{"id":348,"date":"2011-12-24T10:30:56","date_gmt":"2011-12-24T10:30:56","guid":{"rendered":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=348"},"modified":"2012-01-07T17:24:31","modified_gmt":"2012-01-07T17:24:31","slug":"vazna-sekunda-za-coveka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=348","title":{"rendered":"PESME IZ ZBIRKE \u201dLEPO JE BITI KOD KU\u0106E\u201d"},"content":{"rendered":"

Ako \u017eelite pogledati ilustraciju u ve\u0107oj veli\u010dini, kliknite na nju.\u00a0<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

LEPO JE BITI KOD KU\u0106E<\/p>\n

 <\/p>\n

Lepo je oti\u0107i u Pariz,
Na more u dane vru\u0107e,
Po povratku mama ka\u017ee:
LEPO JE BITI KOD KU\u0106E.<\/p>\n

Lepo je putovati svetom,
Ujaku je to mogu\u0107e,
Al\u2019 \u010dim se vrati, povi\u010de:
LEPO JE BITI KOD KU\u0106E.<\/p>\n

Otac celu no\u0107 de\u017eura,
A zorom u samo svanu\u0107e,
Jo\u0161 s vrata pro\u0161apu\u0107e:
LEPO JE BITI KOD KU\u0106E.<\/p>\n

Ptica kru\u017ei nad \u0161umom,
Krilima ma\u0161e i cvrku\u0107e,
\u010cim u gnezdo sleti, zapeva:
LEPO JE BITI KOD KU\u0106E.<\/p>\n

Kod mene i nije ba\u0161 tako.
Ja imam \u017eelje goru\u0107e.
Stalno bih hteo napolje \u2013
LEPO JE BITI VAN KU\u0106E.<\/p>\n

 <\/p>\n

CVETNI SNEG<\/p>\n

 <\/p>\n

Oslu\u0161ni \u0161ta s cvetne grane vele
Kroz romor i zuj vredne p\u010dele.<\/p>\n

One javljaju ne\u0161to sasvim bitno
Mirisno prole\u0107e da sti\u017ee hitno.<\/p>\n

Ispratili smo sneg i Beli\u0107 Sne\u0161ka
Sme\u0161ka se prole\u0107e, ne, nije gre\u0161ka.<\/p>\n

Sad smo sigurni, tu sumnje nema,
Cvetni sneg krasi kro\u0161nju bagrema.<\/p>\n

Zastani na\u010das i ovu lepotu \u010duj,
U granama kajsije p\u010delinji zuj.<\/p>\n

 <\/p>\n

LJUPKE KAJSIJE<\/p>\n

 <\/p>\n

Ne postoji ni\u0161ta lep\u0161e,
Meni dra\u017ee ni milije,
Nego kada u prole\u0107e
Cvetaju ljupke kajsije.<\/p>\n

\"\"<\/a>Ko princeze dra\u017eesne,
Obu\u010dene u bele no\u0161nje,
Osmehuju se radosno
Njihove bujne kro\u0161nje.<\/p>\n

Ko uspavane lepotice,
Rasko\u0161ni beli buketi,
Ozaren sre\u0107om \u010dovek
Dobije \u017eelju da poleti.<\/p>\n

Zagrli i uz njih privine,
Zahvali dedi il tati,
\u0160to tu davno ih posadi
Da nam celi vrt pozlati.<\/p>\n

U jutro ili ve\u010de kasno,
Kad se tama zgusne,
Na svaku od tih latica
Rado bih spustio usne.<\/p>\n

 <\/p>\n

NEBESKE P\u010cELE<\/p>\n

 <\/p>\n

Zvezde su sjajne nebeske p\u010dele,
Bezbri\u017eno se nebom razletele.<\/p>\n

\"\"<\/a>Pa nam se odozgo s nitima zra\u010dka
Svaka \u010dini ko najlep\u0161a zna\u010dka.<\/p>\n

Dok le\u017eim tako nauznak u travi,
\u010cesto mi se\u00a0 \u017eelja mota po glavi:<\/p>\n

Da u predve\u010derje jednog letnjeg dana,
Poletim u vis sred zvezdanog bezdana.<\/p>\n

Nisam ba\u0161 ni u \u010demu p\u010delama sli\u010dan,
Pa tako ni\u00a0 letenju u nebo vi\u010dan.<\/p>\n

Zato \u0107e sa mnom da leti i Krstivoje \u2013
Letenje do zvezda lak\u0161e je u dvoje.<\/p>\n

\u00a0\u00a0<\/p>\n

 <\/p>\n

\u00a0LIPE U ZMAJ JOVINOJ<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ranku, on zna<\/em><\/p>\n

Kad do\u0111e jun i procvetaju lipe,
U prelepoj ulici pesnika Zmaja,
Pro\u0161etamo zaneseni dok mirisi sipe
I odjednom se setimo zavi\u010daja.<\/p>\n

U Novom Sadu, tom lepom gradu,
Pesnici stignu ko na paradu.<\/p>\n

Kad do\u0111e jun i lipe se pozlate,
Svake godine ko na hodo\u010da\u0161\u0107e,
Odasvud\u00a0 pesnici do Zmaja\u00a0 svrate
I na svakog od njih malo peluda pa\u0161\u0107e.<\/p>\n

U Novom Sadu, u kasne ure,
Mirisi lipe ko iz \u010desme cure.<\/p>\n

Kad do\u0111e pesni\u010dki dugo \u010dekani jun,
\u010cesto sam miris tih lipa i ja disao,
Uz toplo ve\u010de zvezde i mesec pun
Na lipe u mom kraju odluta misao.<\/p>\n

U Novom Sadu, kad do\u0111e jun
Pesnici s decom sednu u \u010dun.<\/p>\n

Pa plove zajedno svaki trenutak,
Ozareni sre\u0107om u sun\u010devom sjaju,
Zamiri\u0161e Zmajeva i svaki kutak
Ko nekad lipe u mom zavi\u010daju.<\/p>\n

 <\/p>\n

KAD JABUKA ZAMIRI\u0160E<\/p>\n

 <\/p>\n

Kraj je leta, jo\u0161 se gore sme\u0161i
Jabuka \u010darobnoga mirisa,
I pre nego \u0161to kona\u010dno re\u0161i,
Da poleti dole put ambisa.<\/p>\n

\"\"<\/a>Rumena i zrela oko Gospe,
Jo\u0161 je gore vrh zelenih grana.
Ona \u0107e slast svoju da prospe,
Tek kad stigne do mog dlana.<\/p>\n

Do\u0111i, deda, re\u0161i ovu muku!
Ti si velik ko iz bajke d\u017ein.
Uberi je i stavi mi u ruku,
Da se sladim ko gospodin fin.<\/p>\n

Lako je velikima, oni se slaste.
Deda se protegne kad god se seti.
Unuku je te\u017ee, dok ne poraste \u2013
Jedino da je ptica, pa da poleti.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>\n

KI\u0160OBRANI<\/p>\n

 <\/p>\n

Ba\u0161 su usamljeni \u0161areni ki\u0161obrani,
Zaboravljeni u ku\u0107i, sasvim po strani.
Oni kao da zimskim snovima spavaju
I ni\u0161ta drugo pametno raditi ne znaju.<\/p>\n

\"\"<\/a>\u010cim ki\u0161a po\u0161kropi, oni se rascvetaju,
Pa u raznim bojama ulicom pro\u0161etaju.
Ki\u0161obrani maleni\u00a0 i oni veliki ni\u010dice
Polegnu ulicom ko vesele pti\u010dice.<\/p>\n

Jednog dana dva ki\u0161obrana pospana,
U ruke je brzo uzela prelepa Ana.
Za\u0161to dva? Valjda da ne ostanu sami \u2013
Jedan je za Anu, drugi treba mami.<\/p>\n

Ana sada mora ba\u0161 brzo potr\u010dati,
Jer ki\u0161a po\u010dinje sve ja\u010de i ja\u010de padati.
Mama je oti\u0161la rano za sun\u010danog dana \u2013 \u00a0
Ki\u0161a \u0107e probuditi dva lenja ki\u0161obrana.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

DEDA I PROLE\u0106E<\/p>\n

\u010cim ode februar, tu kraj puta,
Primeti deda tri cveta \u017euta.<\/p>\n

Na bregu vi\u0161e snega nema,
Ali se bele cvetovi badema.<\/p>\n

Nazad se laste opet nama sele
I zuje prve zla\u0107ane p\u010dele.<\/p>\n

Prole\u0107e u zeleno obla\u010di \u0161ume,
Odahnu i deda od svoje reume.<\/p>\n

IZA\u0110I BABA, BOKCA TI TVOGA,
LAK\u0160E SE DI\u0160E, NEMA NI SMOGA.<\/p>\n

IZA\u0110I BABA, VIDI TU LEPOTU,
RADUJ SE PROLE\u0106U I \u017dIVOTU.<\/p>\n

 <\/p>\n

SUSRET S INDIJANCIMA<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Jahao sam ravnicom sasvim sam,
Kad iznenada za\u010duh glasni tam-tam!<\/p>\n

Uhvati me stra\u0161na jeza, obli znoj,
Zastade odjednom i dobri konj moj.<\/p>\n

Pojavi se iza \u0161ume beli oblak dima,
A gde je dima tu ljudi i vatre ima.<\/p>\n

Ugledah tamo ispred jednog vigvama,
Indijanska deca i stara skvo sama.<\/p>\n

Kad primeti\u0161e mene i moga dorata,
Jurnu\u0161e mnoge strele, do\u0111e do rata.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u010cim pomislim na to, sav se naje\u017eim
I od tad stalno od Indijanaca be\u017eim.<\/p>\n

 <\/p>\n

GUSARI<\/p>\n

 <\/p>\n

Gusari i njihove brze la\u0111e,
Uvek su spremni za drske kra\u0111e.
Nikad se ne zna \u0161ta \u0107e da \u010dine,
Kad banu iznenada sa pu\u010dine.<\/p>\n

Dok bura bije i ki\u0161a lije,
Plja\u010dkaju gradove i galije.
Pa s palubama punim blaga,
Nestanu brzo bestraga.<\/p>\n

\"\"<\/a>I kad su mirni i dobri se prave,
Njihove su pojave pune strave.
Mrtva\u010dke glave, marame crne,
Od toga svako malo protrne.<\/p>\n

U dane \u017earke, kad ne \u010dine \u010darke,
Ve\u0161to se penju na visoke katarke.
Ni tada se ne zna \u0161ta im je na umu,
Dok svoju samo\u0107u utapaju u rumu.<\/p>\n

A u stvari ti stra\u0161ni gusari,
Kao da su moji dobri drugari.
Dok o\u0161tra bura talase ru\u0161i,
Oslu\u0161kujem more, na\u0107ulim u\u0161i.<\/p>\n

Bilo bi dobro, naravno zna se,
Da se gusari u mom krevetu skrase.
I u ovo ve\u010de, olujno i te\u0161ko,
Odlo\u017ee sablje ko u vreme vite\u0161ko.<\/p>\n

Neka barem jedan, dok hladna no\u0107 curi,
Sa svoje la\u0111e u moju toplu sobu po\u017euri.
Gusari nisu lo\u0161i i moja ih du\u0161a voli,
\u017dao mi je da se i jedan od njih razboli.<\/p>\n

Dok more talase valja oslu\u0161kujem buru,
Pla\u0161im se da neki od njih ima temperaturu.
Neka barem jedan u moju sobu usko\u010di,
Dok me ne savlada san i sklopim o\u010di.<\/p>\n

 <\/p>\n

HVALI MORE DR\u017d SE KRAJA<\/p>\n

 <\/p>\n

Svako voli more, u njemu da se bu\u0107ne,
Bistru vodu i plaveti beskraja,
A mornari vole atmosfere ku\u0107ne \u2013<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Hvali more, dr\u017e\u2019 se kraja.<\/p>\n

\"\"<\/a>More vole deca ko i morski vuci,
Srebrnaste kapi njegovog sjaja,
Mornari su ipak radije u luci \u2013<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Hvali more, dr\u017e\u2019 se kraja.<\/p>\n

Dobar si pliva\u010d, voli\u0161 dubine,
Ima\u0161 hrabrost jednog Popaja,
Nemoj, ipak, plivati u daljine \u2013<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Hvali more, dr\u017e\u2019 se kraja.<\/p>\n

Kad sa stene ska\u010de\u0161 u duboku vodu,
A Ana te gleda, bodri, svuda graja,
Pomisli uvek na neku nezgodu \u2013<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Hvali more, dr\u017e\u2019 se kraja.<\/p>\n

Nije va\u017eno da u svemu bude\u0161 dasa,
Pokazuje\u0161 mi\u0161i\u0107e, snagu zaveslaja,
Upla\u0161i se ponekad velikog talasa \u2013<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Hvali more, dr\u017e\u2019 se kraja.<\/p>\n

Ti taman pomisli\u0161 da si ribi sli\u010dan,
Da ima\u0161 ve\u0161tinu i njena peraja,
Znaj da nisi ona i za sve vi\u010dan \u2013<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Hvali more, dr\u017e\u2019 se kraja.<\/p>\n

 <\/p>\n

ANA NE\u0106E DA SPAVA<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Ana dremucka i jako joj se spava,
\u010cas zatvori o\u010di, \u010das joj klone glava.
Da ne promaknu svi ti kadrovi fini,
\u0160ta radi sluga, a \u0161ta princeza \u010dini.<\/p>\n

A pri\u010da je obi\u010dna na te-ve kanalu,
Sluga se zaljubio u princezu malu.
Tu je su jo\u0161 kralj, kraljica i njihova svita,
A za ruku princeze kralj se pita.<\/p>\n

Tu je i neki zadatak, ne ba\u0161 mnogo lak,
Ne mo\u017ee ruku princeze da osvoji svak.
Sve se lepe pri\u010de tako zavr\u0161e na kraju,
Sa slugom i princezom u toplom zagrljaju.<\/p>\n

I dok lepa Ana ve\u0107 uveliko spava,
Ne zna se da li pri\u010da po\u010dinje ili se zavr\u0161ava.<\/p>\n

\u00a0\u00a0<\/p>\n

LEPA TETKA I MANOJLO<\/p>\n

 <\/p>\n

Tetka je dobra i lepa ko slika,
To nije jo\u0161 jedna obi\u010dna fraza.
Tetka je za Manojla ba\u0161 prilika,
Zbog lepote, a ne zbog miraza.<\/p>\n

\"\"<\/a>Tetku svi momci pogledima merkaju,
Dok se ulicom sa mnom \u0161etka,
Ali svi su oni \u0161krti, ni\u0161ta mi ne daju…
A Manojlo! E za njega je moja tetka.<\/p>\n

Manojlo je mom\u010dina, du\u0161a od lafa.
Jer, \u010dim sednemo u letnju ba\u0161tu,
Meni sti\u017ee sladoled, a teti kafa…
Ja po sladoledu, a oni u ma\u0161tu.<\/p>\n

Ja stalno imam jednu lepu misao,
I \u017earko \u017eelim da se to \u0161to pre zgodi.
Manojla i tetku odmah bih upisao,
Jo\u0161 jedan mali Manojlo da se rodi.<\/p>\n

I, tako, \u010dim moja glava nastranu zvirne
(Ne ka\u017ee se uludo da ljubav je slepa),
Manojlo laf\u010dina tetku slu\u010dajno dirne,
Pa nije ni \u010dudo, teta je tako lepa.<\/p>\n

Ja imam tetku lepu i sasvim retku,
Zato joj Manojlo stalno donosi ru\u017ee.
Teta i Manojlo \u0107e se ven\u010dati na posletku \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0
Ka\u017eu da za to ustvari ljubavi i slu\u017ee.<\/p>\n

 <\/p>\n

STARA PISMA<\/p>\n

 <\/p>\n

Kose sede, pomalo ve\u0107 gluva,
U dubini \u0161krinje \u017eute, stare,
Baka jo\u0161 s velikom pa\u017enjom \u010duva,
Dedina pisma, kao da su pare.<\/p>\n

Izbledela hartija, re\u010di i mastilo,
Re\u010denice pomalo neve\u0161te…
Ona misli: Kako je to davno bilo!
Za nju ta slova zlatom ble\u0161te.<\/p>\n

Skriven negde na dnu ormara,
Povezan vrpcom od zlata,
Mamin se sve\u017eanj pisama odmara
Koja joj je pisao moj tata.<\/p>\n

I tetka \u010duva pisma od tetka,
Ona \u0161to jo\u0161 zanosno miri\u0161u,
Behu topla, iskrena i retka,
Jer takva pisma te\u010de pi\u0161u.<\/p>\n

Sestra pisma ljubomorno krije
Na dva-tri tajna mesta.
Al s pismima vi\u0161e isto nije,
Taj lepi obi\u010daj negde nesta.<\/p>\n

NEMA VI\u0160E TE \u010cAROLIJE LEPE,
Sa uzdahom ka\u017ee moja teta,
DA RUKOM NAPI\u0160U, MARKU ZALEPE
BEZ DU\u0160E SU PISMA SA INTERNETA.<\/p>\n

\u00a0\u00a0<\/p>\n

HANA KA\u0106IPERKA IZ AUTOBUSA 65<\/p>\n

 <\/p>\n

Autobus sa Zvezdare, iz njene \u0161ume,
Da me stvarno zezne ba\u0161 lepo ume.
Uvek ga dugo \u010dekam, no\u0107u i po danu,
Da do\u0111e i doveze ka\u0107iperku Hanu.<\/p>\n

Autobus ko zimski duboki san da spava,
Dok sunce \u017ee\u017ee ili ru\u0161i ko\u0161ava.
\u010cekaju\u0107i autobus i da se pojavi Hana
\u010cini mi se da pro\u0111e vi\u0161e od pola dana.<\/p>\n

Trepere zvezde, kaplju minute te\u0161ke,
Hana bi ve\u0107 stigla da je krenula pe\u0161ke.
Na stanici kri\u0161om jedna me mala merka
Al samo je jedna lepa Hana ka\u0107iperka.<\/p>\n

Autobus ipak stigne, kad krene da krene,
U njemu je Hana, al ne prime\u0107uje mene.
O kad bi htela da se sa mnom malo dru\u017ei \u2013
Autobus bi tad mogao i oko sveta da kru\u017ei.<\/p>\n

\u00a0\u00a0<\/p>\n

DEDINA PRI\u010cA ZA LAKU NO\u0106<\/p>\n

\u00a0\u00a0<\/p>\n

\"\"<\/a>Deda nam \u010dita pri\u010du
I pri\u010da ba\u0161 lepo te\u010de.
On \u017eeli da nas uspava,
A tek je po\u010delo ve\u010de.\u00a0<\/p>\n

Sva\u0161ta se u pri\u010di doga\u0111a.
Lete zmajevi, stra\u0161ne ale,
Deda \u010dita i ni\u0161ta ne haje,
A ale pla\u0161e nas male.<\/p>\n

Deda bi malo mira od nas,
Da se ni\u0161ta ne de\u0161ava.
Nama o\u010di \u0161irom otvorene,
A umesto nas deda spava.<\/p>\n

\u00a0\u00a0<\/p>\n

 <\/p>\n

DOBRI VUK<\/p>\n

 <\/p>\n

Vuk je odlu\u010dio
Da postane dobar
I zaposli kod ovce
Kao vredni sobar.<\/p>\n

\u010cistio, spremao…
Ali ovca iako dama
Vi\u0161e je \u010distila i
Spremala sama.<\/p>\n

Vuk ostaje vuk,
Opasna zverka,
Malo raducka \u2013
Vi\u0161e ovcu merka.<\/p>\n

Njemu je stalno
Bilo na umu,
Kako namamiti
Ovcu u \u0161umu.<\/p>\n

Ali ni ovca nije
\u0160to je nekad bila,
Na vreme je \u2013
Sobara otpustila!<\/p>\n

 <\/p>\n

TRI PINGVINA<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Na Antarktiku, na ju\u017enom polu,
Tri mala pingvina po\u0161la u \u0161kolu.<\/p>\n

Gegali se, tapkali, sporo gacali,
Smejali, gurkali, po snegu bacali.<\/p>\n

U \u0161koli su ih svi redom pitali,
Za\u0161to su zakasnili, kuda su skitali.<\/p>\n

A ljupke i malene crno-bele pufnice,
Samo su stidljivo \u0107utale ispred u\u010diteljice.\u00a0<\/p>\n

Kroz prozor gledali vodu mirnu ko ulje
Po kojoj su padale krupne pahulje.<\/p>\n

 <\/p>\n

A oduvek je znano: pingvini sneg vole
Vi\u0161e od svega, \u010dak i od \u0161kole.<\/p>\n

 <\/p>\n

KO \u0106E MA\u010cKU BRKE DA MAZNE<\/p>\n

 <\/p>\n

Bilo bi stvarno ve\u0107 i toga dosta,
Ma\u010dora u \u0161upi nezvanog gosta.<\/p>\n

\"\"<\/a>\u0160epuri se oholo ko princ u zamku \u2013
A mi se dr\u017eimo rupe ko za slamku.<\/p>\n

On misli za nas male mi\u0161onje:
Sve su to odreda pla\u0161ljive pi\u0161onje.<\/p>\n

Ako je ma\u010dor gospodar \u0161upe,
I mi smo na\u0161e male rupe.<\/p>\n

Dali bismo ba\u0161 sve potpuno d\u017eaba,
Da neko ma\u010dora dobro istaba.<\/p>\n

Da\u0107emo i sav sir ovoga sveta,
Nekome hrabrom da ga izdeveta.<\/p>\n

 <\/p>\n

Nisu ovo tek re\u010di la\u017ene i isprazne \u2013
Tra\u017eimo nekoga da mu brke mazne.<\/p>\n

Jer ma\u010dak bez svojih dugih brkova
Ne mo\u017ee ni\u0161ta protiv mi\u0161eva lopova.<\/p>\n

 <\/p>\n

MI\u0160 I MA\u010cAK<\/p>\n

 <\/p>\n

Jedan je mali, mali, evo ovolicki mi\u0161
Grickao sve odreda: papir, sir, pli\u0161…
Bio je mnogo vredan imao dobru volju,
Sre\u0107an \u0161to \u017eivi u ku\u0107i a ne u polju.<\/p>\n

\"\"<\/a>No\u0107u, dok su u ku\u0107i svi \u010dvrsto spavali,
\u010cesto su mi\u0161 i ma\u010dak razgovarali:
IZA\u0110I VAN, MI\u0160ONJA, IZ STARE FOTELJE
POSTOJE U KU\u0106I LEP\u0160E I MEK\u0160E POSTELJE.<\/p>\n

A mi\u0161 samo onako malko proviri iz rupe
I vidi: na stolu sir i druge \u0111akonije skupe.
Zaseo ma\u010dak pa sve sam odreda krka
I maleni mi\u0161 bi malo, al ga od ma\u010dka frka.<\/p>\n

IZA\u0110I, MI\u0160ONJA, DARUJEM TI KOLUT SIRA,
IMA SLANINE I POSLASTICA DA SE BIRA.
\u0160TA \u0106E\u0160 U TOJ TAMNOJ RUPI I PRA\u0160INI,
KU\u0160AJ OVE \u0110AKONIJE I OSETI MIRIS FINI.<\/p>\n

HVALA TI, MA\u010cORE, AL OD KOLUTA SIRA
DRA\u017dA MI JE MOJA RUPA PUNA MIRA.
Ali \u010dim ma\u010dak dremucne, mi\u0161 napolje \u0111ipne,
Da i sam sir gricne, da ga makar malo pipne.<\/p>\n

 <\/p>\n

PRI\u010cA O MA\u010cKU KOJI
NIJE VOLEO DA SE PERE<\/p>\n

 <\/p>\n

Ma\u010dak s obi\u010dnim imenom Cican,
Higijeni i kupanju nije ba\u0161 vi\u010dan.<\/p>\n

\"\"<\/a>To i nije ne\u0161to ma\u010dkama sli\u010dno,
Za na\u0161eg Cicana ba\u0161 nedoli\u010dno.<\/p>\n

No\u0107u s krova na ma\u010dke se dere,
Ki\u0161a ga mije, al\u2019 krzno ne pere.<\/p>\n

Februar te\u010de uz veliku stud,
Mrzne Kazanova, al\u2019 ne menja \u0107ud.<\/p>\n

Onako blatnjav, velika strava,
Ho\u0107e u ku\u0107u malo da odspava.<\/p>\n

Ma\u010dore, rekoh, majka mu stara,
Tvoj naum nikom ne odgovara.<\/p>\n

 <\/p>\n

Be\u017ei, obesi\u0107e te za blatnjavi rep,
Bolje se peri i budi lep.<\/p>\n

Ma\u010dak me pogleda, \u0161iroko zevnu \u2013
Mjauknu neka ma\u010dka, on levo sevnu.<\/p>\n

 <\/p>\n

JEDNA JE OVCA U\u010cILA SLOVCA<\/p>\n

\u00a0\u00a0<\/p>\n

\"\"<\/a>Jedna je ovca sa mnogo dara,
Odlu\u010dila da u\u010di slova iz bukvara.<\/p>\n

Po ceo bogovetni dan darovita ovca,
Listala je stranice i sricala slovca.<\/p>\n

Gledao ovan kako mu se draga mu\u010di,
I od svih slova samo B-E nau\u010di.\u00a0<\/p>\n

Bilo mu \u017eao \u0161to je tako neve\u0161ta,
Pa otegnuto zableja \u2013 KOJE\u0160TA!<\/p>\n

OSTAVI, DRAGA, TA SLOVA DALEKO,
TVOJE JE DA PASE\u0160 I DAJE\u0160 MLEKO.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

KAMILICA<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Pogledaj livadu cvetne kamilice,
Nad kojom lete leptiri i p\u010delice.<\/p>\n

Lep je svaki sme\u0161ak rumene glavice,
Zuj i romor buba dok sri\u010du re\u010denice.<\/p>\n

Veliko je nebo, sunce, daleke ptice,
A najve\u0107e su ipak te maju\u0161ne krunice.<\/p>\n

Dok cveta na livadi, cveta i u mojoj du\u0161i
Lekovita i pitka dok se ko \u010daj pu\u0161i.<\/p>\n

Kamilica je najbolji drug bolesnog \u010doveka,
Ko carica u svakoj ku\u0107i stoji umesto leka.<\/p>\n

 <\/p>\n

Deda spadalo, dok mu nude toplu kamilicu,
Ka\u017ee: po\u010dastite Milicu, ja bih ipak \u0161ljivovicu.<\/p>\n

 <\/p>\n

LIPA<\/p>\n

 <\/p>\n

Jun<\/em><\/p>\n

Kroz prozor s ulice
Opojni miris sipa,<\/p>\n

Miluje nos i lice \u2013
Mala lepotica lipa.<\/p>\n

\"\"<\/a>Jul<\/em><\/p>\n

Paket s malo dara,
Za zimske \u0161oljice \u010daja,
Uzimam od po\u0161tara…
\u0160alje: Majka iz zavi\u010daja.<\/p>\n

Oktobar<\/em><\/p>\n

Miris iz kuhinje doleti,
Nos blago zagolica,
I sa setom podseti,
Na osmeh maj\u010dinog lica.<\/p>\n

 <\/p>\n

Novembar<\/em><\/p>\n

Biti zdrav ko dren,
(To nisu samo re\u010di)
Daju nam lipa i polen,
Njima se prehlada le\u010di.<\/p>\n

Decembar<\/em><\/p>\n

Sneg zasipa krov i strehu,
U dan beo i tih
I kao u dalekom ehu \u2013
Lipa ulazi u stih.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u017dALFIJA, KADULJA<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Kad nas ne\u0161to i malo zaboli tek,
U grlu zagrebe ili po\u010dne da \u017eulja,
Tu je ona ko spasonosni lek:
\u010caj na stolu \u2013 mirisna kadulja.<\/p>\n

S pustih kamenjara stabljike doletele,
\u0160ta \u010dovek mo\u017ee da po\u017eeli jo\u0161 vi\u0161e,
S cvetnih pa\u0161njaka za vredne p\u010dele,
Da i u na\u0161oj ku\u0107i ko \u010daj zamiri\u0161e.<\/p>\n

Deca ne vole tablete, sirupe i ulja,
Mnogo su im dra\u017ei razni \u010dajevi.
Zato, deco, uzviknite: \u017divela Kadulja!
Da budete zdravi ko vatreni zmajevi.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

PELEN, PELIN…<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>To ba\u0161 i nije neka teku\u0107ina fina,
U bakinoj \u0161oljici \u010daja od pelina.<\/p>\n

Od \u010dega li ga samo baka spravlja,
I govori da je to riznica zdravlja.\u00a0<\/p>\n

Ima li i\u0161ta gor\u010de na celom svetu,
Kako li je p\u010deli u pelinovom cvetu?<\/p>\n

Izvini, bako, izvini i stoput oprosti,
\u010caj od pelina poga\u0111a me i u kosti.<\/p>\n

Al postoji ipak jedna sumnja mala:
Da nije zdrav, baka mi ga ne bi dala.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

DEDA TRAVAR ZDRAVKO DREN<\/p>\n

 <\/p>\n

Ova je pri\u010da pomalo uvrnuta,
O dedi koji proplanicima luta.<\/p>\n

Dedi <\/span> koji skuplja lekovite trave
Od <\/span> kojih se dobri \u010dajevi prave.<\/p>\n

O jednom \u010dudaku od travara,
\u0160to jo\u0161 ve\u0107a \u010dudesa stvara.<\/p>\n

Kad <\/span> on neku livadu nacilja,
Bi\u0107e <\/span> korpa puna lekovitog bilja.<\/p>\n

Iako polako i sve te\u017ee kora\u010da,
Nema ve\u0107eg vra\u010da i sakuplja\u010da.<\/p>\n

Kad <\/span> dangubimo i prodajemo zjala,
S <\/span> dedom po\u0111e i na\u0161a dru\u017eina mala:<\/p>\n

Neka sa mnom obilaze livade,
Tako \u0107e pomalo nau\u010diti da rade.<\/p>\n

Kadulja<\/span> , nana, mirisna kamilica,
Na\u0161a <\/span> je ku\u0107a lekovita tvornica.<\/p>\n

Kad se umori, sedne na panj\u010de
I iz d\u017eepa izvadi \u010dokanj\u010de.<\/p>\n

Pa <\/span> dva-tri puta gutljaj otpije
I <\/span> kao da vi\u0161e umoran nije.<\/p>\n

Beru\u0107i bilje deda u taj tren
Postaje mladi\u0107 Zdrav(ko) Dren.<\/p>\n

\u00a0Ilustrovao Zvonimir Ken\u0111el<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Lepo je oti\u0107i u Pariz,
Na more u dane vru\u0107e,
Po povratku mama ka\u017ee:
LEPO JE BITI KOD KU\u0106E.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2080,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[4],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/348"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=348"}],"version-history":[{"count":45,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/348\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1600,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/348\/revisions\/1600"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2080"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=348"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=348"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=348"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}