{"id":2315,"date":"2012-11-06T09:15:35","date_gmt":"2012-11-06T09:15:35","guid":{"rendered":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=2315"},"modified":"2012-11-06T10:05:24","modified_gmt":"2012-11-06T10:05:24","slug":"dalmatinsko-bilje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=2315","title":{"rendered":"DALMATINSKO BILJE"},"content":{"rendered":"

Gospodin <\/span> Paskval lagano zaustavlja automobil pred ku\u0107om na adresi koja mu je bila nazna\u010dena. Izlaze\u0107i iz njega, bri\u0161u\u0107i \u010distom maramicom od batista \u010delo i vrat, osmatra njeno lice i fasadu prema ulici, kao da prou\u010dava da li \u0107e biti dovoljno dobra za du\u017ei boravak njega i familije tokom leta. Njegova \u0107elica sa ne\u0161to du\u017eom kovr\u010davom i potpuno belom kosom, koja obrubljuje glavu, svetli na ve\u010dernjem suncu koje samo \u0161to nije za\u0161lo. \u017delja mu je da provede ugodan odmor i da usput prou\u010dava dalmatinsko bilje. Paskval je sredove\u010dni gospodin koji svaki trenutak posve\u0107uje bilju i uvek se nada da \u0107e jednom nai\u0107i na neku nepoznatu i jo\u0161 neotkrivenu vrstu. Za ovogodi\u0161nji odmor s familijom odabrao je malo ostrvo i mesto na samom njegovom izdu\u017eenom kraju, izlo\u017eeno suncu leti i buri zimi. Spu\u0161taju\u0107i se krivudavom i uskom cestom velikom nizbrdicom, izme\u0111u dva gola i visoka kamenjara, pobojao se da \u0107e ovaj kraj oskudevati u bilju koje ga interesuje. Ali kada se izme\u0111u kamenitih brda spustio u dolinu koja se prema svom kraju sve vi\u0161e \u0161irila, zelenu s obje strane puta, sa ba\u0161tama, maslinama i smokvama, shvatio je da nije pogre\u0161io. Radovao se tome. A kada se potom provezao u blizini duge pe\u0161\u010dane pla\u017ee, zalutav\u0161i tra\u017ee\u0107i ulicu, bio je zadovoljan \u0161to \u0107e mu supruga i k\u0107erka mo\u0107i u\u017eivati u \u010distom moru i kupanju.<\/p>\n

Osmotriv\u0161i <\/span> dobro ku\u0107u gospodin Paskval zaklju\u010duje da je uredna, sa dovoljno mesta za parkiranje pod nadstre\u0161nicom, cve\u0107em i visokim borovima uz ogradu koji daju prijatnu hladovinu. Zaklju\u010duje jo\u0161 da ku\u0107a nije daleko od pla\u017ee i da automobil ne\u0107e morati da koristi, \u0161to ga raduje. On je dugo vozio od Pariza i ose\u0107a kako ga pomalo boli svaki deo tela, prote\u017ee se, ali zna da \u0107e taj umor brzo da mine.<\/p>\n

Iz <\/span> ku\u0107e izlazi Korina, vlasnica apartmana za iznajmljivanje, osmehnuta i srda\u010dna, koja sa nekoliko lo\u0161e izgovorenih re\u010di dobrodo\u0161lice na francuskom \u017eeli da ostavi utisak dobre doma\u0107ice. S njom je i njen sin Luka, svr\u0161eni srednjo\u0161kolac, \u010diji je tako\u0111e zadatak da do\u010dekuje goste i pomogne uneti stvari u apartman. Gospodin Paskval pita da li je na dobrom mestu, pru\u017eaju\u0107i Korini papir koji je dobio u turisti\u010dkoj agenciji, a ona letimi\u010dnim pogledom potvr\u0111uje da su stigli na pravu adresu. Za to vreme Luka, okom mladog jastreba i sa zagonetnim osmehom, posmatra napupelu, tankonogu i mr\u0161avu devoj\u010dicu, u\u0161pi\u010denih sisica, lomna struka, bledolikog lica, svu razigranu, u beloj haljini i ve\u0107 zaklju\u010duje kako je lepa \u0161to ga raduje. On i ne obra\u0107a pa\u017enju na njenu mamu, ali \u010duje da se zove Natali. Njemu je va\u017eno da sazna ime otmene devoj\u010dice i ona mu pru\u017eaju\u0107i ruku otkriva da se zove Monika.<\/p>\n

Gospodin <\/span> Paskval ustaje svako jutro veoma rano, dok svi spavaju i odlazi na breg iznad mesta do crkve, penju\u0107i se zadihan, odakle posmatra izlazak sunca. On je toliko zadivljen prizorom da ni za \u0161to ne bi propustio taj u\u017eitak. Sedi potom na kamenom zidu i divi se rumenilu i zrakama koje prosipaju\u0107i se povr\u0161inom mora pretvaraju u zlataste pramenove, dole u nizini, ispod njega, po krovovima i uskim uli\u010dicama. Preko ramena ima pove\u0107u lanenu torbu, belu, u koju bere razno bilje za \u010dajeve, a pojedine cele otkinute stablji\u010dice s velikom ljubavlju stavlja u staru knjigu i presuje za svoj herbarijum. U apartmanu \u0107e te biljke da razvrstava u mapu srednje veli\u010dine, zapisuju\u0107i pone\u0161to ispod svake, svakako navode\u0107i i mesto i vreme gde je ubrana. On nikako ne mo\u017ee da odoli jakom mirisu smilja, milionu malih \u017eutih sunaca, cvetovima boje \u017eumanca, koji rastu nisko polegli izme\u0111u kamenja, sada ve\u0107 dobro sasu\u0161eni, saginje se, bere ih, miluje. Oni su skromni i uzvi\u0161eni. Odu\u0161evljava ga \u017ealfija, ili kako re\u010de Korina kadulja, koja je u starom Rimu bila sveta biljka, lek za sve bolesti, divlji koroma\u010d, stolisnik i stotine drugih biljaka koje prepoznaje, za koje drugi ne mare i kojima ne znaju imena.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Za\u0161to da umre \u010dovek kome u vrtu raste \u017ealfija? \u2013 gotovo naglas izgovara ove re\u010di gospodin Paskval prise\u0107aju\u0107i se mnogo pro\u010ditanih knjiga o bilju. Potom se prise\u0107a jo\u0161 jedne misli i ponavlja je u sebi: Onaj koji \u017eeli dugo da \u017eivi, mora koristiti \u017ealfiju. Kako ljudi nisu svesni toga?<\/p>\n

Zatim <\/span> se saginje i no\u017eem s velikom pa\u017enjom kopa oko \u017ealfije, razgr\u0107e zemlju s namerom da celu biljku ponese i u apartmanu stavi u vazu, a onda odnese i presadi u svoj vrt u Francuskoj, jer zna da je ova dalmatinska biljka vrlo cenjena, da ima najbolje eteri\u010dno ulje sa vrlo dobrim sastavom. On je pomalo za\u010du\u0111en ljudima koji ne koriste sve blagodati ovog podneblja, koji ne beru ove dragocene biljke za \u010dajeve tokom godine. Oni i ne znaju \u0161ta propu\u0161taju, misli miluju\u0107i pogledom sve \u0161to pronalazi. Odu\u0161evljen je bujnim grmovima ruzmarina, lavande, pelina, maj\u010dine du\u0161ice, metvice… i traga za njima, mada je svestan da u ovo doba godine ne mo\u017ee sve da ih na\u0111e.<\/p>\n

Kada <\/span> se umori, nakon \u0161to ode predaleko, pla\u0161e\u0107i se da ne zaluta, gospodin Paskval zna da mora da se vrati, jer \u0107e supruga i k\u0107erka da se zabrinu \u0161to ga nema. Do\u010deka\u0107e ga kad sunce bude ve\u0107 visoko, kad naglo zagreje i postane vru\u0107e i kada bi one da idu na pla\u017eu. Posle doru\u010dka svi skupa odlaze na more, ali je to njemu pomalo dosadno, jer stalno sanja o bilju i vidi nove slike krajolika koje treba da poseti. I s pla\u017ee osmatra okolna brda na koja bi mogao da se popne, i dugu kotlinu ste\u0161njenu surim kamenjarem, zelenu i utihlu dolinu koju preseca gotovo presu\u0161ila re\u010dica, pored koje je do\u0161ao i kojom bi mogao da se vrati pe\u0161ice, da zaviri u svaku njivu, svaki vrt, da se divi prezrelim smokvama koje ljudi vrlo malo beru, da s ljubavlju osmatra sve\u017ee plodove i zelene listove maslina, da ide uzvodno uz tu re\u010dicu bez vode, ali uz koju se kad ima dosta vode, vidi to stoje\u0107i na samom kraju njenog toka, tamo gde uvire u more i gde se me\u0161aju slatka i morska voda, jata riba iz mora ustremljuje uzvodno i strelovito vra\u0107a. \u010cini nekoliko koraka uzvodno i ve\u0107 prepoznaje stabla zove, drena, red lipa sa debelim hladom, orah.<\/p>\n

Me\u0161tani <\/span> su ga ve\u0107 bili zapazili. Shvatili su tu njegovu ljubav za biljem, ali im je na neki na\u010din bio \u010dudan. Leto se odu\u017eilo, a on je ve\u0107 dva puta produ\u017eio svoj boravak. Primetili bi njegovu sedu glavu kako \u0161tr\u010di negde izme\u0111u suvozida, kako se saginje i uspravlja, nemo stoji i posmatra, sav u nekom svom svetu i kako odreda sve susre\u0107u\u0107i i dobro\u0107udno osmehuju\u0107i se pozdravlja kao da su mu najro\u0111eniji. I oni su njemu otpozdravljali, u\u010dtivo, shvataju\u0107i da je stranac i da ga to njihovo bilje koje oni jedva prime\u0107uju veoma zanima. Neko bi \u010dak poku\u0161ao da mu objasni gde ima najvi\u0161e nekog bilja, mu\u010de\u0107i se s jezikom, vi\u0161e gestikuliraju\u0107i nego govore\u0107i, a kada bi zaklju\u010dio da on ni\u0161ta nije shvatio, samo \u0161to ga ne bi uzimao za ruku i vodio na to mesto. Ipak su produ\u017eavali za svojim poslom, ostavljaju\u0107i ga samog i ne razumevaju\u0107i potpuno tu njegovu ljubav prema bilju.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Eno ga onaj! \u2013 rekao bi neko pokazuju\u0107i rukom u njegovom pravcu.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Koji? – upitao bi znati\u017eeljnik upiru\u0107i pogled u smeru ispru\u017eene ruke sagovornika.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Onaj \u0161to bere na\u0161e trave, Francuz.<\/p>\n

\u2013 <\/span> A, da. Vidim ga. \u010cudan \u010dovek. \u0160ta \u0107e mu sve te travuljine? Kao da toga nema i u njegovoj zemlji.<\/p>\n

\u2013 <\/span> I nema, da zna\u0161. Neke su biljke samo na\u0161e i ima ih samo kod nas. Nigde na svetu nema takvih.<\/p>\n

Pred <\/span> ve\u010de, dok bi se supruga u\u017eivaju\u0107i izle\u017eavala na pla\u017ei, i dalje ulaze\u0107i i izlaze\u0107i iz mora, a k\u0107erka odlutala nekuda s Lukom, sprijateljiv\u0161i se s njim od prvog dana, on bi ne javljaju\u0107i se i\u0161\u010dezavao uzvodno uz re\u010dicu. Zavirivao je iza svakog \u017ebuna, odlazio u zarasle njive koje vi\u0161e niko nije obra\u0111ivao, razmicao grane niskih stabala, tragaju\u0107i za svojom biljkom. Tu i tamo mogao je videti nekog usamljenog magarca u toru ili na povezu kako mirno pase, ili samo \u017emirka velikim o\u010dima na jo\u0161 uvek vrelom suncu, stoje\u0107i tako u mestu. Negde je nailazio i na mala stada ovaca, poljske kolibe sa alatom, na \u017eezi uveli vrt s paradajzom i drugim povr\u0107em. Zaklju\u010divao je kako su dugogodi\u0161nje ki\u0161e spiraju\u0107i brda nanele dovoljno zemlje i formirale ove male parcele s obe strane re\u010dice, neke zarasle u korov, a neke s ljubavlju obra\u0111ene. Kad bi s nekim seljakom zapodevao razgovor zaustavljaju\u0107i se kraj njegovog vrta, vide\u0107i da se ne razumeju, \u017ealio je zbog te prepreke. S dobro\u0107udnim sme\u0161kom podizao je ruku kao da govori: Bravo! I produ\u017eavao dalje.<\/p>\n

Sredinom <\/span> avgusta, u predve\u010derje, gospo\u0111a Natali je dugo o\u010dekivala mu\u017ea da se vrati u apartman. Uporno je pogledavala s terase i\u0161\u010dekuju\u0107i da se svaki \u010das pojavi, jer je bilo pro\u0161lo veoma mnogo od njegovog odlaska. Sa najcrnjim mislima strahovala je da mu se ne\u0161to nije dogodilo. Toliko dugo nikada nije bio odsutan i u dogovoreno vreme bi se pojavljivao sa svojom torbom punom lekovitih trava. Kada je o\u010dajna i puna straha pokucala na vrata doma\u0107ice Korine, ona je odmah skupila nekoliko kom\u0161ija da ga idu tra\u017eiti, polaze\u0107i i sama s Natali prema crkvi na bregu.<\/p>\n

U <\/span> sami sumrak na\u0161li su ga strmoglavce i sme\u0161no presami\u0107enog iza jednog suvozida, glave zagnjurene u bilju, kao da ga miri\u0161e. Nije mogao da se pomeri i disao je te\u0161ko, o\u017eedneo i malaksao. Ljudi nisu odmah shvatili \u0161ta mu se desilo. Neki su pomislili da ga je ugrizla zmija, da se onesvestio od vru\u0107ine, drugi da je nespretno pao, \u0161to se ispostavilo kao ta\u010dno.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Slomio sam nogu \u2013 krkljao je upiru\u0107i bolan pogled prema supruzi. \u2013 A ne znam ni s ki\u010dmom kako je.<\/p>\n

Neko <\/span> je predlo\u017eio da ga ne pomi\u010du dok ne do\u0111e lekar, ali je Viktor, stari, malo pogureni i \u0107utljivi ribar, sasvim smireno, nakon \u0161to je supruga mu\u017eu podmetnula ruke pod glavu, opipav\u0161i mu celo telo, zaklju\u010dio da je s ki\u010dmom sve u redu, ali da je noga opasno stradala. Na brzinu su sklepali priru\u010dna nosila od dasaka i \u017eice zaostale od radnika koji su tu ranije radili ispred crkve i polo\u017eili ga na njih. Je\u010dao je zbog velikih bolova i ose\u0107ao neopisivu \u017ee\u0111. Proveo je nekoliko sati nepomi\u010dno le\u017ee\u0107i na suncu i bio je sav iscrpljen. Ljudi su \u0107ute\u0107i poneli gospodina Paskvala niz strminu, kre\u0107u\u0107i se polako i paze\u0107i na njega. On je imao jo\u0161 toliko snage da se \u010dvrsto dr\u017ei za nosila gledaju\u0107i u bistro nebo. Mirisalo je na metvicu, ili mu se to samo \u010dinilo, i gore sasvim visoko, kao da se ne mi\u010de, lebdeo je jedan galeb, kao da ga prati. Na\u010das je za\u017ealio \u0161to vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i da sakuplja bilje i \u0161to \u0107e se u Francusku vratiti slomljene noge. U mislima je prebirao onu biljku u koju je bio zagnjurio nos dok je le\u017eao preko suvozida i pitaju\u0107i se da li je to ta biljka za kojom je tragao i koju je nameravao otkriti.<\/p>\n

Za <\/span> njima su kora\u010dale Korina i Natali s punom torbom dalmatinskog bilja, \u0107ute\u0107i.\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gospodin Paskval lagano zaustavlja automobil pred ku\u0107om na adresi koja mu je bila nazna\u010dena. Izlaze\u0107i iz njega, bri\u0161u\u0107i \u010distom maramicom od batista \u010delo i vrat, osmatra njeno lice i fasadu prema ulici, kao da prou\u010dava da li \u0107e biti dovoljno dobra za du\u017ei boravak njega i familije tokom leta. Njegova \u0107elica sa ne\u0161to du\u017eom kovr\u010davom i potpuno belom kosom, koja obrubljuje glavu, svetli na ve\u010dernjem suncu koje samo \u0161to nije za\u0161lo. \u017delja mu je da provede ugodan odmor i da <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2315"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2315"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2315\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2334,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2315\/revisions\/2334"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2315"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2315"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2315"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}