\u0160ALA<\/p>\n
Vedro, zimsko podne… Mraz jak, puca, i Na\u0111enjki, koja me dr\u017ei ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kovrd\u017eama na slepoo\u010dnicama, i na maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od na\u0161ih nogu pa do same zemlje pru\u017ea se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke, tapacirane otvorenocrvenom \u010dojom.<\/p>\n
\u2013 Da se spustimo dole, Nade\u017eda Petrovna?\u00a0\u2013 molim\u00a0ja. \u2013 Samo jedanput! Verujte mi, osta\u0107emo \u010ditavi i nepovre\u0111eni.<\/p>\n
Ali Na\u0111enjka se pla\u0161i. Sav prostor od njenih malih kalja\u010da do kraja ledenog brega izgleda joj kao stra\u0161na, beskrajno duboka provalija. \u010cim ja samo ponudim da sedne u sanke, ona umire od straha i prestaje da di\u0161e kad gleda dole; ali \u0161ta \u0107e biti ako reskira da se surva u provaliju? Umre\u0107e, polude\u0107e.<\/p>\n
\u2013 Preklinjem vas! \u2013 ka\u017eem ja.\u2013 Ne treba se pla\u0161iti! Znajte, to je malodu\u0161nost, kukavi\u010dluk!<\/p>\n
Na\u0111enjka najzad popu\u0161ta i ja joj po licu vidim da ona popu\u0161ta pred opasno\u0161\u0107u po \u017eivot. Ja je sme\u0161tam bledu, uzdrhtalu u sanke, obavijam je rukom i mi se zajedno survavamo u bezdan.<\/p>\n
Sanke lete, kao strela. Presecani vazduh \u0161iba u lice, huk\u0107e, zvi\u017edi u u\u0161ima, se\u010de bolno, \u0161tipa od gneva, ho\u0107e da smakne glavu s ramena. Od pritiska vetra nemamo snage da di\u0161emo. Izgleda da nas je sam \u0111avo zagrlio kand\u017eama i uz huku vu\u010de u pakao. Sve oko nas sliva se u jednu dugu prugu koja naglo juri… Gle, gle, jo\u0161 trenut samo i mi \u0107emo, izgleda propasti!<\/p>\n
\u2013 Ja vas volim, Na\u0111a! \u2013 ka\u017eem ja poluglasno.<\/p>\n
Sanke po\u010dinju sve sporije i sporije da klize, huka vetra i zveket saonika nisu vi\u0161e tako stra\u0161ni, ne zaustavlja se disanje usled straha, i mi smo, najzad, dole. Na\u0111enjka nije ni \u017eiva ni mrtva. Ona je bleda, jedva di\u0161e… Ja joj poma\u017eem da ustane.<\/p>\n
\u2013 Ni za \u0161ta na svetu drugi put ne smem \u2013 ka\u017ee ona gledaju\u0107i me krupnim o\u010dima punim straha.\u2013 Ni za \u0161ta na svetu! Ja zamalo \u0161to nisam umrla!<\/p>\n
Malo docnije ona dolazi sebi, i ve\u0107 mi upitno pilji u o\u010di: da li sam ja kazao one \u010detiri re\u010di, ili su joj se one samo pri\u010dinile u huci vihora? A ja stojim kraj nje, pu\u0161im i pa\u017eljivo razgledam svoju rukavicu.<\/p>\n
Ona me hvata pod ruku, i mi dugo \u0161etamo oko brega. Zagonetka, po svoj prilici, ne da joj mira. Da li su one re\u010di izre\u010dene ili nisu? Da ili ne? Da ili ne? To je pitanje samoljublja, \u010dasti, \u017eivota, sre\u0107e, pitanje veoma zna\u010dajno, najzna\u010dajnije na svetu. Na\u0111enjka nestrpljivo, tu\u017eno, pronicljivim pogledom zagleda mi se u lice, odgovara neumesno, \u010deka ne\u0107u li ja otpo\u010deti. O, koliko preliva na tom dragom licu, koliko preliva! Vidim, ona se bori sa sobom, njoj je potrebno ne\u0161to da ka\u017ee, o ne\u010demu da pita, ali ona ne nalazi re\u010di, njoj je nezgodno, stra\u0161no, smeta radost…<\/p>\n
\u2013 Znate \u0161ta? \u2013 ka\u017ee ona ne gledaju\u0107i u mene.<\/p>\n
\u2013 \u0160ta? \u2013 pitam ja.<\/p>\n
\u2013 Hajte jo\u0161 jednom… da projurimo.<\/p>\n
Mi se penjemo uza stepenike na breg. Opet sme\u0161tam bledu, uzdrhtalu Na\u0111enjku u sanke, opet letimo u stra\u0161nu provaliju, opet hu\u010di vetar i stru\u017eu saonice, i opet, kad sanke najsilnije i najhu\u010dnije lete, ja govorim poluglasno:<\/p>\n
\u2013 Ja vas volim, Na\u0111enjka!<\/p>\n
Kad se sanke zaustavljaju, Na\u0111enjka baca pogled na breg, niz koji tek \u0161to se spustismo, zatim dugo zagleda u moje lice, prislu\u0161kuje moj glas, ravnodu\u0161an i miran, i sva, sva, \u010dak muf i kapulja\u010da njena, sva njena pojava izra\u017eava krajnju nedoumicu. A na licu joj je ispisano:<\/p>\n
\u201eU \u010demu je stvar? Ko je izgovorio one re\u010di? On, ili mi se samo pri\u010dinilo?“<\/p>\n
Ta neizvesnost je uznemiruje, ona gubi strpljenje. Sirota devoj\u010dica ne odgovara na pitanja, tu\u0161ti se, gotova je da zapla\u010de.<\/p>\n
\u2013 Da nije vreme da idemo ku\u0107i? \u2013 pitam ja.<\/p>\n
\u2013 A meni… meni se dopada ovo sankanje \u2013 ka\u017ee ona crvene\u0107i. \u2013 Kako bi bilo jo\u0161 jedanput?<\/p>\n
Njoj se \u201edopada“ ovo sankanje, a me\u0111utim, sedaju\u0107i u sanke, ona je, kao i pre toga, bleda, jedva di\u0161e od straha, dr\u0161\u0107e.<\/p>\n
Mi se spu\u0161tamo tre\u0107i put, i ja vidim kako me ona gleda u lice, prati moje usne. Ali ja stavljam na usne maramicu, ka\u0161ljem i kad sti\u017eemo do sredine brega, uspevam da procedim:<\/p>\n
\u2013 Ja vas volim, Na\u0111a!<\/p>\n
I zagonetka ostaje zagonetka! Na\u0111enjka \u0107uti, o ne\u010demu razmi\u0161lja… Ja je ispra\u0107am sa sankanja ku\u0107i, ona se stara da ide lak\u0161e, usporava korak i stalno \u010deka da li \u0107u joj re\u0107i one re\u010di. I ja vidim kako pati njena du\u0161a, kako se ona savla\u0111uje da ne ka\u017ee:<\/p>\n
\u201eNije mogu\u0107e da ih je izgovarao vetar! A ja ne\u0107u da to vetar izgovara!“<\/p>\n
Sutradan ujutru dobijam cedulju: \u201eAko po\u0111ete danas na sankanje, svratite po mene. N.“ I od tada ja i Na\u0111enjka po\u010dinjemo svaki dan da idemo na sankanje i, spu\u0161taju\u0107i se sankama, svaki put ja izgovaram poluglasno iste re\u010di:<\/p>\n
\u2013 Ja vas volim, Na\u0111a!<\/p>\n
Ubrzo se Na\u0111enjka navikava na tu frazu kao na vino ili na morfijum. Ona ne mo\u017ee da \u017eivi bez nje. Dodu\u0161e, sletati sa brega isto tako je u\u017easno kao i pre, ali sad ve\u0107 strah i opasnost pridaju naro\u010ditu dra\u017e re\u010dima ljubavi, re\u010dima koje kao i pre predstavljaju zagonetku i mu\u010de du\u0161u. Sumnja se u istu dvojicu: mene i vetar… Ko joj od nas dvoje izjavljuje ljubav ona ne zna, ali njoj je, po svoj prilici, ve\u0107 svejedno; ma iz koga pehara pio… svejedno, samo da bude\u0161 pijan.<\/p>\n
Jednom u podne odoh na sankanje sam; ume\u0161am se u gomilu, i vidim kako bregu prilazi Na\u0111enjka, kako me tra\u017ei o\u010dima… Zatim se boja\u017eljivo penje stepenicama… Stra\u0161no joj je da ide sama, o, kako je stra\u0161no! Ona je bleda kao sneg, dr\u0161\u0107e, ide kao na gubili\u0161te, ali ide, ide ne osvr\u0107u\u0107i se, odlu\u010dno. Ona je, po svoj prilici, odlu\u010dila da poku\u0161a: da li \u0107e se \u010duti one zanosne, slatke re\u010di kad mene nema? Ja vidim kako ona, bleda, otvorenih usta od straha, seda u sanke, zatvara o\u010di i, pra\u0161taju\u0107i se zauvek sa zemljom, polazi s mesta \u201eZzzz“… zvrje saonice. \u010cuje li Na\u0111enjka one re\u010di, ja ne znam… Ja vidim samo kako ona ustaje iz sanki malaksala, nemo\u0107na. I vidi se po njenom licu da i sama ne zna da li \u010duje ne\u0161to ili ne. Strah, dok se spu\u0161tala dole, oduzeo joj je sposobnost da slu\u0161a, da razlikuje zvuke, da shvata…<\/p>\n
Ali dolazi i prole\u0107ni mesec mart… Sunce postaje ljupkije. Na\u0161 ledeni breg se mra\u010di, gubi sjaj i kravi se najzad. Prestajemo da se sankamo. Sirota Na\u0111enjka nema gde vi\u0161e da \u010duje one re\u010di, pa nema ni ko da ih izgovara jer se vetar ne \u010duje, a ja se spremam u Petrograd… na du\u017ee, mo\u017eda, zauvek.<\/p>\n
Nekako pred odlazak, na dva dana, sedim u sumraku u ba\u0161tici, a od dvori\u0161ta u kome stanuje Na\u0111enjka ta ba\u0161tica je odvojena visokom ogradom iz koje \u0161tr\u010de ekseri… Jo\u0161 je prili\u010dno hladno, na \u0111ubretu ima jo\u0161 snega, drve\u0107e je mrtvo, ali ve\u0107 miri\u0161e na prole\u0107e i, spremaju\u0107i se na po\u010dinak, \u017eivo grak\u0107u ga\u010dci. Ja prilazim ogradi i dugo gledam kroz \u0161upljinu. Vidim kako Na\u0111enjka izlazi na stepenice i upravlja tu\u017ean, o\u010dajni\u010dki pogled u nebo… Prole\u0107ni vetar joj duva pravo u bledo, setno lice… On je podse\u0107a na onaj vetar koji nam je hujao onda na bregu kad je ona slu\u0161ala one \u010detiri re\u010di, lice joj postaje \u017ealosno, \u017ealosno, niz obraze \u0107e pote\u0107i suza… I sirota devoj\u010dica pru\u017ea obe ruke, kao da moli taj vetar da joj donese jo\u0161 jednom one re\u010di. I ja, sa\u010dekav\u0161i vetar, izgovaram poluglasno:<\/p>\n
\u2013 Ja vas volim, Na\u0111a!<\/p>\n
Bo\u017ee moj, \u0161ta li se zbiva sa Na\u0111enjkom! Ona kli\u010de, sme\u0161ka se celim licem i pru\u017ea ruke u susret vetru, radosna, sre\u0107na, neobi\u010dno divna.<\/p>\n
A ja idem da se pakujem…<\/p>\n
Davno je to bilo. Sad je Na\u0111enjka ve\u0107 udata; udali su je, ili je sama po\u0161la… svejedno, za sekretara plemi\u0107kog masalnog fonda i sad ve\u0107 ima troje dece. Ono kako smo ja i ona nekad i\u0161li na sankanje i kako je vetar donosio do nje re\u010di \u201eja vas volim, Na\u0111enjka“ nije zaboravljeno; za nju je to sada najsre\u0107nija, najne\u017enija i najlep\u0161a uspomena u \u017eivotu…<\/p>\n
I meni sad, kad sam postao stariji, nije vi\u0161e jasno za\u0161to sam izgovarao one re\u010di, za\u0161to sam se \u0161alio…<\/p>\n
<\/p>\n
Preveo Miodrag M. Pe\u0161i\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u0160ALA Vedro, zimsko podne… Mraz jak, puca, i Na\u0111enjki, koja me dr\u017ei ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kovrd\u017eama na slepoo\u010dnicama, i na maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od na\u0161ih nogu pa do same zemlje pru\u017ea se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke, tapacirane otvorenocrvenom \u010dojom. \u2013 Da se spustimo dole, Nade\u017eda Petrovna?\u00a0\u2013 molim\u00a0ja. \u2013 Samo jedanput! Verujte mi, osta\u0107emo \u010ditavi i nepovre\u0111eni. Ali Na\u0111enjka se <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2433"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2433"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2433\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2774,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2433\/revisions\/2774"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2433"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2433"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2433"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}