{"id":56,"date":"2011-12-20T09:10:46","date_gmt":"2011-12-20T09:10:46","guid":{"rendered":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=56"},"modified":"2011-12-29T16:39:04","modified_gmt":"2011-12-29T16:39:04","slug":"devojka-je-bila-lepa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/?p=56","title":{"rendered":"DEVOJKA JE BILA LEPA"},"content":{"rendered":"

Devojka <\/span> je bila lepa. Devojka je bila prelepa. Pravi mali an\u0111eo.<\/p>\n

I<\/span> mladi\u0107 je bio lep. Lepi usnuli mladi\u0107. Umoran i skrhan tugom.<\/p>\n

Ki\u0161a <\/span> je neprestano padala. Ispo\u010detka potiho, sitna, da bi se kasnije pretvorila u rasko\u0161ni pljusak. Ali on to nije video, ni\u0161ta nije \u010duo, jer je bio utonuo u \u010dvrsti san. U po\u010detku, pre nego \u0161to je usnuo, posmatrao je kako bistre kapi klize niz staklo i to ga je smirivalo, a onda je neodre\u0111eno zurio u zelena brda koja promi\u010du. Kao da je sve nekuda be\u017ealo. I brda, kao \u0161to je i on, na neki na\u010din, be\u017eao. Ose\u0107ao je izvesno olak\u0161anje, onakvo kakvo \u010dovek ose\u0107a nakon \u0161to je izbegao veliku opasnost, ali ni toga svega sada nije bio potpuno svestan. Ostavljao je sve, opra\u0161tao se od mnogo toga \u0161to mu je bilo drago. Telo mu je bilo te\u0161ko, bez snage, obamrlo, nemo\u0107no, kao prikovano za sedi\u0161te. I ruke su mu bile te\u0161ke, beskorisne. Sedeo je tako sa ko\u0161marom u glavi, nezainteresovan za bilo \u0161ta. I sve mu je bilo svejedno. I bol ga je razdirala. I nije bio bez straha. Jo\u0161 ga je ose\u0107ao. \u010cinilo mu se kao da se svakog trenutka opasnost mo\u017ee ponoviti. Glasovi okolo izgovarani nisu dopirali do njega, a ljudi su mu li\u010dili na senke. Mislio je na majku i bilo mu je te\u0161ko, neizmerno te\u0161ko.<\/p>\n

Otac <\/span> je ponovo pio i bio grub. On to nije mogao da otrpi. Trajalo je predugo. Sve te godine. Pravo mu\u010denje \u2013 za majku, sestru i njega. Kao da zlo nije moglo prestati. Tako vi\u0161e nije i\u0161lo, ali nije bilo ni pravog re\u0161enja da se to promeni. Sve do tog dana kada je puklo i do\u0161lo do naguravanja. Nije bio ja\u010di od oca, a nije mu ni bila namera da mu se u pravom smislu fizi\u010dki suprotstavi. Ipak, nije dao na majku. I desilo se to \u0161to se desilo. Odgurnuo ga je i on je pao.<\/p>\n

\u00a0\u2013 <\/span> Tako! Na oca, mangupe! Gubi se!<\/p>\n

Onda <\/span> je sevnulo se\u010divo i on se izmakao. Potom je izjurio napolje i dugo bio u dvori\u0161tu. Znao je da \u0107e kada se otrezni otac za\u017ealiti, da \u0107e danima nakon toga opet u ku\u0107i biti mir, sve do novog opijanja.<\/p>\n

Bilo <\/span> je krajnje vreme da prekine tu agoniju. I odlu\u010dio je. Oti\u0107i \u0107e zauvek. Da se vi\u0161e nikada ne vrati. Mo\u017eda \u0107e tako kasnije mo\u0107i da pomogne majci i sestri. U\u017eurbano je pakovao stvari poku\u0161avaju\u0107i da ih \u0161to vi\u0161e nagura u kofer. Onda je, ispra\u0107en maj\u010dinim i sestrinim suzama, krenuo.<\/p>\n

I<\/span>, sada je sede\u0107i u uglu zurio kroz prozor voza u zavesu ki\u0161e, oslu\u0161kuju\u0107i kloparanje to\u010dkova i idu\u0107i a da ni sam nije znao kuda.<\/p>\n

Potom <\/span> je, ste\u0161njen u kupeu, sede\u0107i spavao, prignje\u010den s desne strane teleom debele gospo\u0111e. Osmotrio ju je pre nego \u0161to je zaspao. Stiskala je neku prastaru torbicu na krilu. Ostale je samo povr\u0161no okrznuo pogledom, pa se nisu zadr\u017eali u njegovoj svesti, mada je kupe bio pun. Ni\u0161ta ga nije interesovalo. \u017deleo je samo da bude \u0161to dalje. Da odmi\u010de \u0161to br\u017ee i dalje.<\/p>\n

Nalik <\/span> na devoj\u010dicu, bleda i predivna, gledala je u kapljicu ki\u0161e na zakr\u017eljalom cvetu, sa dosta opu\u0161aka u \u010detvrtastoj betonskoj vazi. Povetarac je, nakon \u0161to je ki\u0161a prestala, donosio blagi miris iz ba\u0161te u blizini, ali ga ona nije poznavala. \u201d\u0160ta najlep\u0161e miri\u0161e u maju?\u201d pitala se tu\u017ena i lagano \u0161etala gore-dole peronom male \u017eelezni\u010dke stanice. Pogledala je u zarumenjeni zapad. Vazduh je bio sve\u017e i proziran i u daljinu su se nazirala zelena zaobljena brda. Videla je kako ona po\u010dinju da tamne u senkama. Na njenom licu, zlatastom kao med, ponovo se pojavi onaj jedva uo\u010dljiv gr\u010d bola. Oseti stra\u0161nu, neizmernu tugu. Stezala ju je u grudima, te\u0161ka kao grumen. yuiTrenutak je tako stajala u mestu, odsutna i bespomo\u0107na, kao na kraju sveta. Znala je da tu vi\u0161e ni\u0161ta ne mo\u017ee promenti, da je nemo\u0107na, i da je sada sasvim sama, odba\u010dena kao nepotrebna stvar. Ose\u0107ala se prevarenom, ali vi\u0161e od toga uvre\u0111enom i poni\u017eenom. Kao lutka koje su se zasitili. Zavr\u0161ila se jedna lepa pri\u010da u koju je verovala, zavr\u0161ila iznenada i grubo, a kako da zapo\u010dne novu nije umela da odgovori. Bez ideje i pravog cilja obrela se, eto, na peronu male \u017eelezni\u010dke stanice, ni sama ne znaju\u0107i kuda da krene. U kom smeru? Levo ili desno? Svejedno joj je. Kad prvi voz nai\u0111e, odlu\u010di\u0107e. Ili \u0107e ga propustiti i \u010dekati slede\u0107i.<\/p>\n

Nije <\/span> verovala da se to njoj moglo dogoditi. \u0160ta je zgre\u0161ila? Ni\u0161ta. Ona je u sve kao dete verovala. Naivno, naivno, sada to vidi. Ipak, bila je svesna da poslednji put stoji ovde i opra\u0161ta se od ovog mesta, da se nikada vi\u0161e ne\u0107e vratiti u pitomu varo\u0161icu pored reke. Izbrisa\u0107e sve lepe slike i oti\u0107i nekuda daleko, veoma daleko, \u0161to dalje, u nepoznato, pa \u0161ta bude. Sada shvata da nema ni\u0161ta, kao \u0161to nikada ni\u0161ta nije ni imala, i da je uludo izgubila nekoliko najlep\u0161ih godina. Sve \u0161to je lepo traje kratko i ona je to znala.<\/p>\n

Nije <\/span> ni primetila kada je grozd zvezda bledo po\u010deo da sja. To treperavo nebo sa magli\u010dastim sjajem, beskrajno i duboko, kao da je \u017eelelo da je podseti koliko je \u010dovek mali si\u0107u\u0161an stvor. \u201dKome sada ovakva trebam?\u201d pitala se o\u010dajno sede\u0107i na stani\u010dnoj klupi, ne prime\u0107uju\u0107i putnike koji se vrzmaju peronom. Ipak, povremeno se te\u0161ila da \u0107e se sna\u0107i, da \u0107e ne\u0161to iskrsnuti. Utom je iznenada dojurio voz i ona se bez razmi\u0161ljanja popela. Nije bilo slobodnih mesta u kupeima da sedne i ostala je da stoji u hodniku, kraj prozora, pritisnuv\u0161i nogom putnu torbu. Prestajala je tako nekoliko stanica, a onda je jedna gospo\u0111a gegaju\u0107i se napustila kupe i ona je zauzela to jedino slobodno mesto u sredini. Unutra je bilo tamno i jedva je uspela da svoju te\u0161ku torbu podigne na policu. Voz je jurio ravnicom, nekako tu\u017eno odjekuju\u0107i u no\u0107i.<\/p>\n

Kada <\/span> se, uko\u010denog i utrnulog tela, nakon duge no\u0107ne vo\u017enje probudio, iznenadio se osetiv\u0161i na svom ramenu i licu ne\u010diju glavu i kosu. To nije, odmah je shvatio, bila gospo\u0111a koja hr\u010de i koja ga je gotovo smo\u017edila svojom te\u017einom. Iznena\u0111en, malo je nakrivio glavu udesno, gotovo zagnjuriv\u0161i nos u miris guste, crne, duge i ravne kose. \u010cinilo mu se da su u kupeu bili prisutni isti pospani saputnici, ali je bio siguran da pored njega sada sedi neka umorna devojka. Niza\u0161ta na svetu ne bi se u tom trenutku pomerio, mada je za to ose\u0107ao veliku potrebu. Ostao je u istom polo\u017eaju tako uko\u010den i znati\u017eeljan. Neko je do vrata tiho hrkao, neko se prome\u0161koljio, kroz no\u0107 se prolomio otrgnuti pisak voza koji je upravo prolazio kroz njemu nepoznato osvetljeno naselje, ne zaustavljaju\u0107i se. Nije znao gde je, ni kuda ide, niti mu je bilo stalo da to zna. Ose\u0107ao je neko prijatno zadovoljstvo, kao da je dobio neki prelepi bo\u017eji dar.<\/p>\n

Devojka <\/span> se ni jednog trenutka nije pomerila i njemu je bilo drago. \u010cuo je kako ravnomerno i spokojno di\u0161e. Pomalo je uspevao bolje da je osmotri, stalno strepe\u0107i da se ona ne probudi. To slatko zadovoljstvo ne bi zamenio ni\u010dim. A ona je i dalje \u010dedno spavala na njegovom ramenu kao da je u tome na\u0161la svu sigurnost. Video je postrance deo njenog duguljstog lica, mali nos, so\u010dne usne, visoko \u010delo, sve oivi\u010deno lepom kosom. U krilu joj behu prekr\u0161tene ne\u017ene ruke, na mekoj haljini boje zrele tre\u0161nje, podignutoj visoko iznad oblih kolena. I to je bilo sve. \u0160to je video u tom trenutku.<\/p>\n

A<\/span> voz je jurio kroz no\u0107, dugo.<\/p>\n

Devojka <\/span> je bila lepa. Usnula devojka pored lepog budnog mladi\u0107a koji je strepeo da se ona ne probudi.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Oh! \u2013 pro\u0161aputala je jednog trenutka. \u2013 Oprostite.<\/p>\n

I<\/span> njihovi su se pogledi sreli. Ozarena ne\u017enost njenog osmeha blesnu i on oseti miris njenog vrata.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Oprostite, molim vas \u2013 prostodu\u0161no doda gledaju\u0107i ga izbliza krupnim o\u010dima, punim neke zatajne svetlosti. \u2013 Veoma sam umorna.<\/p>\n

Oseti <\/span> na svom vratu njen topli dah i ona se odma\u010de popravljaju\u0107i haljinu. Pritom se be\u0161e malo podigla. Njemu su se odmah dopale crte njenog lica, skladni pokreti ruku, vitki stas i duge noge. U svemu je kod nje bilo, odmah se to videlo, neke lepe otmenosti i mirno\u0107e koja je plenila.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ni\u0161ta, ni\u0161ta \u2013 uzvratio je tiho s osmehom, \u017eale\u0107i \u0161to se taj lepi san iznenada prekinuo.<\/p>\n

Nastavili <\/span> su razgovor. I sve su se vi\u0161e jedno drugom dopadali. A voz je i dalje jurio u daljine i kao da je koloparanjem to\u010dkova njihov razgovor za\u010dinjavao nekom setnom muzikom. Njen zvonki glas razgaljivao je neku novu radost u njemu, neko dobro i iznenadno raspolo\u017eenje koje mu je osvajalo celo telo. Odjednom se ose\u0107ao lepo i ispunjeno. Upijao je svaki njen osmeh i pokret. Kao da se bojao da ne\u0161to ne propusti od te rasko\u0161ne iznenadne lepote.<\/p>\n

Ona <\/span> je mislila kako je on dobar i lep mladi\u0107 i trudila se da njen razgovor ima odre\u0111enu meru, ne otkrivaju\u0107i mnogo. Dopala joj se njegova skromnost. \u201dOn nije kao drugi\u201d, mislila je. \u201dOn ima ono ne\u0161to.\u201d<\/p>\n

\u2013 <\/span> Ispri\u010daj mi svoju pri\u010du \u2013 rekla je u jednom trenutku nakon \u0161to su pro\u0161li mnogo stanica.<\/p>\n

I on joj je ispri\u010dao svoju pri\u010du, ni\u0161ta ne izostavljaju\u0107i.<\/p>\n

\u2013 <\/span> I sada putujem \u2013 dodao je na kraju. \u2013 A ne znam kuda.<\/p>\n

Onda <\/span> je ona ispri\u010dala svoju pri\u010du. On je pa\u017eljivo slu\u0161ao i dobijao \u017eelju da je zagrli. Ne iz sa\u017ealjenja, jer je pri\u010da bila tu\u017ena, nego zato \u0161to mu se devojka neodoljivo dopadala i \u0161to je izgledala tako naivno i nemo\u0107no. Prvi tra\u010dci svetla dana pomaljali su se na istoku.<\/p>\n

\u2013 <\/span> Iza\u0111imo na slede\u0107oj stanici zajedno \u2013 predlo\u017ei on. \u2013 Svejedno koje je to mesto i gde se nalazi.<\/p>\n

Ona <\/span> se ne usprotivi. Njena se usta ra\u0161iri\u0161e u lep osmeh. Voz je upravo ulazio u neku malu varo\u0161icu, kada se podigla obla\u010de\u0107i jaknu.<\/p>\n

Trenutak <\/span> kasnije stajali su na peronu ispra\u0107aju\u0107i voz pogledom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Devojka je bila lepa. Devojka je bila prelepa. Pravi mali an\u0111eo. I mladi\u0107 je bio lep. Lepi usnuli mladi\u0107. Umoran i skrhan tugom. Ki\u0161a je neprestano padala. Ispo\u010detka potiho, sitna, da bi se kasnije pretvorila u rasko\u0161ni pljusak. Ali on to nije video, ni\u0161ta nije \u010duo, jer je bio utonuo u \u010dvrsti san. U po\u010detku, pre nego \u0161to je usnuo, posmatrao je kako bistre kapi klize niz staklo i to ga je smirivalo, a onda je neodre\u0111eno zurio u zelena <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/56"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=56"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/56\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1043,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/56\/revisions\/1043"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=56"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=56"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=56"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}