{"id":48,"date":"2011-12-20T09:08:37","date_gmt":"2011-12-20T09:08:37","guid":{"rendered":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=48"},"modified":"2011-12-28T15:44:21","modified_gmt":"2011-12-28T15:44:21","slug":"valeri","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=48","title":{"rendered":"VALERI"},"content":{"rendered":"

Dole<\/span>, izme\u0111u pe\u0161\u010danih sprudova, video je galebove \u0161to u letu doti\u010du penu talasa. Me\u0111u stablima senovitih borova skrivale su se ku\u0107e, belih fasada i crvenih krovova. Neke od njih imale su izdu\u017eene plave kapke na prozorima. Delovale su usnulo u jutarnjoj ti\u0161ini. Na beli\u010dastom \u0161ljunku i pesku duge morske pla\u017ee odjednom se pojavila devojka u lepr\u0161avoj haljini, po pokretima veoma nalik njoj, lepotici o kojoj je razmi\u0161ljao, od \u010dega mu je zaigralo srce. Zastajkivala je, povremeno pogleda oborenog prema stopalima, saginjala se, kao da ne\u0161to sakuplja.<\/p>\n

Sve <\/span> je sada li\u010dilo na nju, Valeri, i svuda je bila prisutna. \u010cega god se dotakao, \u0161ta god poku\u0161avao da radi, kud god da se makao, uvek je bila tudubokiho\u010diju, setnih kao suton. Ma koliko se trudio, nikako nije mogao da utvrdi koliko sada ima godina. Kao da je svakog trenutka o\u010dekivao da se na vratima pojavi savr\u0161ena mala lepotica, sa morskim sjajem na telu, sva napupala, prelepih dugih nogu boje kajsije. Svaki put kada se iznenada pojavljivala, ozarena ne\u017enost njenog osmeha, zarazno ga je osvajala i on je, posle svega, ose\u0107ao izvesno kajanje, ne\u0161to kao slatki greh koga se trebao a nije mogao odre\u0107i. Be\u0161e to za njega mali ljubavni \u0161ok. Ipak, sve se i dalje ponavljalo, u poslednje vreme, i traje, a da on ne zna treba li da poku\u0161a da to nekako prekine, kada i da li \u0107e mo\u0107i.<\/p>\n

Mo\u017eda <\/span> bi bilo bolje da nikada nije ni u\u0161la ovamo kod njega, mislio je sede\u0107i na terasi, zure\u0107i u more i bledu svetlost, ukotvljene barke i talase. U ruci je dr\u017eao kist, i znao je, ako povu\u010de samo jedan potez po platnu, njegov trag \u0107e imati oblik njenog mladog tela. Ako se pomeri do pisa\u0107eg stola i poku\u0161a da pi\u0161e, opet \u0107e sve poprimiti njen dah, miris i sjaj, jer je prisutna u svemu i uvek se pretvara u liniju, re\u010d, stih, pri\u010du mo\u017eda.<\/p>\n

U <\/span> blesku jednog kratkog i dalekog toplog leta, o kome je sada razmi\u0161ljao, u svemu nalik ovom, kada ga je iznenada napustila mlada supruga, odlaze\u0107i s nekim bogatim pomorcem Arapinom, ose\u0107ao se izgubljeno i poti\u0161teno. \u017divot mu se naglo izmenio i nije se najbolje snalazio u njemu. Preselio se tada u atelje dobijen od op\u0161tinskih vlasti, mansardu koju je kasnije uz mnogo truda, tra\u017eenjaraznih dozvola, uverenja i saglasnosti pro\u0161irio i preuredio u veliki stan sa prostranom terasom nad morem. Njome se najvi\u0161e ponosio, jer je uspeo, zajedno s majstorima, lepo da je uredi i natkrije, tako da je imao odli\u010dan pogled na more, pla\u017eu i ulicu. On je mogao sve da vidi, a njega niko. Leti je najvi\u0161e vremena provodio na njoj. Slu\u017eila mu je za boravak, slikanje i odmor. Kasnije mu je bilo lepo, brzo se navikao na nov na\u010din \u017eivota, upoznao nekoliko dobrih suseda, s nekima se i sprijateljio. Slikao je i pisao, \u0161etao obalom i provodio svoje tihe godine. Bio se pomirio s tim da \u0107e tako i ostati. Istina, znao je povremeno sa likovne akademije dovoditi mlade modele, slikati, ponekada popiti malo vi\u0161e i za\u010diniti to zagrljajima. I sve bi, verovatno, i\u0161lo tako svojim tokom, da Katju s prvog sprata, isto kao njega supruga, nije napustio suprug, odlaze\u0107i s mladom balerinom. Ona je ostala u stanu s devoj\u010dicom, prekrasnom Valeri, lepr\u0161avom kao leptiri\u0107, koju su svi voleli, a mo\u017eda pomalo i sa\u017ealevali, i nju i njenu majku. On ni\u010dim nije, bar ispo\u010detka, pokazao posebno interesovanje prema Katji, mada se divio njenoj lepoti i nije mu bilo jasno kako ju je taj idiot mogao ostaviti.U po\u010detku je skrivao pogled pred njenim morski zelenim o\u010dima, dive\u0107i se tom skladnom telu i njenoj umerenoj smernosti. Posle je sve do\u0161lo nekako spontano. Prvo se iznenadio kada ga je zamolilila da kod njega ostavi nakratko Valeri, samo dok ne obavi neki posao u gradu, pa se to posle de\u0161avalo \u010de\u0161\u0107e. Sve je zavr\u0161ilo njihovom bliskom vezom, koju su skrivali, \u0161to je odgovaralo oboma. Njoj verovatno zbog Valeri, njemu ni sam ne zna za\u0161to, ali je to prihvatio ba\u0161 tako. Kasnije, kada je porasla, devoj\u010dica je verovatno sve shvatila.<\/p>\n

Valeri <\/span> je bila draga, pametna i veoma bistra devoj\u010dica. Rasla je brzo a da oni to nisu prime\u0107ivali. Kao mala jedva je \u010dekala jutro da istr\u010di iz njihovog stana dabi pokupila njegove knji\u017eevne \u010dasopise koji ne bi stali u po\u0161tansko sandu\u010de, a onda, zajapurena, tr\u010dala uz stepenice, ka\u010dila se na zvono, sve dok ne bi otvorio i zatekao je propetu na prstima i dalje s rukom na tasteru.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ima jo\u0161 \u2013 zbrzala bi gotovo i ne pogledav\u0161i ga. \u2013 Daj klju\u010d!<\/p>\n

Onda <\/span> bi str\u010dala dole, brzo se vra\u0107aju\u0107i s ostalom po\u0161tom, pa se odmah potrbu\u0161ke bacala na trosjed i klate\u0107i nogama redom prelistavala listove i \u010dasopise, raduju\u0107i se svaki put kada bi nai\u0161la na neku njegovu pesmu ili pri\u010du. Volela je da \u010dita de\u010dije pri\u010dice i da se divi ilustracijama. On bi za to vreme otvarao pisma, \u010ditao ih i razvrstavao po stolu.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Jesi li ti pisac ili slikar? \u2013 pitala ga je jednom radoznalo.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Mo\u017eda oboje pomalo, Valeri \u2013 odgovorio je dok ga je zadivljeno gledala krupnim razigranim o\u010dima.<\/p>\n

Znala <\/span> je bez nekog odre\u0111enog razloga pritr\u010dati i zagrliti ga, zatvaraju\u0107i mu o\u010di mekim dlanovima. Mo\u017eda joj nedostaje otac, mislio je. Volela je da mu se penje na ramena, da se igra s njim, da ga zaja\u0161e krka\u010de, ne dozvoljavaju\u0107i mu da radi. On se nije ljutio. Video je u njoj malu Katju. Bila mu je veoma draga.<\/p>\n

Ali<\/span>, ta mala Valeri najednom vi\u0161e nije bila klinka u\u0161iljenih grudi, kakvu je do tada video, nego devoj\u010de \u010dvrste guze i dugih nogu, divno uvu\u010denog trbuha. Jednostavno, izgledala je savr\u0161eno ljupko, svetlih razigranih o\u010diju, so\u010dnih usta, s nekim sjajem koji je zra\u010dio iz nje. Be\u0161e to sada, nakon godina koje su veoma brzo i u nepovrat proletele, Katja u bo\u017eanskom izdanju, prepuna otmenosti.<\/p>\n

Ve\u010dernji<\/span> vazduh po\u010dinjao je da se kome\u0161a. Sunce koje je do tada nemilice pr\u017eilo, lagano je gubilo snagu. Ostrvski obrisi tamneli su naspram neba, mora i ve\u010dernje rumeni. Neki beli brod s turistima i glasnom muzikom lagano se udaljavao od pristani\u0161ta. Sa vla\u017enog morskog peska, kojisu tokom dana zapljuskivali talasi, polakosu po\u010dinjali da odlaze kupa\u010di.<\/p>\n

Nine<\/span>\u00a0bilo ni\u0161ta neobi\u010dnog u tome \u0161to je u\u0161la. Dolazila je uvek kada je \u017eelela i pona\u0161ala se slobodno.On je upravo bio zavr\u0161io tu\u0161iranje, \u017eele\u0107i da se rashladi i opere boje sa umazanih ruku, nakon \u0161to je zavr\u0161io rad na jednoj slici. Imao je mokru kosu i bio zaogrnut laganim letnjim ogrta\u010dem. Tako ga je zatekla. Bio je zadovoljan pejza\u017eom koji je zavr\u0161io i bacio je jo\u0161 jedan pogled na platno koje se su\u0161ilo.<\/p>\n

\u2013 <\/span> \u0160ta si danas radila, Valeri? \u2013 upita posmatraju\u0107i je kako sedi na trosedu u laganoj haljini, prekr\u0161tenih nogu.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Kupala se \u2013 re\u010de umilno. \u2013 Celi dan.<\/p>\n

On<\/span> vide kako joj je telo potamnelo i kako su joj krupne o\u010di i duguljasto lice jo\u0161 vi\u0161e do\u0161li do izra\u017eaja. Bledi vr\u0161ci bradavica njenih nabujalih dojki napinjali su se i jasno ocrtavali ispod mekog platna. Mala se nimfica be\u0161e zarumenela, jer je osetila njegov pogled. Bi mu neugodno i skrenu pogled.<\/p>\n

Onda<\/span> se desilo to, kao u jednoj za njega nemogu\u0107oj pri\u010di.<\/p>\n

Iznenada<\/span> je, dok je padao, osetio njene tople usne na svojim. Le\u017eao je na le\u0111ima opkora\u010den njenim nogama s oblim kolenima blizu lica, zbunjen i iznena\u0111en. Njena kosa prekrila mu je lice, a usta isijavala vatru od koje je \u010dudesno goreo. Trenutak kasnije ona po\u010de da se razodeva i oseti miris njenog tela, mladog i vitkog, sa \u010dvrstim grudima koje su ga podse\u0107ale na krupna zrela zrna gro\u017e\u0111a koja samo \u0161to ne prsnu. Nije imao vremena ni na \u0161ta da pomisli gledaju\u0107i je pomalo bledu i uzdrhtalu.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Oh, kao da imam plami\u010dke u trbuhu \u2013 re\u010de s blagim rumenilom na licu, ali ne gube\u0107i ni \u010dasa.<\/p>\n

Grlila<\/span> ga je pomamno. Ose\u0107ao je na ko\u017ei ne\u017enost i meko\u0107u tih dodira.Vi\u0161e nije bilo smirenih pokreta na kakve je bio navikao kod nje. Ni kod sebe. Sve \u010dvr\u0161\u0107e je stiskao to mlado telo. Ovo je bila neka nova Valeri, dozrela i vatrena, a da on to nije bio ranije primetio. Tek tada je stvarno po\u010dinjao da bude svestan mirisnog bujanja njenog tela koje se davalo bez ostatka. Strast je narastala poput plime. Zar je mogao u tom trenutku imati nekakvu kontrolu? Milovao ju je i ljubio, dok je ona sagorevala sve vi\u0161e se pripijaju\u0107i uz njega. Rukom je napipao vrelu dolju njenih prepona, dospevaju\u0107i do krajnjih oblina, a onda onako napetu poneo i polo\u017eio na krevet.Osetio jekako je sva vla\u017ena dolei pomislio kako on ni\u010dim nije zaslu\u017eio sve \u010dari njene blistavelepote. Lagano joj jera\u0161irio noge, gledaju\u0107i u pune i drhtave usne… S njihovog treptanja za\u010duo je jedan jedva \u010dujni duboki uzdah.<\/p>\n

\u010cvrsto<\/span> ga je stiskala na gipke linije stomaka, na uzdrhtalo opojno telo, dr\u017ee\u0107i ga u najlep\u0161im kle\u0161tima u kojima se mogao na\u0107i. U pomami, ti drhtaji i uzdasi prenosili su se i na njega i stapali u jedno \u2013 strasnu vatru u kojoj su goreli oboje. Kada je lagano u\u0161ao u nju, ljube\u0107i \u0161iljate dojke s rumenim bradavicama, sa neznatno napu\u0107enih usta otkinuo se mali krik izazvan slatkim bolom. Penu\u0161avi \u0161apat sa podatnih usana u toj po\u017eudi pretvarao se u jedva \u010dujan romor re\u010di:<\/p>\n

\u2013 <\/span> Oh, oh…<\/p>\n

Tek<\/span> kasnije, dok je oslu\u0161kivao prskanje vode iz kupatila, sede\u0107i na ivici kreveta, primetio je na \u010dar\u0161avu crvene mrljice kao razbacane latice maka.<\/p>\n

Trenutak<\/span> potom, kada se pred njimuspravila, vitka i prekrasna, sa pomalo stidljivim i zagonetnim osmehom na licu, kada je \u010duo \u0161um njene haljine koja je lagano padala i priljubljivala se uz telo, ocrtavaju\u0107i vitke, vajane linije njenog stasa, upitao je:<\/p>\n

\u2013 <\/span> Za\u0161to ja?<\/p>\n

\u2013 <\/span> Oduvek sam to \u017eelela i ba\u0161 tako zami\u0161ljala.<\/p>\n

Nije<\/span> mogao ni\u0161ta vi\u0161e da ka\u017ee uranjaju\u0107i pogled u njene bar\u0161unaste iduboke o\u010di. Dok se divio lako\u0107i i gipkosti njenih koraka mislio je da ona sada zauvek odlazi.<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dole, izme\u0111u pe\u0161\u010danih sprudova, video je galebove \u0161to u letu doti\u010du penu talasa. Me\u0111u stablima senovitih borova skrivale su se ku\u0107e, belih fasada i crvenih krovova. Neke od njih imale su izdu\u017eene plave kapke na prozorima. Delovale su usnulo u jutarnjoj ti\u0161ini. Na beli\u010dastom \u0161ljunku i pesku duge morske pla\u017ee odjednom se pojavila devojka u lepr\u0161avoj haljini, po pokretima veoma nalik njoj, lepotici o kojoj je razmi\u0161ljao, od \u010dega mu je zaigralo srce. Zastajkivala je, povremeno pogleda oborenog prema stopalima, <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/48"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=48"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/48\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":869,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/48\/revisions\/869"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=48"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=48"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=48"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}