{"id":2410,"date":"2014-07-28T12:55:08","date_gmt":"2014-07-28T12:55:08","guid":{"rendered":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=2410"},"modified":"2014-07-28T13:02:09","modified_gmt":"2014-07-28T13:02:09","slug":"ani","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=2410","title":{"rendered":"ANI"},"content":{"rendered":"

 <\/p>\n

Ani posmatra pticu. Malu. Toliko malu da se \u010dudi kako tako malo stvorenje, kome je rep tri puta du\u017ei od tela, mo\u017ee da nosi slamke, gran\u010dice i mahovinu. Pti\u010dica je plavkastosiva, takav joj je i tanki rep. Njime ubrzano i veselo mrda nakon \u0161to spusti to \u0161to donosi. I obazire se levo i desno, kao da je na oprezu, kao da ne \u017eeli da drugi vide \u0161ta to radi. Ona pravi gnezdo u kro\u0161nji drveta \u010dije grane dopiru do stakala prozora. Za to je izabrala trogranu tanku ra\u010dvu ba\u0161 prema zgradi. Kljunom ve\u0161to gradi i popravlja svoju gra\u0111evinu. Onda odleti i brzo se vra\u0107a, kao da \u017euri da posao obavi na vreme. Drvo tek po\u010dinje da lista. Listovi su veoma mali, neki jo\u0161 u poluotvorenim pupovima. Izme\u0111u njih vidi se plavo nebo i more u daljini. Ani je sre\u0107na zbog toga \u0161to joj je dopao krevet ba\u0161 na tom mestu, do prozora na drugom spratu, odakle samo ona vidi to \u0161to se de\u0161ava. Drugih pet kreveta razme\u0161teni su po sobi tako da ostali ne mogu da posmatraju taj lepi doga\u0111aj. Ani misli kako je ovo poklon samo za nju i blago se osmehuje.<\/p>\n

Kroz prozor vidi i deo vrta pun vo\u0107aka na uzvisini nedaleko od bolni\u010dke zgrade i zna da je rano prole\u0107e jer je kajsija u cvatu. Povremeno u njemu starija gospo\u0111a priprema leje za sadnju, polako i veoma pa\u017eljivo. Kad Ani po\u017eeli da se mal\u010dice uspravi kako bi bolje osmotrila \u0161ta se de\u0161ava napolju stra\u0161an bol je prikuje za le\u017eaj. Tada stisne zube i ne\u010dujno prostenje. S nestrpljenjem \u010deka da se pojavi de\u017eurna sestra i da joj namesti jastuke. Otrpi bolove kada je podigne u polusede\u0107i polo\u017eaj i za neko vreme godi joj ta promena, sve dok polagano ne klizne nazad. Tada se slika u okviru prozora suzi, ali i dalje vidi ono \u0161to je trenutno zaokuplja – vrednu pti\u010dicu koja gradi gnezdo.\"Ilustracija<\/a><\/p>\n

Se\u0107a se kako je jedne tople junske no\u0107i tiho u njenu sobu kod ku\u0107e u\u0161la sli\u010dna pti\u010dica. I to ju je za\u010dudilo. Prvo je dugo stajala u okviru \u0161irom otvorenog prozora, pa\u017eljivo osmatrala, povremeno i brzo podizala rep gore-dole, onda se ohrabrila i proletela sobom, a potom izletela i jo\u0161 neko vreme stajala na drvetu, kao da je osmatra i \u017eali \u0161to i ona ne mo\u017ee da u\u010dini isto. Vi\u0111ala ju je \u010desto me\u0111u granama, slu\u0161ala kako peva, ali ona nije napravila gnezdo kao ova sada ovde.<\/p>\n

Ani nestrpljivo \u010deka svako jutro kada \u0107e se na vratima bolni\u010dke sobe pojaviti vizita sa sedim doktorom na \u010delu, sestrama i jednim mladi\u0107em, mo\u017eda studentom na praksi, koji joj se svaki put lepo nasme\u0161i. Ona se raduje tom osmehu i prethodno poku\u0161ava da \u0161to lep\u0161e namesti svoju dugu talasastu kosu koja pada po jastuku. U njegovom nemom pogledu kao da \u010dita re\u010di koje on nikada ne izgovara:<\/p>\n

\u2013 Hajde, ustani. Mo\u017ee\u0161 ti to.<\/p>\n

Volela bi da ta vizita potraje, da se pored njenog kreveta zadr\u017ee beskrajno dugo, dok doktor uzima plo\u010dicu s metalnog okvira le\u017eaja i kroz nao\u010dare \u010dita bele\u0161ke, a mladi\u0107 ne\u0161to zapisuje i povremeno upu\u0107uje pogled prema njoj. \u017delela bi da ga ponudi sjajnim krupnim tre\u0161njama, punim soka ispod crvene ko\u017eice, koje su do\u0161le odnekud izdaleka i koje joj je majka donela sino\u0107. Da sedne tu pored nje, na rub kreveta i da je uhvati za ruku. \u010cini joj se da bi joj odmah bilo sve lak\u0161e. Ali, mladi\u0107 nakon \u0161to joj uputi jo\u0161 jedan drag pogled uz topao osmeh, odlazi s vizitom do susednog kreveta, a ona diskretno prati pogledom njegov vitki stas sve dok vizita ne zavr\u0161i i dok se svi ne izgube s druge strane vrata.<\/p>\n

Srkne malo \u010daja iz porcelanske \u0161oljice i pogledom tra\u017ei pti\u010dicu. Neveliko gnezdo je ve\u0107 lepo uobli\u010deno, ali ona ima jo\u0161 pone\u0161to tu da popravi, jer stalno pole\u0107e i dole\u0107e sa ne\u010dim sitnim u kljunu. Onda se retke krupne kapi koje udaraju o staklo pretvaraju u pravi proletnji pljusak, a nebo postaje tmasto. Pti\u010dica nestaje i Ani jedva \u010deka da ki\u0161a prestane, da se izbistri i da se mala graditeljica vrati. Pose\u017ee za knjigom i dugo \u010dita. Kad \u010dita \u010dini joj se da zaboravlja na sve drugo, da je u nekom drugom svetu i da su i bolovi podno\u0161ljiviji. Zaroni tako u neku drugu pri\u010du i svet i to deluje. Kao da i bolovi minu i ona se nada da \u0107e uskoro ku\u0107i, da \u0107e da oja\u010da i da \u0107e sve biti kao \u0161to je bilo nekada.<\/p>\n

A kad gustina mraka ispuni sobu i neka od bolesnica poluglasno zaje\u010di, Ani kroz tamnu kro\u0161nju dugo gleda u mutno nebo jer ne mo\u017ee da zaspi. No\u0107i su tako duge, beskrajno duge, tada nema ni male graditeljice ni mladi\u0107a u viziti koji joj se tajanstveno osmehne. Razmi\u0161lja o mnogim stvarima i te misli se ve\u017eu jedna za drugom u dugi lanac. U tamnoj smoli no\u0107i svaki zvuk postaje mnogo ja\u010di i dok poku\u0161ava da ih se otarasi, se\u0107anja isplivavaju i dr\u017ee je budnom.<\/p>\n

Kada je san ipak savlada, Ani sanja uvek isti san \u2013 svoje ven\u010danje. U beloj ven\u010danici nasmejana, vesela i zdrava izlazi iz crkve u svetlost koja je zlatna i koja se meko razliva prostorom. Kora\u010da uspravno i lako s buketom cve\u0107a koji \u0107e da baci preko le\u0111a prema svojim drugaricama.<\/p>\n

Skoro da je pun mesec sa zvezdama. No\u0107 je topla i tiha.<\/p>\n

Ani odnose iz sobe. Njeno krhko telo ljupko je ispod bele spava\u0107ice koja u naborima lagano pada.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

  Ani posmatra pticu. Malu. Toliko malu da se \u010dudi kako tako malo stvorenje, kome je rep tri puta du\u017ei od tela, mo\u017ee da nosi slamke, gran\u010dice i mahovinu. Pti\u010dica je plavkastosiva, takav joj je i tanki rep. Njime ubrzano i veselo mrda nakon \u0161to spusti to \u0161to donosi. I obazire se levo i desno, kao da je na oprezu, kao da ne \u017eeli da drugi vide \u0161ta to radi. Ona pravi gnezdo u kro\u0161nji drveta \u010dije grane dopiru do <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2410"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2410"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2410\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2415,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2410\/revisions\/2415"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2410"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2410"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2410"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}