Zimska izmaglica zgu\u0161njavala se u ledenu tamu kada su Petar i Luka parkirali autobus i ostavili ga kod \u0161kole. Tako to \u010dine godinama, nakon \u0161to u poslednoj turi dovezu zadnje putnike u selo ispod planine. Autobus \u0107e tu pod zale\u0111enim lipama stajati do jutra, dok njih dvojica ne porane, pokrenu motor na mestu i tako drndaju\u0107i i dodaju\u0107i gas ne zagreju unutra\u0161njost vozila kako bi varo\u0161ani u\u0161li u toplo. Onda \u0107e po\u010deti da pristi\u017eu putnici, seljaci koji su krenuli u grad na pijacu, doktoru ili nekim drugim poslom i \u0111aci \u0161kolarci, bu\u010dni i razigrani.<\/p>\n
Pre nego se upute ku\u0107ama, kao po nekom uhodanom ritualu, njih dvojica ne propu\u0161taju da svake ve\u010deri svrate u kafanu kod Milice. Napred kora\u010da Petar, brkat, sna\u017ean \u010dovek, dvometra\u0161, voza\u010d autobusa, a za njim kao da poskakuje, su\u0161ta suprotnost, nizak i mr\u0161av, poslu\u0161no ide kondukter Luka s ko\u017enom torbicom preko ramena. Jedna noga mu je ne\u0161to kra\u0107a, pa svakim korakom kao da je vu\u010de. On za\u0161titni\u010dki uvek pu\u0161ta Petra da prvi zakora\u010di unutra, a onda obojica, kao nekakav inventar, zauzimaju isti sto do prozora, odakle vide celu prostoriju i napolju autobus.<\/p>\n
Te ve\u010deri, pribli\u017eavaju\u0107i se vratima kafane, iznenadi\u0161e ih muzika i buka iznutra. Poneka pahuljica prolepr\u0161ala bi vazduhom spu\u0161taju\u0107i im se na lica, ruke i ode\u0107u. Mrak be\u0161e ispunio celu ulicu. Slaba svetla \u0161kiljila su sa drvenih bandera obasjavaju\u0107i tek nekoliko ku\u0107a utonulih u mir. I pre nego \u0161to pritisnu kvaku, Petar pogleda Luku kao da pita: \u0160ta je sada ovo? Unutra ih do\u010deka topao i pomalo zagu\u0161ljiv vazduh, pun duvanskog dima koji se poput guste magle kretao u povesmima prema tavanici i od\u0161krinutim vratima kuhinje, a na sredini, \u0161to ih iznenadi, na stolu jedna devojka koja ple\u0161e. Bila je u \u010darapama, bez cipela, duge svetle kose, u kratkoj haljini, ispod koje su u ritmu njihanja, dok je podizala ruke uvis, sevale ga\u0107ice. Okolo je sedela grupa dobro pripitih mladi\u0107a. Devojka be\u0161e dugonoga i stamena, sva zajapurena, verovatno je i sama popiv\u0161i neku vi\u0161e s momcima.<\/p>\n
Luka stoji malo iza Petra, gotovo ispod njegove mi\u0161ice, gleda i s nepoverenjem \u017emirka sitnim o\u010dima. Petar pogledom pita Milicu \u0161ta je ovo, a ona samo \u0161iri ruke i kao da ka\u017ee \u2013 eto. Dok prolaze pored stola na kojem devojka ple\u0161e, upu\u0107uju\u0107i se na svoje mesto, niko ne obra\u0107a pa\u017enju na njih. Buka, gotovo vriska, sve je ja\u010da.<\/p>\n
\u2013 To, Rajka radodajka! \u2013 dere se tetovirani mladi\u0107 duge kose.<\/p>\n
Drugi je miluje po obloj guzi. Jedan od njih, oborene glave pla\u010de, a kolega do njega kao da spava. Najglasniji je momak sna\u017ean kao bik, \u010detvrtaste glave, spljo\u0161etnog nosa kao kod boksera, krupnih dlakavih \u0161aka kojima poku\u0161ava da je uhvati za sise. Devojka se izvija i ne dozvoljava mu to, otresaju\u0107i njegove napadne ruke. Kafana je dupke puna, uglavnom seljaka te\u017eaka kojima je dolazak u nju jedina zabava, da je nakon radnog dana obavezno posete, popiju po koje pi\u0107e, pu\u0161e, igraju karte ili domina, jednostavno da ubiju dosadu. Ova zabava za njih je prava poslastica, neobi\u010dna predstava u vukojebini, zato netremice svi bulje u nepoznatu devojku koja je nekim \u010dudom zalutala pred njih.<\/p>\n
\u2013 Ko su ovi? \u2013 upita Petar Milicu nakon \u0161to je spustila tacnu s pi\u0107em na njihov sto. \u2013 Otkud oni ovde?<\/p>\n
\u2013 Do\u0161li su rano posle pode i ispo\u010detka su bili pristojni \u2013 re\u010de Milica. \u2013 Navodno su odseli kod Luki\u0107a.<\/p>\n
\u2013 A devojka, otkud ona s ovim olo\u0161em?<\/p>\n
\u2013 Verovatno su je pokupili usput kao stoperku. Ne li\u010di mi da pripada dru\u0161tvu.<\/p>\n
\u2013 Hm \u2013 promrmlja Petar sebi u bradu. \u2013 Jadna devojka. Nije joj mesto ovde.<\/p>\n
Luka samo \u017emirka ne skidaju\u0107i pogled s njenog tela koje se izvija u ritmu. Dok se okre\u0107e, ruke onih kraj stola love je kao neke grabljivice. Ona im be\u017ei, izmi\u010de, pa ipak je neka pljesne ili zaluta tamo gde ne bi trebalo. Devojka mu se svi\u0111a, sa\u017ealjeva je i misli na na svoju Anu, jedinicu, veruju\u0107i da se njoj to nikada ne bi moglo dogoditi. Ona je u svemu uzor dobrote i skromnosti, pametna, vredna, ku\u0107u mu vodi od kada ih je zauvek napustila Jelena. Sve bi dao za Anu. I u vatru ako treba. Kad ispod planine i tmastih oblaka po\u010dnu da duvaju jaki vetrovi ne dozvoljava joj da izlazi napolje. Sve \u0107e on to sam, sve to on mo\u017ee, sve \u0107e sti\u0107i, samo da se ona ne prehladi. A Ana je zaista lepotica za kojom \u010deznu svi mladi\u0107i iz sela i kada zavr\u0161i \u0161kolu, zna to Luka, odlepr\u0161a\u0107e dole u grad, na\u0107i posao i on \u0107e ostati sam. Tetka ve\u0107 ra\u010duna na nju u svojoj firmi i Ana sve \u010de\u0161\u0107e zano\u0107i kod nje, a kada se on vrati iz vo\u017enje i ne zatekne je u ku\u0107i, sve mu je prazno i ni\u0161ta mu se ne da.<\/p>\n
\u2013 Nije lepo \u2013 gotovo stenje Luka. \u2013 Nije lepo to od njih.<\/p>\n
\u2013 Mladost-ludost \u2013 zaklju\u010duje Milica i odlazi za \u0161ank.<\/p>\n
Nekoliko mladi\u0107a iz sela koji sede pored Petra i Luke odu\u0161evljeno plje\u0161\u0107e. Njima se to svi\u0111a, ta predstava.<\/p>\n
\u2013 Prestanite! \u2013 odlu\u010dno ka\u017ee Petar koji i sede\u0107i kao dvometra\u0161 izgleda velik i sna\u017ean, kao od brda odvaljen. \u2013 \u010cemu plje\u0161\u0107ete, \u010demu se radujete?<\/p>\n
\u2013 Zar vam nije \u017eao te jadnice? \u2013 uklju\u010duje se i Luka. \u2013 Mogla bi biti va\u0161a sestra.<\/p>\n
Mladi\u0107i se, kao posti\u0111eni uti\u0161avaju. Kao da su shvatili da su preterali. Nastavljaju da igraju \u0161ah, ali i dalje s osmehom bacaju pogled prema devojci.<\/p>\n
\u2013 Neumorna je \u2013 ka\u017ee Luka. \u2013 \u0160ta pi\u0107e sve ne u\u010dini.<\/p>\n
\u2013 Da ne padne i polomi se \u2013 dodaje Petar i podi\u017ee \u010da\u0161u.<\/p>\n
U kafanu u\u0111o\u0161e jo\u0161 dvojica ljudi, zastajkuju\u0107i kraj vrata i gledaju\u0107i \u0161ta se de\u0161ava, pa kad ne na\u0111o\u0161e mesta, jer je kafana bila puna, odo\u0161e.<\/p>\n
U tamnoj smoli no\u0107i kraj prozora su po\u010dele da promi\u010du krupne pahuljice.<\/p>\n
\u2013 Ako nastavi \u2013 re\u010de Petar \u2013 pitanje je kako \u0107emo ujutro.<\/p>\n
\u2013 Valjda \u0107e ga do tada ra\u0161\u010disiti \u2013 ponada se Luka.<\/p>\n
\u2013 Kakvi su kilavi, ne bih rekao.<\/p>\n
\u2013 Video sam dole da su spremali grtalice. Bi\u0107e dobro.<\/p>\n
Da, Luka je takav, za njega je sve dobro, sve \u0107e biti dobro. Smiren je, povu\u010den, tih, kao da \u017eeli svima da se mi\u010de s puta, da ne smeta, da se ne zamera. Petar je kao neka njegova za\u0161tita, u autobusu kod napasnih putnika, u kafani, svuda. On u njemu vidi druga na koga se mo\u017ee osloniti a i Petar se tako pona\u0161a, za\u0161titni\u010dki.<\/p>\n
Lice devojke je sada potuno rumeno, oznojeno, ali ona sva omamljena ple\u0161e i dalje kao da je to jedino \u0161to zna. Izgleda da u plesu i na poseban na\u010din u\u017eiva, mada je verovatnije da je to sve od pi\u0107a na koje o\u010dito nije navikla. Izgleda savim pristojno. Njena uredna bela bundica stoji ogrnuta preko naslona prazne stolice. Preko nje visi elegantna ko\u017ena torbica. Ni\u0161ta ne odaje da je to neka od onih slobodnijih devojaka, nego neko ko je iz ko zna kakvog razloga zalutao me\u0111u pijano dru\u0161tvo.<\/p>\n
U jednom trenutku ruka mladi\u0107a \u0107o\u0161kaste glave, s je\u017e frizurom ala Bart Simson, onog \u0161to je o\u0161i\u0161an tako da mu je tjeme ravno kao tepsija, \u010dije vlasi \u0161tr\u010de kao mali gromobrani, naglo leti gore me\u0111u oznojene butine devojke. Ona za trenutak zastaje, povre\u0111enog izraza i s gr\u010dem na licu, izmi\u010de se, gleda trenutak tog bilmeza, a onda puca \u0161amar preko njegovog nosa. Nastaje tajac. Neotesanko besno ustaje i obara devojku na sto, na le\u0111a. Njene noge vise izme\u0111u stolica dok se navaljuje na nju. Ona se koprca. Jedna stolica se ru\u0161i. Ostali nemo bulje u sve to. Mladi\u0107 koji pla\u010de preklinje:<\/p>\n
\u2013 Nemoj, nemoj!<\/p>\n
To Luka ne mo\u017ee da otrpi. Ose\u0107a \u010dudno zra\u010denje u trbu\u0161noj duplji, ne\u0161to kao sitne mrave koji ga nagrizaju iznutra i neku silu koja ga podi\u017ee uvis. Za trenutak kao da je na tom istom stolu video svoju Anu, onda, iako zna da to nije Ana, ska\u010de kao oparen \u017eeravicom.<\/p>\n
\u2013 Pusti \u2013 ka\u017ee Petar. \u2013 Sredi\u0107e oni to.<\/p>\n
Ali, ne vredi. Luka kao ko\u010doperni pevac ve\u0107 leti leti prema grmalju. Ska\u010de na le\u0111a \u0107o\u0161kastog i udara ga pesnicama u glavu. Ovaj iznena\u0111en pu\u0161ta devojku, stresa Luku na pod i izbe\u010div\u0161i o\u010di od iznena\u0111enja gleda u tog malenog \u010doveka, ne veruju\u0107i \u0161ta mu se dogodilo. Zatim ga \u0161utira nogama, besno.<\/p>\n
Samo trenutak trebalo je Petru da se ume\u0161a i za\u0161titi svog druga. \u0106o\u0161kasti nije ni svestan \u0161ta ga je sna\u0161lo dok pada od prvog Petrovog udarca. Ne di\u017ee se s poda. Ostali navaljuju na Petra, ali tada ustaje cela kafana, a naro\u010dito mladi\u0107i koji su igrali \u0161ah. Nastaje op\u0161ta tu\u010da, dok devojka be\u017ei iza \u0161anka, kod Milice. Petar, vi\u0161i od svih barem za glavu, mlatara rukama i poga\u0111a koga stigne iz pijanog dru\u0161tva a oni padaju i ne di\u017eu se.<\/p>\n
\u2013 ‘Bem ti kafanu i \u017eivot \u2013 ka\u017ee Petar gledaju\u0107i kako pijani mladi\u0107i bauljaju\u0107i be\u017ee van.<\/p>\n
Luka stigne jo\u0161 jednog da opali u stra\u017enjicu. Okolo le\u017ee razbacane stolice, prevrnuti stolovi, izga\u017eena devoj\u010dina bela bundica, razbijene \u010da\u0161e i boce…<\/p>\n
Kad se idu\u0107eg dana uve\u010de dovezu uz padinu prekrivenu snegom i parkiraju autobus na isto mesto, Petar za trenutak, nakon \u0161to zaklju\u010da vrata, zastaje i gleda prema kafani, pa u Luku, pa opet u kafanu. Luka ga pokorno i poslu\u0161no gleda odozdo \u017emirkaju\u0107i o\u010dima i ne govori ni\u0161ta. Petar sle\u017ee ramenima i kre\u0107e, a za njim pocupkuju\u0107i polazi i Luka, vuku\u0107u svoju nogu i ostavljaju\u0107i trag u snegu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Zimska izmaglica zgu\u0161njavala se u ledenu tamu kada su Petar i Luka parkirali autobus i ostavili ga kod \u0161kole. Tako to \u010dine godinama, nakon \u0161to u poslednoj turi dovezu zadnje putnike u selo ispod planine. Autobus \u0107e tu pod zale\u0111enim lipama stajati do jutra, dok njih dvojica ne porane, pokrenu motor na mestu i tako drndaju\u0107i i dodaju\u0107i gas ne zagreju unutra\u0161njost vozila kako bi varo\u0161ani u\u0161li u toplo. Onda \u0107e po\u010deti da pristi\u017eu putnici, seljaci koji su krenuli u <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2517"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2517"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2517\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2518,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2517\/revisions\/2518"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2517"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2517"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2517"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}