{"id":54,"date":"2011-12-20T09:10:05","date_gmt":"2011-12-20T09:10:05","guid":{"rendered":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=54"},"modified":"2011-12-28T11:10:21","modified_gmt":"2011-12-28T11:10:21","slug":"miris-kise-u-predvecerje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=54","title":{"rendered":"MIRIS KI\u0160E U PREDVE\u010cERJE"},"content":{"rendered":"

Ve\u0107 <\/span> odavno je pro\u0161lo vreme ru\u010dka, ose\u0107ao je glad, ali nikako nije nalazio snage i hrabrosti da krene prema ku\u0107i. Sada kada je ujna znala za to, nakon \u0161to ga je Milan odao, mo\u017eda je najbolje da se prvim autobusom vrati u grad, iskradaju\u0107i se da to niko ne primeti. Imao je u d\u017eepu netaknuti d\u017eeparac koji su mu roditelji dali pre polaska, mnogo vi\u0161e nego \u0161to je potrebno za kartu. Treba samo da se spusti niz breg i sa\u010deka prvi autobus.<\/p>\n

Me\u0111utim<\/span> , on je i dalje bio sakriven u \u0161umarku, me\u0111u visokim stablima kroz \u010dije se grane videlo osun\u010dano nebo. \u0160etao je oslu\u0161kuju\u0107i kako lome\u0107i se pod nogama krckaju gran\u010dice, sedao oslonjen o deblo, pa opet ustajao i nastavljao da kora\u010da. On to nije mogao da otrpi, a susret s ujnom i njen pogled nije mogao ni da zamisli. Ba\u0161 je baba taj Milan.<\/p>\n

Leto <\/span> je ba\u0161 lepo po\u010delo, a onda je \u010duo kako ga Milan cinkari.<\/p>\n

\u2013 <\/span> On se span\u0111ao s Cigankom.<\/p>\n

Virio <\/span> je kroz od\u0161krinuta vrata i video kako ujna podi\u017ee pogled, stoje\u0107i pored sudopere i bri\u0161u\u0107i ruke. Ledeni znoj oblio mu je \u010delo, uko\u010dio se na mestu, ali je ostao i \u010duo \u0161ta govore.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Kojom Cigankom? \u2013 pitala je ujna. \u2013 \u0160ta to pri\u010da\u0161?<\/p>\n

\u2013 <\/span> Eminom, onom odozdo, s reke \u2013 pokazivao je prstom kroz prozor Milan.<\/p>\n

\u2013 <\/span> A, ona Cigan\u010dica! Pa lepa je. A kako se to desilo?<\/p>\n

\u2013 <\/span> Tako, nabacivao joj se, a ni njoj nije bilo mrsko.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Kada?<\/p>\n

\u2013 <\/span> Prekju\u010de, ali sam mislio da ne treba da ka\u017eem.<\/p>\n

\u2013 <\/span> A gde su se na\u0161li? Mislim Emina i Andrej, kako su se upoznali?<\/p>\n

\u2013 <\/span> Na reci, pecali smo ribu i ona je nai\u0161la.<\/p>\n

Onda<\/span>\u00a0je do detalja po\u010deo da opisuje \u0161ta je video na livadi.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Meni se \u010dini da ona nije lo\u0161a devoj\u010dica \u2013 zaklju\u010dila je ujna. \u2013 Deluje uredno i smerno.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Jest, ali za\u0161to? Kod toliko drugih devoj\u010dica.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ne budi cinkaro\u0161 \u2013 prekorno i odse\u010dno je rekla ujna.<\/p>\n

Bilo <\/span> mu je drago da ujna ima izvesno razumevanje i kao da nije imala ni\u0161ta protiv njegovog postupka. Ali, \u0161ta je Milanu, tom \u0107u\u0107urilikanu, trebalo da u detalje opisuje sve kako je bilo, pa \u010dak da pomalo i dodaje i izmi\u0161lja? Ipak je pobegao od ku\u0107e, ba\u0161 onda kada je Milan kao neka baba zavr\u0161avao pri\u010du o tome \u0161ta je video na razbacanom plastu sena. Zna\u010di, on ih je \u0161pijunirao, virio iza nekog grma, a nije ostao na obali kako je rekao.<\/p>\n

Sve <\/span> je po\u010delo vi\u0161e kao \u0161ala. Kada je Emina nai\u0161la pord njih, on ju je primetio i \u0161eretski dobacio, ni sam ne znaju\u0107i kako mu je ba\u0161 to palo na um:<\/p>\n

\u2013 <\/span> Lepotice, zbog tebe no\u0107as ne\u0107u spavati.<\/p>\n

Ona <\/span> je zastala, verovatno zato \u0161to je poznavala Milana, koraknula zatim jo\u0161 nekoliko koraka i \u0161iroko se osmehnula. Sigurno je bila znati\u017eeljna da vidi ko je to nepoznat s njim.Bila je otprilike njihova vr\u0161njakinja, mo\u017eda malo starija. Lice joj je bilo bledunjavo, usko, manje tamnoputo nego kod drugih Cigan\u010dica koje je dotad vi\u0111ao. Kosa, crnja od najcrnje no\u0107i, nemarno joj je padala po ramenima. U o\u010dima, koje su ih netremice gledale, bilo je nekog \u010dudnog sjaja, ne\u010dega \u0161to je li\u010dilo na stalne suze, ili preostale suze nekoga ko je skoro prestao da pla\u010de. Njega je ba\u0161 taj sjaj zaneo i po\u017eeleo je da je bolje upozna.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Budan \u0107u te no\u0107as sanjati \u2013 rekao je Andrej mnogo kasnije, kada je ona sela na ledinu, ispru\u017eiv\u0161i bose noge po travi.<\/p>\n

Za\u010dudio <\/span> se toj svojoj maloj drskosti, ni sam ne shvataju\u0107i kako mu je to odjednom palo na pamet.<\/p>\n

Ona <\/span> se zakocenula od smeha, malo oborila pogled i za\u0107utala. Tada su ve\u0107 krenuli u \u0161etnju obalom, nakon \u0161to je na to pristala, sami, jer je Milan rekao da on ostaje sa njihovim \u0161tapovima.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ja \u017eivim tamo dole \u2013 pokazala je Emina rukom.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Pod mostom? \u2013 upitao je s nevericom.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ne ba\u0161…<\/p>\n

Onda <\/span> je shvatio: u Karton naselju, kako je ranije rekao Milan da se zove naselje u blizini mosta. Sastojalo se od desetina sklepanih baraka, sa blatnjavim sokacima po kojima su jurcala musava deca. Jednom je po\u017eeleo da vidi te ku\u0107ice i Milan ga je prove kroz njega. Smrdelo je na sve strane, sa mnogo ma\u010daka i pasa, a iz svake od njih tre\u0161tala je muzika ili su se \u010duli bu\u010dni glasovi.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ne veruje\u0161 \u2013 osmehivala se zagonetno, ne bez malog stida, koji, \u010dinilo mu se, vidi u njenim o\u010dima, pome\u0161anim sa onim \u010dudnim bleskom, sjajnim kao suze koje treba obrisati.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Istina je, da zna\u0161. Privremeno, tako ka\u017ee mama \u2013 dodala je skre\u0107u\u0107i pogled.<\/p>\n

Kora\u010dali <\/span> su jo\u0161 malo, a onda je, kao da \u017eeli malo da se opravda, da ubla\u017ei to saznanje koje je sada imao, dodala:<\/p>\n

\u2013 <\/span> Tata je ve\u0107 napravio temelje za novu ku\u0107u, nedaleko. Tamo smo kupili plac i bi\u0107e nam veoma lepo.<\/p>\n

Pokazala <\/span> je rukom na breg obrastao vo\u0107njacima, iznad reke.<\/p>\n

Ne <\/span> znaju\u0107i \u0161ta da ka\u017ee, ne \u017eele\u0107i ni\u010dim da je uvredi, da prekine ti\u0161inu koja je nastala, Andrej je rekao:<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ima\u0161 lepu haljinu.<\/p>\n

Njoj <\/span> je pohvala bila draga, zadovoljno se nasme\u0161ila i lepezasto ju je rukama ra\u0161irila, pri \u010demu je malo vi\u0161e otkrila noge, potom se zavrtela u krug na jednoj nozi tako da su joj gotovo sevnule ga\u0107ice.<\/p>\n

Zastali <\/span> su na jednoj uzvisini, usred cvetne, delomi\u010dno poko\u0161ene livade, sa urednim otkosima, naviljcima sena i nekoliko manjih plastova na kraju. U blizini je bila reka, zelena, veoma krivudava. Preko nje, u daljini, mogli su da vide lepotu zlatnih polja pravilnih oblika, kao da ih je neko pa\u017eljivo crtao.<\/p>\n

U <\/span> popodnevnoj zelenoj ti\u0161ini, polako su kora\u010dali kroz visoku travu koja je \u010dekala kosidbu, gaze\u0107i poljske cvetove, a zatim, poneseni trenutkom i lepotom koja ih je okru\u017eivala, kao po dogovoru, gotovo u isto vreme, najednom su potr\u010dali uz glasni smeh, bacaju\u0107i se malo dalje na prvi plast, razbacuju\u0107i ga na sve strane.<\/p>\n

Trenutak <\/span> kasnije bili su zagrljeni, gotovo potonuli u seno, kao u nekom mirisnom gnezdu koje se sklopilo oko njih. Gledali su se direktno u o\u010di, ustreptali kao vlati trave, ne govore\u0107i ni\u0161ta. Od uzbu\u0111enja, grudi su im se nadimale, udaraju\u0107i unutra kao dobo\u0161i. Svuda su ose\u0107ali miris kamilice i polusasu\u0161enog sena.<\/p>\n

Zatim <\/span> se ta igra ponovila i sutradan, traju\u0107i du\u017ee, onda i slede\u0107i dan i verovatno bi jo\u0161 da ih Milan nije video. I uvek se zavr\u0161avala na cvetnoj livadi,u poljskom cve\u0107u ili u tek sakupljenom senu.<\/p>\n

Tako <\/span> je bilo i tog dana. U letnje predve\u010derje, pre nego \u0161to ga je Milan otkucao, opijeni mirisom kamilice i ki\u0161e koja je u sitnim kapljicama dolazila, le\u017eali su na livadi, pripijeni. Mo\u017eda ih je Milan zbog ki\u0161e potra\u017eio, a mo\u017eda ih je kradomice svaki put i ranije pratio i posmatrao, on to nije mogao da zna.<\/p>\n

Njemu <\/span> su se svi\u0111ale njene o\u010di, puna\u010dke usne, tanke ruke koje su ga dodirivale, ali je sve vi\u0161e, da ona ne primeti, istezao vrat da bi virnuo u prorez haljine ispod koje su se nazirale jabu\u010daste grudi.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ima\u0161 li devojku? \u2013 pitala ga je.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Za\u0161to pita\u0161?<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ne mora\u0161 da odgovori\u0161 ako ne\u0107e\u0161.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Za\u0161to ne bih odgovorio. A ti momka?<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ja sam prva pitala.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Imao sam.<\/p>\n

\u2013 <\/span> I \u0161ta se desilo?<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ni\u0161ta. Na\u0161la je drugog.<\/p>\n

\u2013 <\/span> O, to nije lepo.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Nije, ali tako se desilo.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Jeste li se ljubili? Zna\u0161 ve\u0107…<\/p>\n

On <\/span> \u00a0je \u0107utao i razmi\u0161ljaao da li da ka\u017ee.<\/p>\n

\u2013 <\/span> To ni\u0161ta ne zna\u010di, ne srami se.<\/p>\n

\u017destoka <\/span> mala klinka, pomislio je miluju\u0107i glatku ko\u017eu njene natkolenice, a onda ga je ona \u010dvrsto prigrlila valjaju\u0107i se s njim po senu. Bio je o\u010daran svim, njome, meko\u0107om mirisa kamilice, nebom koje je obe\u0107avalo ki\u0161u, zvukovima iz daljine. Sve je ovde mnogo lep\u0161e nego u velikom gradu iz koga je dolazio, druk\u010dije, \u010dak i ova devoj\u010dica koja se tako zvonko smeje, koja mu pri\u010da neobi\u010dne stvari i bez ustru\u010davanja ka\u017ee kako joj se svi\u0111a.<\/p>\n

Tada <\/span> se pojavljuje Milan, iznenada. Kao da je iz zemlje iznikao, na samoj ivici livade, stoji i doziva ih, a nije jasno kako je znao da su ba\u0161 tu. Oni se usplahireno di\u017eu, otresaju sasu\u0161ene travkes odje\u0107e i kose, zbunjeno, ne znaju \u0161ta bi odgovorili.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Uskoro \u0107e ki\u0161a, pljusak \u2013 ka\u017ee Milan. \u2013 Treba da po\u017eurimo ku\u0107i.<\/p>\n

Ki\u0161e <\/span> kao da nije ni bilo, tek mali topli pljusak koji je brzo minuo. \u010cim su se vratli ku\u0107i sunce je opet zasjalo, a zemlja je ponovo bila suva. Do kraja dana je bilo \u010dak pomalo dosadno, barem njemu, jer je stalno mislio na Eminu. Milan ni\u0161ta nije spominjao i mislio je da \u0107e se sve na tome zavr\u0161iti.<\/p>\n

Sada <\/span> je bio tu i stalno je razmi\u0161ljao \u0161ta bi trebalo da u\u010dini. Nikako nije mogao da se odlu\u010di. Ako ode, nju vi\u0161e ne\u0107e videti, a mo\u017eda \u0107e timenapraviti jo\u0161 ve\u0107u \u0161tetu, mo\u017eda \u0107e tako pri\u010da jo\u0161 vi\u0161e da se ra\u0161iri. Mo\u017eda je najbolje da ostane i da objasni da se ni\u0161ta lo\u0161e nije desilo. Pa i sama ujna je rekla da je Emina lepa i dobra devoj\u010dica. Onda je \u010duo ujnu kako ga doziva i on se nakon premi\u0161ljanja odazvao.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Do\u0111i, lepi moj! \u2013 pozvala ga je. \u2013 Sigurno si dobro ogladneo.<\/p>\n

Pribli\u017eio se<\/span> oborenog pogleda i video da ga ona nasme\u0161eno promatra, a onda grli i vodi prema ku\u0107i. Ne govore ni\u0161ta, samo tako lagano kora\u010daju. Dok se penju stepenicama na verandu vidi Milana kako sedi u naslonja\u010di i cereka se. Bes u njemu kipti i ve\u0107 tada bi ga jako pljusnuo. Ali, neka, misli, ve\u0107 \u0107e\u0161 ti dobiti svoje. Zatim ru\u010da i ose\u0107a kako se ujna na neki poseban na\u010din trudi oko njega. Ili se to njemu samo \u010dini. Niko ni\u0161ta ne spominje.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ba\u0161 si baba \u2013 rekao je kasnije Milanu i dobro ga izdevetao.<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ve\u0107 odavno je pro\u0161lo vreme ru\u010dka, ose\u0107ao je glad, ali nikako nije nalazio snage i hrabrosti da krene prema ku\u0107i. Sada kada je ujna znala za to, nakon \u0161to ga je Milan odao, mo\u017eda je najbolje da se prvim autobusom vrati u grad, iskradaju\u0107i se da to niko ne primeti. Imao je u d\u017eepu netaknuti d\u017eeparac koji su mu roditelji dali pre polaska, mnogo vi\u0161e nego \u0161to je potrebno za kartu. Treba samo da se spusti niz breg i sa\u010deka <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=54"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":851,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54\/revisions\/851"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=54"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=54"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=54"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}