{"id":50,"date":"2011-12-20T09:09:05","date_gmt":"2011-12-20T09:09:05","guid":{"rendered":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=50"},"modified":"2011-12-28T13:55:51","modified_gmt":"2011-12-28T13:55:51","slug":"vecera-na-verandi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=50","title":{"rendered":"VE\u010cERA NA VERANDI"},"content":{"rendered":"

Katrin <\/span> se spusti pokraj smokve i skide haljinu. \u010cvornovate smokve i zid od grubo slo\u017eenog kamena \u0161titili su je od sunca i pogleda. Bio je avgust, rano jutro, vreme kada zru i miri\u0161u smokve u Malinskoj. Sklopljenih o\u010diju, le\u017ee\u0107i, \u010dula je kako obalu zapljuskuje more. Poneki krik galeba u daljini i kotrljanje \u0161ljunka pokrenutog malim talasima bili su jedini zvuci koji su dopirali do nje. Ponekada bi osetila kako joj vetri\u0107 dodiruje lice, a iznad nje zatrepere smokvini listovi, pa se sve opet umiri. Gledala je kroz grane i li\u0161\u0107e u \u010disto i plavo nebo, ose\u0107aju\u0107i se opu\u0161teno i sre\u0107no, stalno se osmehuju\u0107i zbog ne\u010dega. Poku\u0161a da \u010dita, ali posle nekoliko re\u010denica zaklju\u010di kako nije spremna za to. Odlo\u017ei knjigu i prepusti se u\u017eivanju.<\/p>\n

Ve\u0107 <\/span> deset godina dolazi jednom godi\u0161nje u ovo malo primorsko mesto, u istu ku\u0107u, kod istih dragih ljudi, provode\u0107i mirno odmor, gledaju\u0107i u male o\u010di zrelih smokava. Svake godine isto: kupanje, \u0161etnje, jelo u istom restoranu… i mnogi sati provedini ispod male smokve uz pla\u017eu. Ali, njoj to nije bilo dosadno. Jutros je mirisalo i prosu\u0161eno, tek poko\u0161eno seno i to je podseti na odmore provedene u planinama njene zemlje. Ipak, ovo se ni s \u010dim ne da uporediti, mislila je Katrin. Ona je imala i svoj razlog da tako misli \u2013 niko od gostiju u ku\u0107i nije bio bolje prihva\u0107en od nje. Za ovo mesto su je vezivale neke lepe uspomene. Se\u0107ala se kako je davno, jo\u0161 kao devoj\u010dica, s roditeljima dolazila u ovu ku\u0107u, ostaju\u0107i gotovo po celi mesec. Ose\u0107ala se slobodno, opu\u0161teno, kao da je u svom mestu i svojoj ku\u0107i. Svi su je ovde cenili, voleli, ukazivali joj pa\u017enju, \u010dak i vi\u0161e nego \u0161to bi se moglo pomisliti.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Kako lep dan \u2013 \u010dula je glas gospo\u0111e Marije.<\/p>\n

\u2013 <\/span> O, da. Danas je zaista predivno.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Done\u0107u nam kafu u vrt \u2013 kaza Marija odlaze\u0107i u ku\u0107u.<\/p>\n

Jutarnja <\/span> kafa pod smokvom be\u0161e svakodnevni mali ritual koji su njih dve stalno ponavljale. Sa starim mesinganim poslu\u017eavnikom \u010dije su ivice bile blago zaobljene a ru\u010dke s imitacijom slonove kosti, dve porcelanske \u0161oljice, zdelicama za \u0161e\u0107er, mleko i kafu, Marija bi dolazila laganim korakom preko travnjaka pod smokvu. Volela je tu \u017eenu. Njihov odnos je bio prisan, s godinama sve prisniji. Ti stari usamljeni ljudi \u017eiveli su mirno, povu\u010deno, sa besprekornim redom i umereno\u0161\u0107u u svemu. Ku\u0107a im nije bila velika, ali je bilaskladna, uredna, s du\u0161om. Katrinka je bila zadovoljna. Ona je tu na\u0161la svoj mir i rado je dolazila. Doma\u0107ini joj nisu mnogo govorili o sebi, nisu ni nju previ\u0161e zapitkivali. Onoliko koliko je bilo neophodno. To joj je odgovaralo. Povremeno bi je pozvali na ve\u010deru, ponekada bi ona njih izvela u restoran i time se sve zavr\u0161avalo. Ipak, neka pritajena obostrana ljubav postojala je me\u0111u njima.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ve\u010deras imamo malu zakusku \u2013 prozbori Marija. \u2013 Dolaze nam gosti.<\/p>\n

Katrin <\/span> je pogleda odla\u017eu\u0107i \u0161oljicu na poslu\u017eavnik. Pre nego \u0161to je mogla bilo \u0161ta re\u0107i, Marija nastavi:<\/p>\n

\u2013 <\/span> Bilo bi nam drago da nam se priklju\u010dite. Malo dru\u0161tvo, ni\u0161ta posebno.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Pa… ne znam da li je zgodno.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Za\u0161to ne? To su na\u0161i stari poznanici iz Francuske. Kolet i Mirko.<\/p>\n

Nakon <\/span> malog ustezanja, Katrin je ipak pristala.<\/p>\n

Dan <\/span> joj je pro\u0161ao u kupanju i razgovoru sa \u0161vedskim turistima. Mladi bra\u010dni par sa prekrasnim sin\u010di\u0107em koji se bio zalepio za nju. Celog dana morala je da mu crta, pravi kulu od peska, da ga u\u010di da pliva… Roditelji su poku\u0161avali da ga odvoje od nje, ali bez uspeha. Mali ju je zavoleo. Nije joj smetalo. Mislila je kako je i sama trebalo da se uda, da ima mu\u017ea, ku\u0107u i jednog takvog mali\u0161ana. Godine su pro\u0161le, a ona je, eto, sama. Nije joj bilo \u017eao, ali je \u010desto pomi\u0161ljala kako mo\u017eda nije sve trebalo biti tako.<\/p>\n

Pred <\/span> ve\u010de, dok je sunce zalazilo za visoke vrhove planina i kupa\u010di odlazili s pla\u017ee, Katrin je od\u0161etala do centra mesta da kupi neko pi\u0107e i mali poklon za gospo\u0111u Mariju. Imala je dosta vremena. Nije trebalo da \u017euri. Kora\u010dala je lagano rivom, uzdignute glave, isturenih grudi, vitka i uspravna, jo\u0161 lepa i mladolika. Po njoj se videlo da je osoba koja je u \u017eivotu znala sve podrediti sebi. Prefinjena lepota kroz svaki njen pokret i gest davala je sliku drage i prijatne \u017eene. \u010cesto bi osetila kako se mu\u0161karci okre\u0107u za njom, za njenom elegantnom figurom i dra\u017eesnim hodom.<\/p>\n

Sto <\/span> je bio postavljen na verandi sa otvorenim pogledom na more. Samo zeleni vrt sa smokvama, tre\u0161njom i nekoliko ukrasnih grmova delio ih je od pla\u017ee. U daljini se videlo nekoliko \u010damaca i \u010dula muzika iz obli\u017enjeg hotela. Ve\u010de je bilo prijatno. Ni toplo, ni sparno. Pirkao je blagi vetri\u0107, mirisala borovina i more, prolazili su zaljubljeni mladi\u0107i i devojke, deca s majkama \u0161to je sve davalo vernu sliku leta kome se uskoro bli\u017eio kraj.<\/p>\n

Katrin <\/span> je sedela na \u010delu stola. Marija je insistirala da ona tu sedi jer se s tog mesta najbolje videlo more. Znala je koliko to ona voli. S njene leve strane sedeli su Mirko i njegova \u017eena, a s desne Marijin mu\u017e Luka i Marija. Nakon upoznavanja, u po\u010detku se razgovaralo o tome gde ko \u017eivi, \u0161ta radi, kako je lepo ovo mesto, vreme, more… Katrin se trudila da bude srda\u010dna. Primetila je odmah kako je Mirkova \u017eena vrlo lepa, negovana i sigurno mnogo mla\u0111a od njega. Njene crne o\u010di titrale su kao \u017eeravica, stalno se smejala, gestikuliraju\u0107i rukama veselo je povremeno micala dugu kosu s lica i poku\u0161avala da bude duhovita. Njoj je sve to lepo pristajalo. Slabo poznavanje jezika izazivalo je u pojedinim trenucima salve smeha. Ona se nije ljutila, nego se i sama od srca smejala.<\/p>\n

Mirko <\/span> je bio jedan od onih zagonetnih ljudi kod kojih je te\u0161ko zaklju\u010diti \u0161ta misle. Krupne glave s malim, reklo bi se pomalo kico\u0161kim br\u010di\u0107ima, jakog tela, kosmatih grudi i ruku, pu\u0161io je i uglavnom pu\u0161tao Kolet da pri\u010da. Bio je to \u010dovek koji je Katrin na prvi pogled odbijao. Ona je verovala u svoj instinkt po kome je prvi utisak presudan: da ili ne. Nije to bila isklju\u010divost. Ne. Ali, Katrin je verovala u sebe da zna da proceni ljude i da se u tome nikada nije prevarila. Ako joj se neko na prvi pogled ne svidi, znala je da nema \u0161anse da se to kasnije dogodi. Ta rezerva bi zauvek ostala. Katrin je prime\u0107ivala njegove poglede sve \u010de\u0161\u0107e usmerene prema njoj, \u010dak pomalo bezobrazne i o\u010dite kada su bile u pitanju njene grudi ispod lagane ve\u010dernje haljine. Trudila se da njen pogled bude upu\u0107en prema sagovornicima, a on je, opet, gledao samo u nju i kao da je govorio: samo vi pri\u010dajte, ja sam na\u0161ao svoju \u017ertvu. Njoj je to smetalo. Poznavala je takve tipove. To su oni koji misle da mogu da imaju svaku \u017eenu, da su superiorni, oni umi\u0161ljeni i samouvereni pomalo sirovi mu\u0161karci.<\/p>\n

\u2013 <\/span> A sada \u0107emo moj profesor i ja da nazdravimo po jo\u0161 jednom ljutom. Pozivamo i dame da nam se pridru\u017ee \u2013 rekao je Luka to\u010de\u0107i lozova\u010du u \u010da\u0161e.<\/p>\n

Katrinka <\/span> nije pila, ali, hajde, jednu mo\u017ee. Dru\u0161tvo je bivalo sve veselije. Ve\u010de je bilo prelepo. Jedno od onih koje se pamti. Opu\u0161tenost se ose\u0107ala kod svih, samo je Mirko bio ma\u010dak koji vreba. Smeh je odzvanjao vrtom. Jelo je bilo ukusno, sve sami morski specijaliteti za koje je Marija bila prava majstorica. Zatim se to\u010dilo crno vino u bukarice. Neko izuzetno vino s ostrva koje je Luka sam pravio i \u010duvao za posebne prilike.<\/p>\n

Katrin <\/span> je prvo pomislila da je slu\u010dajno, tek tako \u2013 Mirkova noga ispod stola dodirnula je njenu natkolenicu. Uskoro se to ponovilo, sada ve\u0107 mnogo otvorenije. Poku\u0161ala je malo da se pomeri. Kada se to po\u010delo de\u0161avati sve \u010de\u0161\u0107e, postalo joj je neprijatno. Splasnula je njena opu\u0161tenost i veselost. Ose\u0107ala je neki gr\u010d i nedoumicu \u0161ta da u\u010dini. Vrhunac drskosti bio je kada je osetila njegovu ruku me\u0111u svojim kolenima. Vreo plamen zapljusnuo joj je lice i doveo u stanje besa i bezizlaza dok je poku\u0161avala da povu\u010de haljinu nani\u017ee. Najradije bi ga tu pred svima pljesnula preko lica i napustila dru\u0161tvo, ali se suzdr\u017eavala. Nadala se da \u0107e prestati. Mislila je da \u0107e njen ljutiti pogled da odvrati drznika. Kada se to nije desilo, kada se njegova ruka po\u010dela zaletati sve \u010de\u0161\u0107e, naro\u010dito u trenucima kada bi svi prasnuli u smeh nakon nekog ispri\u010danog vica, Katrin odlu\u010di da ne\u0161to preduzme. Onog trenutka kada oseti njegovu ruku dublje, tamo gde joj nikako nije bilo mesto, kao opr\u017eena \u017eeravicom naglo posko\u010di. Jo\u0161 je stajala kod stola dr\u017ee\u0107i ruke na njemu i gledaju\u0107i u tanjire.<\/p>\n

\u2013 <\/span> \u0160ta vam je, Katrin? Nije vam dobro? \u2013 upla\u0161i se Marija.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ni\u0161ta \u2013 slaga Katrin. \u2013 Mo\u017eda od vina. Vrati\u0107u se odmah.<\/p>\n

Po\u0161la <\/span> je vrtom pa stepeni\u0161tem i dugim hodnikom u ku\u0107u do kupatila. Glasovi u vrtu su zaumukli. Ose\u0107ala se glupo. U\u0161i su joj gorele, a krv navrla u glavu. Bila je ljuta, toliko ljuta da nije mogla da se prepozna. To je bio bes koji je svom snagom kipeo iz nje. To joj se nikada pre nije dogodilo. Kakav drznik, mislila je Katrin.<\/p>\n

Stala <\/span> je pred ogledalo, umila se, popravila nemarno frizuru, dugo posmatrala svoje duguljasto lice i duboke o\u010di razmi\u0161ljaju\u0107i za\u0161to se ba\u0161 njoj to dogodilo. Nikakav povod mu nije dala. Taj ljigavac! Pored tako lepe i mlade \u017eene. Kakva drskost, kakva drskost… odzvanjalo je u njenoj svesti.<\/p>\n

Odjednom<\/span>, novi \u0161ok. Iznenada je u ogledalu ugledala njegov lik. Stajao je iza njenih le\u0111a s nekim glupim i samouverenim osmehom na licu. Katrin nije mogla da veruje svojim o\u010dima. Zadrhtala je od ljutnje i naglo se okrenula:<\/p>\n

\u2013 <\/span> Vi…! \u2013 procedila je ljutito kroz zube, \u017eele\u0107i da ga smo\u017edi.<\/p>\n

On<\/span>\u00a0se i dalje glupo cerekao. Koraknuo je napred spustiv\u0161i ruke na njena gola ramena, poku\u0161avaju\u0107i da je privu\u010de i poljubi. Te \u0161ape ona nije mogla da otrpi. I, tada se desilo ono \u0161to je sigurno iznenadilo i njega i nju. Sna\u017eno ga je kolenom udarila u predeo donjeg dela trbuha, a onda jo\u0161 jednom dlanom preko lica i nosa. Bio je to iznenadni udarac neodmerene snage od koga zastaje dah. Videla je jo\u0161 kako on pada na kolena ra\u0161irenih o\u010diju, dr\u017ee\u0107i se za trbuh i kako mu iz nosa curi tanak mlaz krvi. Katrin je upla\u0161eno istr\u010dala u hodnik, ostavljaju\u0107i ga u toj sme\u0161noj pozi, a onda je laganim korakom hodnikom i stepeni\u0161tem oti\u0161la u vrt.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Je li vam dobro? \u2013 povikali su svi u glas ustaju\u0107i.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Jeste, dobro mi je. To je valjda zbog lozova\u010de i vina \u2013 slaga Katrin.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Po\u0161lo moja mu\u0161 vama pomo\u0107 \u2013 kazala je Kolet.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Izvinite, oti\u0107i \u0107u malo do mora \u2013 dodala je Katrin.<\/p>\n

Svi <\/span> su za\u010du\u0111eno gledali za njom dok je odlazila prema pla\u017ei.<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Katrin se spusti pokraj smokve i skide haljinu. \u010cvornovate smokve i zid od grubo slo\u017eenog kamena \u0161titili su je od sunca i pogleda. Bio je avgust, rano jutro, vreme kada zru i miri\u0161u smokve u Malinskoj. Sklopljenih o\u010diju, le\u017ee\u0107i, \u010dula je kako obalu zapljuskuje more. Poneki krik galeba u daljini i kotrljanje \u0161ljunka pokrenutog malim talasima bili su jedini zvuci koji su dopirali do nje. Ponekada bi osetila kako joj vetri\u0107 dodiruje lice, a iznad nje zatrepere smokvini listovi, pa <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/50"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=50"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/50\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":866,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/50\/revisions\/866"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=50"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=50"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=50"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}