Kada, kona\u010dno, izbi na ivicu \u0161ume, ostavljaju\u0107i iza sebe sva ta stabla, \u0161ikaru i trnje, o\u0161tro poput kand\u017ei, tamninu koja ih je okru\u017eivala, vlagu i \u010dudne zvukove, ugleda reku dole u nizini, zelenu i mirnu, svu zapljusnutu svetlo\u0161\u0107u. Delovala je nestvarno, kao u snu. Od te iznenadne svetlosti, nakon tame iz koje je izronio i u kojoj je dugo bio, oseti bol u o\u010dima od koga je neprestano \u017emirkao. Sav iznemogao i slomljen, pocepane ode\u0107e, u polusvesti, bauljaju\u0107i i posr\u0107u\u0107i niz strminu kroz visoku travu, padao je i podizao se slaba\u0161nim rukama. Na kraju je samo puzio, jer mu je preostalo jo\u0161 toliko snage. Tako nemo\u0107an be\u017eao je od te stra\u0161ne \u0161ume, \u0161to dalje od njene mra\u010dne utrobe. U\u010dini mu se da je banuo u raj, ili bar na ivicu njegovog po\u010detka, gde je vladala prijatna ti\u0161ina koje se za\u017eeleo. Poku\u0161avao je da se nekako dovu\u010de do reke, kao da mu je ona jedino spasenje.<\/p>\n
Imao je veliku potrebu da se napije vode, jer ga je \u017ee\u0111 odavno mu\u010dila, a potom da sapere krv s ruku i lica. Ose\u0107ao je kako mu skramica krvi zate\u017ee ko\u017eu. Opipao je obraze i bio u\u017easnut time \u0161to je osetio pod prstima. Bolela ga je svaka ko\u0161\u010dica i mutilo mu se u glavi. Namah mu se \u010ditav \u017eivot \u010dinio kao prazna pustinja iz koje nema izlaza.<\/p>\n
Na desetak metara od vode, potpuno iznemogao, kao da mu je sva snaga i\u0161\u010dilela, sru\u0161io se i ostao da le\u017ei izvaljen nauznak. \u0160umno di\u0161u\u0107i ose\u0107ao je kako ga zemlja privla\u010di, kao da je prilepljen za nju i dr\u017ei ga nekom neobja\u0161njivom snagom, ne dozvoljavaju\u0107i mu nikakav pokret. Pomisli kako je samo si\u0107u\u0161no zrnce peska, ni\u0161tavno i jadno. Kao da je potro\u0161io i poslednju mrvicu snage \u010dekao je da se sve to jednom kona\u010dno svr\u0161i. U\u010das nestaje sve te ble\u0161tave svetlosti kojoj se obradovao, zatvorenih o\u010diju mogao je samo da zami\u0161lja njenu lepotu i da se nada da je meko prole\u0107no sunce jo\u0161 tu i da ga miluje. Oko njega je livada iz koje se \u0161ire o\u0161tri mirisi poljskog cve\u0107a. Zuji jedna p\u010dela uz samo njegovo uvo i mravi po\u010dinju da nadiru na okrvavljene ruke. Utonuo u visoku travu nedaleko \u010duje cvrkut neke ptice. Tako je veseo i pun \u017eivota i on je odjednom mrzi. \u201eZbog tebe sam i poleteo\u201d, mrmlja. \u201eOduvek sam \u017eeleo da poput tebe letim i da te opona\u0161am. I evo \u0161ta me je sna\u0161lo.\u201d<\/p>\n
Potom gubi svest i kao odba\u010dena krpa ostaje da le\u017ei, bez ikakvog znaka \u017eivota.<\/p>\n
U daljini preko reke prostire se venac blago zaobljenih ljubi\u010dastih brda. Uz obalu reke je ravnica sa stablima vrba i topola. U blizini se \u010duje huk lazurno zelene vode koja oti\u010de niz dolinu. Ona je tako blizu i isti mah tako daleka.<\/p>\n
Ne ose\u0107a koliko je dugo tako le\u017eao. Nije bio siguran ni da li je u me\u0111uvremenu zaspao ili je stvarno izgubio svest. Mo\u017eda ga je osvestio hladnjikav vetri\u0107 s reke i sada pomalo po\u010dinje da shvata \u0161ta mu se dogodilo. Kao da mu se glava nenadono razbistrila i kao da \u010duje kako se njegov motorni zmaj stmoglavljuju\u0107i ru\u0161i na kro\u0161nje zelenih stabala te velike \u0161ume. Kada je motor prestao da radi nije odmah osetio strah. Poku\u0161ao je da primeni znanja za takve prilike, ali je vremena bilo malo, a on se nalazio ba\u0161 iznad te \u0161iroke \u0161ume. Prvi put je uveren u svoju i sigurnost letelice prekr\u0161io neka osnovna pravila udaljuju\u0107i se od zaravni. Tada nije mogao da odoli toj \u010daroliji di\u017eu\u0107i se i spu\u0161taju\u0107i do iznad samih kro\u0161nji. A kako, kada i za\u0161to se to dogodilo, sada nije mogao da shvati, niti je upamtio taj trenutak.<\/p>\n
Ne mo\u017ee da otvori o\u010dne kapke, kao da su se slepili od suza. Neka \u017eivotinja ga je onju\u0161ila, mo\u017eda pas, ili neka druga, frknula i udaljila se kroz travu koja je \u0161u\u0161tala. Jo\u0161 neka, sigurno mnogo manja, kretala se prema njemu. U\u010dinilo mu se da bi to mogao biti je\u017e. Poznavao je taj zvuk odranije. On tako krene pa stane, oslu\u0161kuje i ispituje, a ako oseti strah, savije se u bodljikavo klupko. Mo\u017eda je i kornja\u010da. Njih ima pored reka i \u010desto izlaze na obalu da se sun\u010daju. Ranije je znao pored potoka da ih uzima u ruku, posmatra, divi se, ili izvrne na le\u0111a i gleda njihovu nemo\u0107. Onda bi ih okretao i spu\u0161taju\u0107i na zemlju, gledao kako odlaze prema vodi. Zec sigurno nije, ne. On je druk\u010diji i pla\u0161ljiviji.<\/p>\n
Le\u017ee\u0107i u travi pro\u0161aranoj poljskim cve\u0107em, ose\u0107a kako mu se zgusnuti mirisi zavla\u010de u nosnice i kako ih s mukom uvla\u010di u dubinu plu\u0107a, kao neki melem koji \u0107e da ga oporavi i spasi. Kao da sr\u010de tu opojnost i kao da mu je namah od toga lak\u0161e, jer mu se grudi ravnomernije di\u017eu i spu\u0161taju. Pa iako sa svakim udisajem oseti bol koji ga probada, pri\u010dinjava mu se da tako skuplja snagu kako bi se podigao. Ali, kada poku\u0161a da pomeri desnu ruku, o\u0161tar bol ga probode sve do grudi i on postaje svestan da snaga nije i\u0161\u010dezla, nego se, valjda zato \u0161to se telo ohladilo, jo\u0161 i pove\u0107ala.<\/p>\n
\u201eMo\u017eda sam sav izlomljen, pomisli. Ali, kako sam se onda probio dovde? Sigurno me niko nije doneo. Imao sam snage da se i\u0161\u010dupam iz te tame. Kuda mi je sada nestala snaga pa ne mogu ni da se pomerim?\u201d<\/p>\n
U daljini je za\u010duo slaba\u0161an zvuk morotnog \u010damca. Dolazio je odozdo kuda je oticala reka. Isprva mu je to zujanje li\u010dilo na bumbara, a onda ipak razazna da to nije on. Primi\u010du\u0107i se zvuk se poja\u010davao i postajao jasniji. Sada je bio siguran da je to neki ribar. Neobja\u0161njiva radost ispuni ga celog. Ponada se kako bi ga neko mogao primetiti tu na obali. Poku\u0161a da podigne levu ruku ali ona nemo\u0107no pade u travu prenose\u0107i bol u dubinu grudnog ko\u0161a. \u010camac je progrmeo pored njega gube\u0107i se uzvodno. Nakon nekoliko \u010dasaka nije ga vi\u0161e \u010duo. Ostaje samo pesma cvr\u010daka. Jedan leptir, \u010dini mu se, stoji na njegovom nosu, dugo. I ptice pevaju radosno u granama stabala, nadme\u0107u\u0107i se koja \u0107e lep\u0161e.<\/p>\n
\u201eNema mi spasa\u201d, promrmlja u o\u010dajanju. \u201eNiko me ne\u0107e primetiti. Trava je suvi\u0161e visoka.\u201d<\/p>\n
Tada, ipak, s mukom uspe da otvori o\u010di i pogleda u ne\u017enoplavo nebo, osun\u010dano i s jednom pticom \u0161irokih krila koja je ne mi\u010du\u0107i ih lagano kru\u017eila iznad njega.<\/p>\n
\u201eTebi je lako. Tako sam i sam mislio da mogu da letim\u201d, izusti usana skorelih od \u017ee\u0111i.<\/p>\n
Koliko puta je isto tako leteo preko zelenih poljana, \u0161uma i reka, u\u017eivaju\u0107i u svoj toj lepoti, gledaju\u0107i odozgo ljude kako obra\u0111uju useve, vozila na putevima ili \u010damce i obale reke s ljubavnicima. Preleteo je mnoge daljine i nikada nije imao ni najmanji problem, di\u017eu\u0107i se u visine, a onda vra\u0107aju\u0107i i spu\u0161taju\u0107i na improvizovani travnati klupski aerodrom. Njegova majka je umirala od straha, molila ga da se okane toga, a on ju je te\u0161io kako nema raloga da brine i da je siguran u sebe i letelicu.<\/p>\n
Uspeo je nekako da se okrene na bok i uz veliki napor pomeri prema reci. Stra\u0161ni bolovi su mu razdirali telo, ali se u njemu razbuktavala \u017eelja da se domogne vode. \u010cinilo mu se da bi mogao ispiti celi tok. Vlati su mu zapinjale za obraze u ranicama, a sa svakim pokretom morao je da zaje\u010di. Ispred njega su iskakali popci i skakavci, lelujali \u0161areni leptiri i mileli mravi, krupni i radi\u0161ni. Od svega najradosnije behu p\u010dele u cvetovima vi\u0161e njegove glave i bu\u010dni bumbari.<\/p>\n
Otvoriv\u0161i o\u010di primeti da su zbog sve udaljenijeg sunca senke postale du\u017ee. Po tome je zaklju\u010dio da je kasno popodne. Posmatrao je okolinu kroz su\u017eene zene i \u010dinilo mu se da je sve u nekoj vatri. Zamr\u0161eni gusti\u0161 trave kao meki sag koliko-toliko mu je olak\u0161avao klizanje. Pomerao se sporo, savla\u0111uju\u0107i pomalo razdaljinu, nadaju\u0107i se da \u0107e kona\u010dno uskoro da oseti kako mu niz grlo klizi hladna voda. U njegovim plavozelenim o\u010dima tinjao je jo\u0161 uvek daleki odsjaj reke, iako se radilo o samo nekoliko koraka do cilja. Grgoljavo i \u0161umno te kapi su klizile \u010dini se nadohvat ruke.<\/p>\n
Kada se kona\u010dno, gotovo svaljuju\u0107i niz onisku obalu, sasvim prima\u010de reci, s naporom i poma\u017eu\u0107i se laktovima uspe nekako da nadnese lice nad vodu. U njenom ogledalu ugleda svoje zastra\u0161uju\u0107e lice, od \u010dega se naglo uzmuti\u0161e i voda i vazduh. Glava mu klonu i kada po\u010de da pije izgledalo je da ne zna prestati.<\/p>\n
Podi\u017eu\u0107i glavu, potom upiru\u0107i pogled preko, u\u010dini mu se da nedaleko na drugoj obali vidi kako nepomi\u010dno stoji jedna \u017eena, naga, ustalasanih grudi, duge kestenjaste kose. Njena pojava je tu\u017ena kao svenuo list. Kao da joj usne trepere dok mu, mo\u017eda, ne\u0161to govori, ili \u0161apu\u0107e molitvu, koju ne razume i ne mo\u017ee da \u010duje. Moli li se ona to za njega? Ali, on nije siguran u to \u0161to vidi, niti da li vidi, mo\u017eda mu se samo pri\u010dinjava. Nije sada siguran ni u \u0161ta i \u010dini mu se da gubi razum. Usta koja su mu do malopre bila suva i zape\u010dena, sada su osve\u017eena ali ne mo\u017ee da ih otvori, da izusti makar jednu re\u010d, najti\u0161i glas.<\/p>\n
Neka bolna senka pre\u0111e mu preko lica, tek toliko koliko je trepnuo, i potom na drugoj obali vi\u0161e nije mogao da je vidi. Ne, tu ni\u010dega nema, osim ustreptalih topola kroz koje se probijaju sun\u010dane zrake crvene kugle koja tone za senke brda.<\/p>\n
Onda se ponovo onesvestio ili zaspao. Ne se\u0107aju\u0107i se ni kad ni kako.<\/p>\n
\u2013 \u017div je \u2013 \u010duje glas neke devojke \u010diju senku jedva nazire kroz ru\u017ei\u010dastu izmaglicu. \u2013 Podignimo ga, ali pa\u017eljivo.<\/p>\n
Ne\u010dije sna\u017ene ruke, vi\u0161e njih, pola\u017eu ga na nosila i ose\u0107a kako nose kroz no\u0107 koja \u0161umi kao \u0161koljka. Kad napola otvori o\u010di i prostenje od bola, vidi ogromno zvezdano nebo nad sobom. Jedna od tih svetlucavih lepotica leti svodom i pada negde iza \u0161ume.<\/p>\n
\u2013 Valjda nije moja \u2013 procedi, ne\u010dujno.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kada, kona\u010dno, izbi na ivicu \u0161ume, ostavljaju\u0107i iza sebe sva ta stabla, \u0161ikaru i trnje, o\u0161tro poput kand\u017ei, tamninu koja ih je okru\u017eivala, vlagu i \u010dudne zvukove, ugleda reku dole u nizini, zelenu i mirnu, svu zapljusnutu svetlo\u0161\u0107u. Delovala je nestvarno, kao u snu. Od te iznenadne svetlosti, nakon tame iz koje je izronio i u kojoj je dugo bio, oseti bol u o\u010dima od koga je neprestano \u017emirkao. Sav iznemogao i slomljen, pocepane ode\u0107e, u polusvesti, bauljaju\u0107i i posr\u0107u\u0107i <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2557"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2557"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2557\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2590,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2557\/revisions\/2590"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2557"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2557"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2557"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}