\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
<\/p>\n
Kada <\/span> spusti jednu, potom drugu nogu, sasvim polako, njegove sme\u0111e cipele od fine ko\u017ee zamalo utonu\u0161e u pra\u0161inu. Autobus stoji i voza\u010d ga nemo posmatra, o\u010dekuju\u0107i da se makne od izlaza. Jo\u0161 jedan putnik, debelju\u0161kasta seljanka s velikom korpom, probijaju\u0107i se i gegaju\u0107i izme\u0111u sedi\u0161ta, \u017euri da iza\u0111e. On, me\u0111utim, i dalje ukipljeno stoji, visok, suvonjav, s omanjim koferom u jednoj i \u0161irokim panama \u0161e\u0161irom u drugoj ruci. Seljanka je nestrpljiva i pogledom tra\u017ei pomo\u0107 voza\u010da koji i dalje s rukama na volanu mirno gleda u glatku \u0107elicu neobi\u010dnog putnika, \u0161to se presijava na ve\u010dernjem suncu \u010dija se kugla primi\u010de zalasku. Njegovo verovatno sasvim novo, svetlo odelo na neki na\u010din odudara od ovog razdrndanog autobusa, putnika u njemu i celog krajolika. Voza\u010du nije jasno \u0161ta se de\u0161ava, za\u0161to je putnik zastao, pogleda oborenog u vrhove cipela, kao da je video ne\u0161to neobi\u010dno.<\/p>\n \u2013 <\/span> Majstore! \u2013 mole\u0107ivo i vi\u0161e pogledom nego re\u010dima seljanka se obra\u0107a voza\u010du.<\/p>\n \u00a0Bez<\/span> potrebe. \u010cuv\u0161i glas iza svojih le\u0111a, kao da se probudio iz kratkog sna, neobi\u010dni putnik na\u010dini korak-dva, daju\u0107i mesta seljanki. Stajao je i dalje na cesti kao da ne zna kuda bi. Voza\u010d autobusa jo\u0161 nekoliko trenutaka ljubopitljivo pilji u njega, zatvara s treskom vrata, zatim pokre\u0107e autobus koji odlazi u oblaku pra\u0161ine.<\/p>\n U<\/span> hladovini, ispod stare lipe, na klupama za te\u0161kim stolom sklepanim od hrastovih tavalona, sede\u0107i na ka\u0161etama i stoje\u0107i, nekoliko mu\u0161karaca seljana piju pivo. Svi gledaju prema prido\u0161lici sa onom drskom selja\u010dkom znati\u017eeljom da sve vide i znaju. Na trenutak sve li\u010di na uko\u010denu sliku na kojoj su oni i on.<\/p>\n Sve<\/span> mu je ovo neobi\u010dno, kao da gleda neku staru izbledelu fotografiju i prise\u0107a se. Ima u njemu i zbunjenosti i tuge. Uzbu\u0111en je. Grudi mu se pune nekom neobja\u0161njivom toplotom, kao balon, samo \u0161to ne poleti u nebo.<\/p>\n Ovde<\/span> je nekada bio spomenik s crvenom zvezdom na vrhu, sada je neki novi posle novog rata. Tamo je i dalje zgrada stare \u0161kole, ali sada nekako i suvi\u0161e mala, u jadnom stanju, isprane fasade i pocrnelih prozorskih okvira. Tu je zavr\u0161io drugi razred osnovne, kada mu se svi\u0111ala lepu\u0161kasta Slavica, devoj\u010dica svetlih suznih o\u010diju. Kako je samo bio tu\u017ean i kako mu je nedostajala kada je odselila. Nasuprot je spratnica, nova \u0161kola s \u010detiri velike u\u010dionice. I ona mu se sada \u010dini nekako manjom. Napred je biv\u0161a stanica milicije. Desno \u010citaonica<\/em>, tako su je zvali, duga niska zgrada u kojoj se pored drugih nalazila i jedna ve\u0107a prostorija s nekoliko stolova za kojima su nekada seljani igrali \u0161ah i karte, ubijaju\u0107i dosadno vreme. I prvi televizor su postavili tu i on se prise\u0107a kako je ve\u010derima pe\u0161a\u010dio pet kilometara iz svog sela da bi gledao seriju Dugo toplo leto<\/em>. Na kraju te prostorije nekada su se nalazila dva ormana-vitrine pod staklima s knjigama. Izdavala ih je crnpurasta Ljubica i ona mu je svedok, ako je jo\u0161 \u017eiva, da ih je sve pro\u010ditao. Iza njegovih le\u0111a, zna to ali se ne okre\u0107e, mora da je jo\u0161 zadru\u017eni dom, koga su dobrovoljnim radom izgradili me\u0161tani, pove\u0107a zgrada na klju\u010d, u kojoj je nekada bila prodavnica, Zadruga <\/em>kako su nazivali tu malu trgovinu, i velika sala za igranke.<\/p>\n Napokon<\/span> se pokre\u0107e i kud bi nego prema seljanima ispod lipe. Nazvav\u0161i dobar dan obra\u0107a im se na jo\u0161 uvek dobrom srpskom jeziku:<\/p>\n \u2013<\/span> Ima li ovde taksi?<\/p>\n Oni<\/span> \u0107ute, gledaju ga sa znati\u017eeljom, prepu\u0161taju odgovor onom do sebe. Ti\u0161ina se \u010dini beskona\u010dno dugom dok svi odreda \u010dvrsto sti\u0161\u0107u boce piva u ogrubelim rukama. Neko pilji ispod oka, neko ga odmerava od glave do pete. I \u0107ute.<\/p>\n \u2013<\/span> \u00a0Da li postiji taksi kod vas? Morao bih u susedno selo…<\/p>\n \u2013<\/span> Jok! \u2013 ka\u017ee kona\u010dno Milan\u010de, seoska pijanica ra\u0161\u010dupane kose, klempavih u\u0161iju, zarastao u bradu. \u2013 Mogu vas ja odvesti traktorom. Blizu sam.<\/p>\n \u2013<\/span> Ne benavi \u2013 prekida ga Petar zvani Pop. \u2013 Kao da je gospodin za tvoj traktor. Ja \u0107u vas odvesti autom. A od kojih ste vi?<\/p>\n \u2013<\/span> Majk Katunac \u2013 ka\u017ee prido\u0161lica, a onda se ispravlja \u2013 Milo\u0161 Katunac. Davno sam oti\u0161ao odavde.<\/p>\n Dok<\/span> ga vozi prema susednom selu, Pop prime\u0107uje njegovu znati\u017eelju da sve vidi, pa vozi polako. On se okre\u0107e i levo i desno i stalno mrmlja:<\/p>\n \u2013<\/span> No, no…<\/p>\n \u2013<\/span> Kod koga da vas odvezem? \u2013 pita Pop. \u2013 Katunaca gotovo da vi\u0161e i nema.<\/p>\n \u2013<\/span> Kod Davida Katunca, on mi je daljnji ro\u0111ak.<\/p>\n \u2013<\/span> Ali \u2013 okre\u0107e se Pop prema njemu \u2013 on je nedavno umro.<\/p>\n \u2013<\/span> Oh \u2013 jeknu i gotovo prostenje Milo\u0161. \u2013 Nije mogu\u0107e. Pa nedavno sam dobio njegovo pismo.<\/p>\n \u2013<\/span> Mo\u017eda od sina. Isto se zove.<\/p>\n \u2013<\/span> A, tako, dobro, dobro. Onda kod njega.<\/p>\n Dok<\/span> se spu\u0161taju prema zaseoku, Katunac je sve nemirniji, srce mu u\u017eurbano tu\u010de, znoji se i bri\u0161e \u010delo belom maramicom, a glava mu i dalje brzo ide s leva na desno, nazad, \u010dak se i saginje kao da ho\u0107e ispod prednjeg stakla osmotriti nebo. Ne \u017eeli ni\u0161ta da propusti, prepoznaje svaki kutak, mada je o\u010dito ovde sve novo, ku\u0107e, \u0161ume, vo\u0107njaci, \u010dak i asfaltni put do ku\u0107a koji ga prijatno iznena\u0111uje.<\/p>\n Vo\u017enja<\/span> i ne traje dugo, jer tih pet kilometara koje je on kao de\u010dak svakodnevno pe\u0161ice prevaljivao od ku\u0107e do \u0161kole, leti i zimi, za vreme vrelih dana, po ki\u0161i i snegu, sada mu se i ne \u010dini tako dugim.<\/p>\n Kad<\/span> se zaustavi\u0161e pred ku\u0107om, David Katunac mla\u0111i prekida istovar poljoprivrednih alatki sa traktora i prilazi mu srda\u010dno.<\/p>\n \u2013<\/span> Otac mi je mnogo pri\u010dao o vama \u2013 ka\u017ee uz osmeh. \u2013 Dobro do\u0161li u zavi\u010daj.<\/p>\n Prido\u0161lica <\/span> je obradovan srda\u010dnim do\u010dekom i s nekim neobja\u0161njivim stezanjem u grudima, koje samo \u0161to ga ne obori na ledinu, tra\u017ei na licu mladog Katunca ne\u0161to od crta svog daljnjeg ro\u0111aka. I nalazi to \u0161to tra\u017ei, taj dragi sjaj u o\u010dima ovog mladog \u010doveka, isti kao \u0161to je bio kod Davida. Podi\u017ee pogled prema zapadu i vidi kako suton umorno dogoreva boje\u0107i maleni letnji oblak i poznati breg na kome su sada neke nove ku\u0107e i kako stvari polako po\u010dinju da gube svoje senke. Devoj\u010dica, ne\u0161to starija od de\u010daka, otima od brata stolicu i \u017euri da je ona postavi na travnjak, a mlada Davidova \u017eena ve\u0107 nosi pi\u0107e za prido\u0161lice. Ta prostodu\u0161na srda\u010dnost Milo\u0161u je tako poznata i bliska, za razliku od gradske d\u017eungle iz koje dolazi, gde se i prve kom\u0161ije godinama ne poznaju, \u010dak i odsele ili umru a ne upoznaju se.<\/p>\n Te <\/span> prve no\u0107i gost svoje doma\u0107ine moli za neobi\u010dnu uslugu. Oni s nevericom prihvataju njegovu \u017eelju da mu krevet postave na travnjaku ispred ku\u0107e. On ga ne \u017eeli ispod lipe, gdje su ga doma\u0107ini prvobitno sklopili, s novom belom posteljinom i velikim jastukom, nego ba\u0161 ispod vedra neba. Zami\u0161ljao je to i sanjao celim putem, raduju\u0107i se kao dete. Tako su nekada majka, otac, sestra i on radili za vreme ljetnih sparina, kada su dani bivali s vrelim suncem a no\u0107i pune zvezda i guste ti\u0161ine. Letnji dani beli od \u017eege, te\u017eak rad u polju, a no\u0107i tople i meke, s nebom poprskanim milionima zvezda. Godinama je sanjao da se to ponovi, da vidi je li isto. U velegradu iz koga dolazi gotovo da nije video zvezde. Njih i svu tu lepotu ubija elektri\u010dna svetlost. Nigde i nikada nije video toliko zvezda koje se roje na nebeskoj \u0161koljci kao ovde kada je u detinjstvu pogledom istra\u017eivao tajanstva no\u0107nog neba.<\/p>\n Sada <\/span> le\u017ei i gleda u ogromno nebesko prostranstvo i more zvezda koje mu odozgo namiguju. On tako mali, si\u0107u\u0161na trunka, prtitisnut kao na dnu okeana, gotovo na kraju \u017eivota, eto, vratio se sa \u017eeljom da se uveri da sve nije sanjao, da su zvezde stvarno nekada takve bile i ostale, da to stvarno postoji. Da, da, zaista postoji toliko zvezda na jednom mestu. To nije bio san. Oslu\u0161kuje tihe no\u0107ne \u0161umove i naprosto u\u017eiva u sre\u0107i i povratku. Ne mo\u017ee da zaspi, ne mo\u017ee da se smiri, ose\u0107a se kao da ima dvadeset pet, a se\u0107anja naviru, smenjuju se, jasna i prozra\u010dna.<\/p>\n \u2013<\/span> O, jes! \u2013 ponavlja sa sme\u0161kom. \u2013 To je to.<\/p>\n Ujutro <\/span> se, nakon doru\u010dka i obavezne \u010da\u0161ice doma\u0107e \u0161ljivovice, pre nego \u0161to \u0107e krenuti u obilazak znanih mesta, raspituje kod doma\u0107ina za ro\u0111ake i poznanke. Bolno je to saznanje i svaki njihov odgovor za ve\u0107inu njih kao grom ga o\u0161ine\u00a0 \u2013 Umro, odselio, prodao ku\u0107u… Tek ponekoga \u0107e uspeti da vidi \u017eivog.<\/p>\n Put <\/span> do njegove stare ku\u0107e zarastao je u \u0161iblje koje ga nemilice udara po licu, rukama i telu i za prolazak je potrebno probijanje. Ispred je sada neverovatno ogromno stablo tre\u0161nje, a do nje breza koju je davno sam posadio. Se\u0107a se da je posadio dve, ali se jedna osu\u0161ila kada su u blizini pustili kom iz kazana nakon pe\u010denja rakije. \u0160ljivik je sav podivljao, sa mnogo suhih grana u kro\u0161njama. Ne mo\u017ee da prepozna ta stabla koja su nekada bila veoma mala, a sada visoka sa mnogo sitnih gran\u010dica koje ih zagu\u0161uju. Sva ih je na ramenu kao sadnice doneo otac iz nekog udaljenog sela i posadio.<\/p>\n Ku\u0107a <\/span> je oronula, istrgnutih prozora i otvorenih vrata koja jo\u0161 nisu istrulela i zjape od\u0161krinuta, sa mesinganom kvakom koja mu se \u010dini nekako tankom, izlizanom, prljavom, kao da su na njoj jo\u0161 uvek tragovi te\u017ea\u010dkih ruku. Kad stupi unutra iskrsavaju slike i se\u0107anja, kao bol koji mu probada grudi, i on postaje leptir naboden na iglu. U spava\u0107oj sobi nad podrumom samo \u0161to ne propadne kroz istruleli pra\u0161njavi pod. \u0160uma koja je nekada bila podalje sada se primakla gotovo do vo\u0107njaka. Osvojila je celu njivu \u0161to blago pada prema njoj. Sada se taj predeo ne vidi od visokih hrastovih stabala i niske \u0161ikare. Kada se nekako probije i kroz nju i izbije na malu \u010distinu, ne mo\u017ee da veruje onome \u0161ta vidi. Celi jedan breg skliznuo je prema potoku i dolini. Jo\u0161 se vide velike raspukline, kao crne nezarasle rane, sa ponekim nakrivljenim stablom koje se tu zaustavilo. On za\u010du\u0111en i zanemeo stoji na mestu i kao da vidi sestru i sebe kako na tim bre\u017euljcima \u010duvaju stoku, igraju se, a on naj\u010de\u0161\u0107e samo \u010dita, zaboravljaju\u0107i na krave koje su odlutale i jedu zelene kukuruzne stabljike.<\/p>\n Jednog <\/span> jutra upu\u0107uje se da obi\u0111e nekoliko udaljenih izvora odakle su na obramici u dvije kofe, ili u rukama, nekada donosili hladnu i bistru vodu, najlep\u0161u za pi\u0107e, onakvu kakvu on nikada nije pio od kada je napustio selo. Dva izvora, Gromova\u010de kako su ih zvali, jedva je prona\u0161ao. Kao i nekada, voda je lagano oticala poto\u010di\u0107em u hladovini \u0161ume. Dlanovima je zahvatao i pio je kao najlep\u0161e pi\u0107e i zatim dugo sedeo na kamenu oslu\u0161kuju\u0107i sasvim slabi \u017eubor. Do Mramora, mnogo udaljenijeg izvora, trebalo mu je vi\u0161e vremena, napornog penjanja i zaustavljanja uz brdo, ali nije odustajao. Nije nikuda \u017eurio i kora\u010dao je polako, zastajku\u0107i i osmatraju\u0107i, prepoznaju\u0107i ovo ili ono. Mramor se nalazio u \u0161umi s bukovim stablima i vi\u0161e kamenitom tlu. Dok ponovo s u\u017eitkom pije vodu, veoma ledenu i pitku, razmi\u0161lja kako je \u0161teta ne sa\u010duvati njenu svaku kap. Ostaje dugo kod izvora. Nikako da krene nazad, te\u0161ko mu je da se rastane, jer zna da se vi\u0161e nikada mo\u017eda ne\u0107e vratiti na ovo mesto.<\/p>\n \u2013<\/span> O, vi ste se zaprljali! \u2013 uzbu\u0111eno ka\u017ee po povratku njegova doma\u0107ica Milena gledaju\u0107i na mrlje po odelu. \u2013 Trebalo je da se preobu\u010dete.<\/p>\n \u2013<\/span> Nije va\u017eno \u2013 smireno odgovara Katunac. \u2013 Vredelo je. Bio sam na izvoru Gromova\u010de i na Mramoru. To \u0161to ima ovde nema nigde drugde. Voda je kao biser, zlato…<\/p>\n \u2013<\/span> Preobucite se, a ja \u0107u poku\u0161ati da o\u010distim mrlje \u2013 ka\u017ee dobrodu\u0161no.<\/p>\n \u2013<\/span> Ne brinite, ima vremena \u2013 odgovara miluju\u0107i rukama po kosi devoj\u010dicu i de\u010daka.<\/p>\n Nave\u010de<\/span>, za stolom pod zvezdama, nakon ukusne ve\u010dere on im pri\u010da o gradu u kome \u017eivi sa familijom, \u017eenom i dve k\u0107eri, a sve se svodi na kod nas<\/em> i ovde<\/em>, s tim da kod svakog ovde<\/em> njegovo lice zablista nekim sre\u0107nim sjajem i osmehom. Pri\u010da im razne zgode iz svog i Davidovog detinjstava i mladosti, sa setom, tugom, ali i rado\u0161\u0107u uz veseo smeh. Za to vreme davne slike mu kao bujica naviru pred o\u010di i svaka je od njih mala pri\u010da.<\/p>\n Rano <\/span> izjutra Katunac se upu\u0107uje prema seoskom groblju da obi\u0111e mrtve, da zapali sve\u0107e i pusti koju suzu. Dan je lep, sun\u010dan i od jutra topao. Tek poneki pramen obla\u010dka vidi se na istoku. Ostalo mu je nekoliko dana do povratka, a stalno odga\u0111ao taj bolni korak. Jer on je iz dalekog sveta poslao novac da se podigne grobnica i za njega na tom grobnom polju gde su svi njegovi mrtvi i gde jednog dana \u017eeli da se na\u0111e. \u017deli i nju da vidi kao i grobove svojih najbli\u017eih.<\/p>\n Dugo <\/span> obilazi grobove i ne snalazi se najbolje. Ne nalazi to \u0161to tra\u017ei. Usput prime\u0107uje jo\u0161 ponekoga koji traga, skru\u0161eno stoji, pali sve\u0107e ili ure\u0111uje leje. Napokon je kod svojih i prime\u0107uje novu grobnicu sa svojim imenom bez datuma smrti.<\/p>\n \u2013<\/span> Tu \u0107e\u0161 se kona\u010dno smiriti, Katunac… \u2013 mrmlja s ironijom u glasu i dodaje: \u2013 Jednog dana kada prdekne\u0161.<\/p>\n Jedna <\/span> \u017eena u crnini dugo ga kradomice posmatra i on to prime\u0107uje. \u010cini mu se nekako poznata, mo\u017eda je i njegov rod, ali ne zna ko je. Osmehnuo joj se i klimnuo glavom. \u017dena mu prilazi, on skida \u0161e\u0161ir na pozdrav, upoznaju se, ali kao kroz san njeno prezime povezuje tek s ljudima koje je mo\u017eda nekad poznavao. Ipak se odlu\u010duje da pita za Milicu koja je iz njenog zaseoka. Ona ga gleda, ni\u0161ta ne kazuje, nego mu samo rukom daje znak da je sledi.<\/p>\n Na <\/span> mramornoj plo\u010di, potom, on ispod fotografije s nasmejanim licem \u010dita zlatna slova Mili\u010dinog imena i datum. Prepoznaje to lepo lice koje se s godinama nije mnogo promeilo. I ne vidi tada ni\u0161ta, ne \u010duje, ne ose\u0107a… Samo u daljini, veoma daleko, kao u snu, jedno je brdo iznad sela, u prole\u0107e sa rascvalim vo\u0107kama.<\/p>\n U <\/span> ve\u010dernju rumen i travu uronjeno je dvoje mladih sa ose\u0107anjem skladnog spokoja. Sve dok ne padne duboka no\u0107 i dok se ogromna nebeska kupola ne ispuni rojevima zvezda.\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Kada spusti jednu, potom drugu nogu, sasvim polako, njegove sme\u0111e cipele od fine ko\u017ee zamalo utonu\u0161e u pra\u0161inu. Autobus stoji i voza\u010d ga nemo posmatra, o\u010dekuju\u0107i da se makne od izlaza. Jo\u0161 jedan putnik, debelju\u0161kasta seljanka s velikom korpom, probijaju\u0107i se i gegaju\u0107i izme\u0111u sedi\u0161ta, \u017euri da iza\u0111e. On, me\u0111utim, i dalje ukipljeno stoji, visok, suvonjav, s omanjim koferom u jednoj i \u0161irokim panama \u0161e\u0161irom u drugoj ruci. Seljanka je nestrpljiva i pogledom tra\u017ei pomo\u0107 <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2390"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2390"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2390\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2392,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2390\/revisions\/2392"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2390"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2390"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2390"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}