, zadubljen u misli, opet sti\u017eem pred kapiju te ku\u0107e. Pritiskam zvonce i \u010dekam sipljivo disanje s druge strane vrata. Prevario sam se. Vrata otvara \u017eena koja ne mo\u017ee imati vi\u0161e od pedeset godina. Ali, umotana u \u0161al, obu\u010dena u crno, u ravnim cipelama, nena\u0161minkana, prosede kose pokupljene u pun\u0111u, kao da je izgubila svaku iluziju ili razlog da izgleda mlade, i posmatra me o\u010dima koje su skoro nemilosrdne koliko su ravnodu\u0161ne.<\/p>\n \u2013 \u0160ta \u017eelite?<\/p>\n \u0160alje me gospodin Valdivija. \u2013 Naka\u0161ljavam se i prolazim rukom kroz kosu. Trebalo je da uzmem notes iz kancelarije. Ose\u0107am da bez njega ne\u0107u dobro odigrati svoju ulogu.<\/p>\n \u2013 Valdivija? \u2013 \u017eena me pita bez uzbu\u0111enja, bez zanimanja.<\/p>\n \u2013 Da, vlasnik ku\u0107e.<\/p>\n Jedno je jasno: \u017eenino lice ni\u0161ta ne\u0107e odati. Ledeno me posmatra.<\/p>\n \u2013 A, tako. Vlasnik ku\u0107e.<\/p>\n \u2013 Dopu\u0161tate mi?<\/p>\n Mislim kako u lo\u0161im komedijama trgova\u010dki putnik ispru\u017ei nogu da mu ne bi zalupili vrata pred nosom. Ja to \u010dinim, ali gospoda uzmi\u010de i pokretom ruke mi pokazuje da obi\u0111em ne\u0161to \u0161to bi morala biti gara\u017ea. Odmah iza su vrata od stakla i drveta s kojeg je otpala boja. Idem prema njima po plo\u010dicama od \u017eute majolike koje prekrivaju dvori\u0161te i ponovo pitam, okre\u0107u\u0107i lice prema gospo\u0111i koja me prati sitnim koracima:<\/p>\n \u2013 Ovuda?<\/p>\n Gospo\u0111a potvr\u0111uje i prvi put zapa\u017eam da me\u0111u svojim belim rukama dr\u017ei brojanice kojima se neprekidno igra. Jo\u0161 od detinjstva nisam video takve stare brojanice i ho\u0107u to da prokomentari\u0161em, ali grub i odlu\u010dan na\u010din na koji gospo\u0111a otvara vrata spre\u010dava laganu konverzaciju. Ulazimo u uzanu i duga\u010dku prostoriju. Gospoda \u017euri da otvori prozorske kapke, ali prostorija i dalje ostaje mra\u010dna zbog \u010detiri ukrasne biljke koje rastu u saksijama od porcelana sa staklenim ukrasima. U sobi za primanje nalazi se samo stara sofa s visokim naslonom od pletenog pru\u0107a i jedna stolica za ljuljanje. Ali, to malo name\u0161taja i cve\u0107a nije ono \u0161to mi privla\u010di pa\u017enju. Gospo\u0111a mi nudi da sednem na sofu pre nego \u0161to \u0107e ona sesti na stolicu za ljuljanje.<\/p>\n Pored mene, na pletenom pru\u0107u, le\u017ei otvoren strip.<\/p>\n \u2013 Gospodin Valdivija se izvinjava \u0161to nije li\u010dno do\u2028\u0161ao.<\/p>\n Gospoda se ljulja ne trep\u0107u\u0107i. Gledam ispod oka taj strip.<\/p>\n \u2013 Rekao mi je da vas pozdravim i…<\/p>\n Zastajkuju\u0107i o\u010dekujem neku \u017eeninu reakciju. Ona se i dalje ljulja. Strip je i\u0161kraban crvenim ru\u017eem.<\/p>\n \u2013 …Zamolio me je da vas obavestimo da \u0107emo mo\u2028rati da vas uznemirimo nekoliko dana…<\/p>\n O\u010dima pretra\u017eujem na brzinu.<\/p>\n \u2013 …Treba da se napravi nova procena ku\u0107e za ka\u2028tastar. Izgleda da nije ra\u0111ena od… Vi ovde \u017eivite ve\u0107?…<\/p>\n Da. Taj istro\u0161eni crveni ru\u017e ba\u010den je pod stolicu. A gospoda, kad se sme\u0161ka, \u010dini to dok sporim rukama okre\u0107e brojanice: odande ose\u0107am, u jednom \u010dasu, talas izrugivanja koji remeti njene crte lica. Ni ovaj put mi ne odgovara.<\/p>\n \u2013 … najmanje petnaest godina, zar ne?<\/p>\n Ne potvr\u0111uje. Ne odri\u010de. A na njenim bledim, tankim usnama nema trunke boje.<\/p>\n \u2013 … vi, va\u0161 mu\u017e i…?<\/p>\n Gleda me usredsre\u0111eno ne menjaju\u0107i izraz kao da me izaziva da nastavim. \u0106utimo jedan \u010dasak, ona igraju\u0107i se brojanicama, ja nagnut napred, s rukama na kolenima. Ustajem.<\/p>\n \u2013 Onda, vrati\u0107u se ve\u0107 poslepodne sa svojim papi\u2028rima…<\/p>\n Gospoda nemo odobrava dok dohvata ru\u017e za usne, uzima strip i sakriva ih u nabore \u0161ala.<\/p>\n <\/p>\n IV<\/p>\n <\/p>\n Scena se nije promenila. To poslepodne, dok bele\u017eim izmi\u0161ljene cifre u svesku, pretvaraju\u0107i se da sam zainteresovan za kvalitet tamnih podnih plo\u010dica i povr\u0161inu prostorije, gospo\u0111a se ljulja i jagodicama prstiju prevr\u0107e kuglice na brojanicama. Uzdi\u0161em po\u0161to sam zavr\u0161io tobo\u017enji pregled sobe za primanje i molim je da pre\u0111emo u druge prostorije ku\u0107e. Gospo\u0111a ustaje, oslanjaju\u0107i se dugim crnim rukama na sedi\u0161te stolice za ljuljanje i name\u0161ta \u0161al na uska i ko\u0161\u010data ramena.<\/p>\n Otvara vrata s mutnim staklom i ulazimo u trpezariju koja jedva da ima ne\u0161to vi\u0161e name\u0161taja. Ali, sto s oblim nogama i \u010detiri niklovane tapacirane stolice ni po kakvom va\u017enom obele\u017eju ne razlikuju se od name\u0161taja u sobi za primanje. Jo\u0161 jedan prozor s re\u0161etkama i zatvorenim kapcima koji bi u odre\u0111eno vreme trebalo da osvetljava tu trpezariju golih zidova bez komode i stala\u017ee. Na stolu je samo plasti\u010dna \u010dinija za vo\u0107e s crnim gro\u017e\u0111em, dve breskve i rojem muva koje zuje nad njom.<\/p>\n Gospo\u0111a se skr\u0161tenih ruku bezizra\u017eajnog lica zaustavlja iza mene. Usu\u0111ujem se da naru\u0161im redosled: o\u010digledno da mi zajedni\u010dke prostorije ne\u0107e ni\u0161ta re\u0107i o onome \u0161to \u017eelim da doznam.<\/p>\n \u2013 Zar ne bismo mogli da se popnemo na krov? \u2013\u2028 pitam. \u2013 Mislim da je to najbolji na\u010din da se izmeri ce\u2028la povr\u0161ina.<\/p>\n Gospo\u0111a me posmatra lukavim i ispitiva\u010dkim pogledom, ili mi se \u010dini zbog polumraka u trpezariji.<\/p>\n \u2013 Za\u0161to? \u2013 ka\u017ee kona\u010dno. \u2013 Povr\u0161inu dobro zna go\u2028spodin… Valdivija…<\/p>\n I te pauze, jedna pre a druga posle imena vlasnika, prve su naznake da gospo\u0111u ipak ne\u0161to zbunjuje i obavezuje je da, u odbrani, pribegne ironiji.<\/p>\n \u2013 Ne znam \u2013 sme\u0161im se s naporom. \u2013 Mo\u017eda vi\u0161e volim da idem odgore prema dole nego… \u2013 moj la\u017eni osmeh se istapa \u2013 odole prema gore.<\/p>\n \u2013 I\u0107i \u0107ete onako kako vas ja budem vodila \u2013 ka\u017ee gospo\u0111a s rukama sklopljenim na krilu i sa srebrnim krstom na stomaku.<\/p>\n Pre nego \u0161to \u0107u se slabo osmehnuti, moram da pomislim kako su u tami moji pokreti izli\u0161ni, nisu \u010dak ni simboli\u010dni. Uz \u0161u\u0161tanje korica otvaram svesku i nastavljam da bele\u017eim najve\u0107om mogu\u0107om brzinom, ne di\u017eu\u0107i pogled, brojeve i procene tog la\u017enog ra\u010duna koji \u2013 to mi govori lako crvenilo obraza i prili\u010dna suvo\u0107a jezika \u2013 nikoga ne obmanjuje. I dok stranicu na kockice ispunjavam besmislenim znacima, kvadratnim korenima i algebarskim formulama, pitam se \u0161ta me spre\u010dava da idem direktno, da upitam za Amilamiju i da iza\u0111em odatle s nekim prihvatljivim odgovorom. Ni\u0161ta. Me\u0111utim, ube\u0111en sam da tim putem, ako bih i dobio neki odgovor, na bih saznao istinu. Moja mr\u0161ava i \u0107utljiva pratilja ima lice zbog kojeg nikad ne bih zastao na ulici da je pogledam, ali u ovoj ku\u0107i s prostim name\u0161tajem i bez uku\u0107ana to vi\u0161e nije bezimeno lice iz grada ve\u0107 mesto sveop\u0161te tajne. To je paradoksalno, ali kako su uspomene na Amilamiju opet probudile moj apetit za ma\u0161tanjem, dr\u017ea\u0107u se pravila igre, iscrpsti sve mogu\u0107nosti i ne\u0107u se smiriti dok ne na\u0111em odgovor \u2013 mo\u017eda jednostavan i jasan, neposredan i o\u010digledan \u2013 kroz nepredvidljive velove koje gospo\u0111a s brojanicama \u0161iri na mom putu. Mo\u017eda za svoju ravnodu\u0161nu doma\u0107icu pokazujem neosnovano \u010du\u0111enje? Ako je tako, samo \u0107u jo\u0161 vi\u0161e u\u017eivati u lavirintima svoje istrage. A muve zuje oko \u010dinije s vo\u0107em i spu\u0161taju se na ranjeno mesto breskve, na onaj zagrizeni deo \u2013 pribli\u017eavam joj se prave\u0107i se da ne\u0161to bele\u017eim \u2013 ne\u010dijim zubi\u0107ima koji su ostavili trag na pli\u0161anoj ljusci i \u017eutom mesu ploda. Ne gledam u gospo\u0111inom pravcu. Pravim se da i dalje bele\u017eim. Plod kao da je zagrizen bez dodirivanja rukama. Saginjem se da ga bolje pogledam, naslanjam se na sto, otvaram usta kao da bih hteo da ponovim ugriz bez pomaganja rukama. Spu\u0161tam pogled i vidim novi znak pored mojih stopala; trag dva to\u010dka kakav ostavljaju gume bicikla, dve pruge ucrtane na izbledelom drvenom podu koje sti\u017eu do ivice stola a onda se povla\u010de unazad, gube\u0107i se, du\u017e poda, prema mestu gde se nalazi gospo\u0111a.<\/p>\n Zatvaram bele\u017enicu.<\/p>\n \u2013 Nastavi\u0107emo, gospo\u0111o.<\/p>\n Kada sam se okrenuo prema njoj, ugledao sam je kako stoji s rukama na naslonu stolice. Ispred nje, sede\u0107i, iska\u0161ljava dim svoje crne cigarete \u010dovek povijenih ramena i pogleda koji je nemogu\u0107e uhvatiti: o\u010di su mu sakrivene iza naboranih, nadutih, debelih i obe\u0161enih o\u010dnih kapaka koji li\u010de na vrat stare kornja\u010de, ali koje izgleda ipak prate moje pokrete. Lo\u0161e obrijani obrazi, izbrazdani sa hiljadu sivih bora, vise s izbo\u010denih jagodica a zelenkaste ruke skrivene su mu ispod pazuha: na sebi ima ko\u0161ulju od grubog platna, plavu, a njegova ra\u0161\u010dupana kosa li\u010di na brodsko dno prekriveno pu\u017ei\u0107ima. Ne mi\u010de se i jedini znak njegovog postojanja je to te\u0161ko soptanje (kao da disanje mora da probije jednu i drugu branu sluzi, nadra\u017eaja, tro\u0161nosti), koje sam ve\u0107 jednom \u010duo kroz pukotinu na vratima.<\/p>\n \u2013 Ba\u0161 mi je drago… \u2013 \u0161apu\u0107em sme\u0161no, a spreman sam sve da zaboravim, tajnu, Amilamiju, procenu, tragove. Pojava toga astmati\u010dnog vuka opravdava \u017eurno bekstvo. Ponavljam \u201eBilo mi je drago“, ovaj put opra\u0161taju\u0107i se. Maska kornja\u010de se gu\u017eva u surovi osmejak: kao da je svaka pora tog mesa napravljena od savitljive gume, od obojenog i trulog kau\u010duka. Ruka se pru\u017ea i zaustavlja me.<\/p>\n \u2013 Valdivija je umro pre \u010detiri godine \u2013 ka\u017ee \u010dovek onim sipljivim, dalekim glasom koji dolazi iz utrobe umesto iz grla, piskavim i slabim.<\/p>\n Zaustavljen tom sna\u017enom \u0161akom skoro do bola, ka\u017eem sebi kako je uzaludno pretvarati se. Lica od voska i kau\u010duka koja me promatraju ne govore ni\u0161ta i zato uspevam, uprkos svemu, da se pravim, poslednji put, kao da govorim sam sa sobom kad ka\u017eem:<\/p>\n \u2013 Amilamija…<\/p>\n Tako: vi\u0161e niko ne\u0107e morati da se pretvara. \u0160aka koja dr\u017ei moju ruku poja\u010dava stisak na jedan \u010dasak a odmah zatim popu\u0161ta i napokon pada, slaba i drhtava, pre nego \u0161to \u0107e se podi\u0107i i uhvatiti ruku od voska koja mu dodiruje rame; gospo\u0111a, prvi put zbunjena, gleda me o\u010dima napadnute ptice i pla\u010de suvim jecajima koji ne uspevaju da razbiju uko\u010dene crte njenog lica. Ljudo\u017ederi iz moje ma\u0161te odjednom su dva stara usamljenika, napu\u0161tena, ranjena, koja jedinu utehu pronalaze spajaju\u0107i svoje ruke tako dirljivo da me je to ispunilo stidom. Uobrazilja me je dovela u tu golu trpezariju da bih naru\u0161io intimnost i tajnu dva bi\u0107a isklju\u010dena iz \u017eivota zbog ne\u010dega u \u010demu ja nisam imao pravo da u\u010destvujem. Nikada sebe nisam toliko prezirao. Nikada mi nisu tako nedostajale re\u010di. Svaki pokret je isprazan; da im pri\u0111em, da ih dotaknem, da pomilujem gospo\u0111u po glavi, da ih zamolim da mi oproste \u0161to sam se uplitao? Stavljam bele\u017enicu u d\u017eep sakoa. Bacam u zaborav sve tragove moje policijske istrage: strip, ru\u017e za usne, zagrizeno vo\u0107e, tragove to\u010dkova, kecelju na plave kockice… Odlu\u010dujem da iza\u0111em iz te ku\u0107e bez re\u010di. Starac mora da me je posmatrao iza debelih kapaka. Sipljivi glas mi ka\u017ee:<\/p>\n \u2013 Vi ste je znali?<\/p>\n To pro\u0161lo vreme, koje mora da su tako prirodno svakodnevno koristili, potpuno je sru\u0161ilo moje iluzije. Tu je odgovor. Vi ste je znali. Koliko godina? Koliko godina je svet \u017eiveo bez Amilamije, ubijene prvo mojim zaboravom, vaskrsle tek ju\u010de u jednom tu\u017enom, nemo\u0107nom se\u0107anju? Kada su te sive i ozbiljne o\u010di prestale da u\u017eivaju u \u010darima uvek pustog parka? Kada te usne da se pu\u0107e ili skupljaju u ceremonijalnu ozbiljnost kojom je, sada to shvatam, Amilamija otkrivala i osve\u0107ivala \u017eivot \u010diju je kratko\u0107u, mo\u017eda, intuitivno ose\u0107ala.<\/p>\n \u2013 Jesam, igrali smo se zajedno u parku. Davno.<\/p>\n \u2013 Kolika je bila? \u2013 ka\u017ee jo\u0161 prigu\u0161enijim glasom starac.<\/p>\n \u2013 Mogla je imati sedam godina. Tako, ne vi\u0161e od sedam.<\/p>\n Glas \u017eene se di\u017ee zajedno s rukama koje me mole.<\/p>\n \u2013 Kakva je bila, gospodine? Recite nam, kakva je \u2028bila, molim vas…<\/p>\n Zatvaram o\u010di. Amilamija je i moja uspomena. Mogao bih jedino da je uporedim s onim \u0161to je dodirivala, nosila i otkrivala u parku. Da. Sad je vidim, silazi s brega. Nije ta\u010dno da je to mala travnata uzvi\u0161ica. Bio je to breg prekriven travom u kojoj je Amilamija napravila stazu, dolaze\u0107i i odlaze\u0107i, a mahnula bi mi odgore pre nego \u0161to \u0107e si\u0107i, pra\u0107ena muzikom, da, muzikom mojih o\u010diju, slikama mog \u010dula mirisa, ukusom mog sluha, mirisima mog dodira… mojih opsena… Da li me slu\u0161ate? … Silazila je ma\u0161u\u0107i, obu\u010dena u belo s keceljom na plave kockice… onom koja se su\u0161i na krovu va\u0161e ku\u0107e…<\/p>\n Uzimaju me za ruke, ne otvaram o\u010di.<\/p>\n \u2013 Kakva je bila, gospodine?<\/p>\n \u2013 Imala je sive o\u010di a boja kose joj se menjala u odsjaju sunca i u senci drve\u0107a…<\/p>\n Vode me blago, oboje; \u010dujem \u0161i\u0161tanje \u010doveka i udare krsta na brojanicama o telo \u017eene.<\/p>\n \u2013 Recite nam, molim vas…<\/p>\n \u2013 Plakala je od vetra kad je tr\u010dala; dolazila je do moje klupe s obrazima posrebrenim radosnim suzama…<\/p>\n Ne otvaram o\u010di. Sada se penjemo. Dva, pet, osam, devet, dvadeset stepenika. \u010cetiri ruke vode moje telo.<\/p>\n \u2013 Kakva je bila? Kakva je bila?<\/p>\n \u2013 Sedela bi pod eukaliptusima i plela gran\u010dice prave\u0107i se da pla\u010de, da bih ostavio \u010ditanje i pri\u0161ao joj…<\/p>\n \u0160arke \u0161kripe. Sve to ubija taj miris: rasteruje druge ose\u0107aje, pojavljuje se kao \u017euti Mongol u gromu vizije, te\u017eak kao kov\u010deg, provokativan kao \u0161u\u0161tanje svilene draperije, izrezbaren kao turski skiptar, taman kao duboka i izgubljena rudna \u017eila, blistav kao mrtva zvezda. Ruke me pu\u0161taju. Drhtaj staraca koji me okru\u017euje gori je od pla\u010da. Polako otvaram o\u010di: pu\u0161tam da prvo te\u010dna zamu\u0107enost ro\u017enja\u010de i mre\u017ea mojih trepavica otkriju prostoriju zagu\u0161ljivu od te\u0161ke bitke mirisa, isparenja i rose skoro sve\u017eih latica; prisustvo cve\u0107a je toliko jako kao da je jo\u0161 \u017eive puti: blagost ornja, mu\u010dnina od kopitnjaka, grob tuberoze, hram gardenije; u maloj sobi bez prozora, osvetljenoj usijanim kand\u017eama masivnih sve\u0107a koje plamsaju, trag vodi kroz suvi vosak i vla\u017eno cve\u0107e do centra pleksusa, i tek odatle, kao od \u017eivotvornog sunca, mogu\u0107e je opet do\u0107i sebi i videti, kroz svece i razbacano cve\u0107e, gomilu starih igra\u010daka: \u0161arene koture, izgu\u017evane i izduvane balone, stare providne perle, drvene konji\u0107e po\u010dupanih griva, rol\u0161ue, slepe lutke bez kose, mede iz kojih je izva\u0111ena piljevina, gumene patikice, ku\u0107e koje su izgrizli moljci, istanjen konopac za preskakanje, staklenu teglu s osu\u0161enim vo\u0107em, izno\u0161ene cipelice, tricikl \u2013 tri to\u010dka? ne \u2013 tamo dole su bila dva; ali ne od bicikla \u2013 dva paralelna to\u010dka; patikice od ko\u017ee i konca, a u \u010delu, nadohvat moje ruke, mali mrtva\u010dki kov\u010deg podignut na plavi sanduk s ukrasima od papirnog cve\u0107a, sada cve\u0107a \u017eivota, karanfilima i suncokretima, divljim makovima i lalama, koje zajedno s onim mrtva\u010dkim, \u010dine deo istog lonca u kojem se kuvaju svi elementi grobnog zimovnika u kom po\u010diva, u posrebrenom kov\u010degu i na \u010dar\u0161avima od crne svile postavljenim belim satenom, to nepomi\u010dno i bledo lice, uokvireno \u010dipkom, iscrtano ru\u017ei\u010dastom bojom: obrve koje je povukla najtanja \u010detkica, spu\u0161teni kapci, prave guste trepavice koje bacaju senku na obraze, zdrave kao \u0161to su bili onih dana u parku. Ozbiljne, crvene usne, skoro one Amilamijine napu\u0107ene usne kad se pravila da je ljuta da bih joj pri\u0161ao i igrao se s njom. Ruke sklopljene na grudima. Brojanice, iste kao maj\u010dine, gu\u0161e vrat od testa. Mala, bela, mrtva\u010dka odora za nesazrelo, \u010disto, poslu\u0161no telo. Starci su kleknuli jecaju\u0107i.<\/p>\n Pru\u017eam ruku i doti\u010dem porcelansko lice moje prijateljice. Ose\u0107am hladno\u0107u nacrtanog lica lutke-kraljice koja vlada u rasko\u0161i te kraljevske odaje smrti. Poredan, testo i vata. Amilamija ne zaboravlja svog drugara i ti \u0107e\u0161 me potra\u017eiti tu gde sam nacrtala.<\/em><\/p>\n Sklanjam prste s la\u017enog le\u0161a. Tragovi mog dodira ostaju na puti lutke.<\/p>\n Moj stomak, skladi\u0161te dima sveca i smrada kopitnjaka u zatvorenoj sobi, obuzela je mu\u010dnina. Okre\u0107em le\u0111a Amilamijinom sarkofagu. Gospo\u0111ina ruka dodiruje moju. Njene izgubljene o\u010di ne izazivaju drhtaj bezbojnog glasa:<\/p>\n \u2013 Ne dolazite vi\u0161e, gospodine. Ako ste je stvarno voleli, ne dolazite.<\/p>\n Dodirujem ruku Amilamijine majke, zamu\u0107enim o\u010dima vidim star\u010devu glavu zagnjurenu izme\u0111u kolena i izlazim iz odaje na stepeni\u0161te, u sobu za primanje, u dvori\u0161te, na ulicu.<\/p>\n Ako ne cela godina, pro\u0161lo je sigurno devet ili deset meseci. Se\u0107anje na ono idolopoklonstvo prestalo je da me u\u017easava. Zaboravio sam miris cve\u0107a i sliku hladne lutke. Prava Amilamija se ve\u0107 vratila u moje se\u0107anje i bio sam ako ne sre\u0107an, bar opet zdrav: park, \u017eiva devoj\u010dica, moji moma\u010dki sati \u010ditanja pobedili su u\u017eas bolesnog kulta. Slika \u017eivota mo\u0107nija je od one druge. Govorim sebi da \u0107u uvek \u017eiveti s pravom Amilamijom, pobednicom nad karikaturom smrti. I jednog dana usu\u0111ujem se ponovo da prelistam notes na kvadrati\u0107e u koji sam bele\u017eio la\u017ene podatke procene. I iz njegovih stranica, opet, ispada Amilamijina ceduljica s njenim groznim, de\u010djim rukopisom i njenom mapom puta od parka do ku\u0107e. S osmehom je podi\u017eem. Grickam jednu od njenih ivica misle\u0107i da bi jadni starci, uprkos svemu, prihvatili taj poklon.<\/p>\n Obla\u010dim sako, vezujem \u010dvor na kravati, zvi\u017edu\u0107em. Za\u0161to ih ne bih posetio i dao taj papiri\u0107 s rukopisom devoj\u010dice?<\/p>\n Tr\u010de\u0107i se pribli\u017eavam jednospratnoj ku\u0107i. Ki\u0161a po\u010dinje da pada krupnim i retkim kapima od kojih pravim \u010dudom istog \u010dasa iz zemlje izvire onaj blagosloveni, vla\u017eni miris koji pokre\u0107e humus i svaki koren\u010di\u0107 \u0161to postoji u pra\u0161ini.<\/p>\n Pritiskam zvonce. Pljusak se poja\u010dava i ja navaljujem. Neki piskavi glas viknu:<\/p>\n \u2013 Idem! \u2013 i ja o\u010dekujem da se pojavi figura majke sa svojim velikim brojanicama. Podi\u017eem revere sakoa. I moja ode\u0107a, moje telo, menjaju miris u dodiru s ki\u0161om. Vrata se otvaraju.<\/p>\n \u2013 \u0160ta ho\u0107ete? Divno je \u0161to si do\u0161ao!<\/p>\n U stolici na to\u010dkovima oduzeta devojka, kojoj je jedna ruka ostala na kvaki, sme\u0161i mi se nedoku\u010divom grimasom. Zbog grbe na grudima haljina joj izgleda kao prekriva\u010d za telo, bela krpa kojoj, ipak, utisak koketerije daje kecelja na plave kockice. Mala \u017eena vadi iz d\u017eepa na kecelji kutiju s cigaretama i brzo pali jednu, mrljaju\u0107i njenu ivicu usnama nakarminisanim narand\u017eastom bojom. Od dima joj se skupljaju lepe, sive o\u010di. Popravlja kosu bakarne boje, ravnu, o\u010de\u0161ljanu isto kao i pre, gledaju\u0107i me netremice ispitiva\u010dkim i izgubljenim, ali i \u017eudnim pogledom, i odmah zatim upla\u0161enim.<\/p>\n \u2013 Nemoj, Karlose. Idi. Nemoj vi\u0161e dolaziti.\u2028 Istovremeno iz ku\u0107e \u010dujem sve bli\u017ee star\u010devo soptanje.<\/p>\n \u2013 Gde si? Zar ne zna\u0161 da ne sme\u0161 da otvara\u0161 vata?\u2028 Ulazi! Kopile \u0111avolovo! Ho\u0107e\u0161 da te opet izmlatim?<\/p>\n Ki\u0161a mi se sliva niz \u010delo, obraze, usne, a male, upla\u0161ene ruke ispu\u0161taju strip na pokva\u0161ene plo\u010dice.<\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Priredila Biljana Bukvi\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" KRALJICA OD PORCELANA Do\u0161ao sam jer me je ta \u010dudna ceduljica podsetila da ona postoji. Ceduljicu sam prona\u0161ao u zaboravljenoj knjizi na \u010dijim stranicama je bio prikazan spektar de\u010djih \u017evrljotina. Posle du\u017eeg vremena sre\u0111ivao sam svoje knjige. Do\u017eivljavao sam iznena\u0111enje za iznena\u0111enjem jer one koje su stajale na najvi\u0161im policama dugo nisu \u010ditane. Toliko dugo da su se po njihovim ivicama skupili grumeni i na moje ispru\u017eene dlanove pala je me\u0161avina zlatnog praha i sedefnih trun\u010dica \u0161to podse\u0107aju <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2262"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2262"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2262\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2810,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2262\/revisions\/2810"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2262"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2262"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2262"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}