VERENICI<\/p>\n
<\/p>\n
Bilo je to u vreme kada njegov otac jo\u0161 nije pio (zapravo izme\u0111u dva Velika Opijanja, kako je kasnije govorila njegova majka) i kada on, Andreas Sam, jo\u0161 nije slu\u017eio kod seljaka. Bilo je to, dakle, druge ili tre\u0107e godine rata; de\u010dak nije imao vi\u0161e od osam, devet godina. Sedeo je u kolima opijen mirisom tek sakupljenog sena i gledao kako sunce zalazi za horizont, crveno.<\/p>\n
\u00bbDobar dan, gos’n Sam\u00ab, re\u010de seljak i skide svoj masni \u0161e\u0161ir. To je bilo, dakle, u vreme kada gospodin Sam, to jest njegov otac, jo\u0161 nije pio.<\/p>\n
Njegov otac skide svoj \u0161e\u0161ir s tvrdim obodom:<\/p>\n
\u201dDobro ve\u010de. Vidite, sunce ve\u0107 zalazi.\u201d<\/p>\n
\u201dSutra \u0107e biti vetrovito\u201d, re\u010de seljak.<\/p>\n
\u201dKada je na zapadu rumeno posle zalaska, zna\u010di bi\u0107e vetrovito.\u201d<\/p>\n
\u201dDa, gospodine\u201d, re\u010de njegov otac i nastavi da hoda za kolima koja su se tromo vukla. De\u010dak nije znao da li ga je otac primetio. Ose\u0107ao je vrtoglavicu od sasu\u0161ene divlje deteline i neku malaksalost. Odjednom zadrhta i zguri se u senu. Otac i gospodin Herman govorili su o njemu. \u010cuo je kada je njegov otac rekao:<\/p>\n
\u201dManite, postao je veliki mangup\u201d. Znao je da se ovo odnosilo na njega. Zato ni\u0161ta nije progovorio, samo se jo\u0161 vi\u0161e zavukao u seno na kolima, skoro malaksao od guste opojnosti divlje deteline i kamilice.<\/p>\n
\u201dE, moj gospodine\u201d, re\u010de seljak, \u201don \u0107e uskoro po\u010deti da tr\u010di za suknjama devoj\u010dica.\u201d<\/p>\n
\u201d\u0160ta ka\u017eete?\u201d re\u010de njegov otac. \u201dUskoro?! On je, molim vas, pre neki dan u\u010dinio ne\u0161to tako da vam od sramote ne bih smeo re\u0107i.\u201d<\/p>\n
De\u010dak je odjednom shvatio da otac zna za ono. A evo u svemu ga je najvi\u0161e zabolelo to \u0161to ga je njegova majka izneverila. A bila mu je obe\u0107ala da ne\u0107e kazati ocu ni\u0161ta. Ako se stvar ne ponovi.<\/p>\n
\u201dKa\u017eem ja vama, gospodine…\u201d re\u010de seljak, no de\u010dak je bio za\u010depio u\u0161i rukama da ne \u010duje \u0161ta pri\u010daju. Hvatala ga je nesvestica od sasu\u0161ene kamilice i od – stida.<\/p>\n
A evo kako je sve to bilo. Ta prokleta stvar zbog koje je sada morao da crveni. (Da ostanemo pri tre\u0107em licu. Posle toliko godina, Andreas mo\u017eda i nisam ja.)<\/p>\n
Igrali su se \u017emurke u dvori\u0161tu gospodina Saboa, Julijinog oca. To je bilo u subotu, posle \u0161kole. Dok je Farka\u0161 brojao, krili su se zajedno, po parovima: Oto i Marika, Emika (Julijina sestra) i Oskar, Julija i Andi. On je ve\u0107 odavno bio zagrejan za Juliju. I\u0161li su u isti razred i bili su najbolji \u0111aci. On me\u0111u de\u010dacima, ona me\u0111u devoj\u010dicama. Ona je imala lep\u0161i rukopis od njega i odgovarala je br\u017ee, a on je lep\u0161e crtao i pisao bolje sastave.<\/p>\n
Andi je \u010desto odlazio k njima, jer je njegova majka plela d\u017eempere od angorske vune za gospo\u0111u Sabo i njene k\u0107eri. Zato je on \u010desto navra\u0107ao do njih, naro\u010dito zimi, da ne\u0161to pozajmi za jelo. Zastao bi na vratima i rekao: \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201dHvaljenisusimarija\u201d, i odmah dodavao: \u201dMoja je mama zamolila gospo\u0111u Sabo da, ako imate i ako vam nije te\u0161ko, da nam onda pozajmite kilo hleba. Mo\u017ee i starog. Moja se mama unapred zahvaljuje i ka\u017ee da \u0107e idu\u0107eg leta da odradi sve ono \u0161to smo vam du\u017eni.\u201d Onda bi uzimao hleb zavijen u laneni ubrus, zahvaljivao (jo\u0161 jednom), i odlazio trkom da obraduje svoju majku. Ali se nikad nije zadr\u017eavao u ku\u0107i gospodina Saboa.<\/p>\n
\u201dNapisa\u0107u ti jedno pismo\u201d, re\u010de on \u0161apatom.<\/p>\n
Le\u017eali su u pojati, na slami. Iz dvori\u0161ta je dopirao do njih Farka\u0161ev promukli glas: pedespet, pede\u0161es, pedesedam, pedesosam…<\/p>\n
\u201dZnam o \u010demu \u0107e\u0161 mi pisati\u00ab\u201d re\u010de ona.<\/p>\n
\u201dNe zna\u0161\u201d, re\u010de on.<\/p>\n
\u201dZnam.\u201d<\/p>\n
Morali su da za\u0107ute. \u010culi su kako su za\u0161kripala vrata na pojati.<\/p>\n
\u201dEto nekog u slami\u201d, re\u010de Farka\u0161.<\/p>\n
Znali su da ih ne vidi. Onda je nastala ti\u0161ina. Znali su i to da je Farka\u0161 jo\u0161 tu i da oslu\u0161kuje. Zatim su \u010duli njegove korake na \u0161ljunku ispred pojate. Nije zatvorio vrata.<\/p>\n
\u201dNe zna\u0161\u201d, ponovi on.<\/p>\n
\u201dZnam\u201d, re\u010de ona.<\/p>\n
\u201dDa\u0107u ti ga sutra u \u0161koli. Stavi\u0107u ga u veronauku. Strana trinaesta.\u201d<\/p>\n
\u201dZa\u0161to trinaesta?\u201d<\/p>\n
\u201dTako\u201d, re\u010de on.<\/p>\n
\u201dDobro\u201d, re\u010de ona. \u201dAli znam \u0161ta \u0107e biti u tom pismu.\u201d<\/p>\n
\u201dZakuni se da ne\u0107e\u0161 re\u0107i nikom.\u201d<\/p>\n
\u201dDobro\u201d, re\u010de ona. \u201dAli znam \u0161ta \u0107e biti u tom pismu.\u201d<\/p>\n
\u201dNe zna\u0161\u201d, re\u010de on. \u201dKada pismo pro\u010dita\u0161, spali ga, a pepeo razduvaj.\u201d<\/p>\n
\u201dZa\u0161to?\u201d upita ona.<\/p>\n
\u201dTako\u201d, re\u010de on. \u201dDa se ne bi moglo pro\u010ditati \u0161ta je pisalo.\u201d<\/p>\n
\u201dVe\u0107 su ih sve prona\u0161li\u201d, re\u010de ona.<\/p>\n
\u201dTi ide\u0161 prva\u201d, re\u010de on. \u201dI ka\u017ei da si bila u \u0161tali.\u201d<\/p>\n
Ona skliznu niz slamu i potr\u010da. Tek kad je \u010duo njen zvonki smeh na dnu dvori\u0161ta, i on se spusti niz slamu.<\/p>\n
Idu\u0107i krug, brojanica je ispala na njega. No posle su se, kao po dogovoru, ponovo na\u0161li na istom mestu.<\/p>\n
\u201dZnam \u0161to \u0107e biti u onom pismu\u201d, ponovi ona. Imala je pletenice iste boje kao slama, pr\u0107ast pegav nos i velika usta. Mirisala je na sasu\u0161enu divlju detelinu.<\/p>\n
\u201dHo\u0107e\u0161 li sada?\u201d re\u010de on. Jedva je mogao da izgovori. \u201dHo\u0107e\u0161 li to sada?\u201d<\/p>\n
\u201dJa se bojim\u201d, re\u010de ona.<\/p>\n
\u201dI ja\u201d, re\u010de on.<\/p>\n
\u201dZakuni se da ne\u0107e\u0161 re\u0107i nikom.\u201d<\/p>\n
\u201dKunem se\u201d, re\u010de on.<\/p>\n
\u201dJa se bojim\u201d, ponovi ona.<\/p>\n
Le\u017eali su sasvim jedno uz drugo. Ona je za\u017emurila. On ju je poljubio. Imala je rupicu na obrazu i pegav pr\u0107ast nosi\u0107. Mirisala je na divlju detelinu.<\/p>\n
\u201dJa se bojim\u201d, re\u010de ona.<\/p>\n
\u201dI ja\u201d, re\u010de on.<\/p>\n
Jednom su se dugo zadr\u017eali u slami i Farka\u0161 ih je zatekao.<\/p>\n
\u201dAndi i Julija su mu\u017e i \u017eena\u201d, rekao je.<\/p>\n
\u201dNije istina\u201d, re\u010de Andi.<\/p>\n
\u201dOni su mu\u017e i \u017eena\u201d, ponovi Farka\u0161. \u201dOni su stalno zajedno.\u201d<\/p>\n
\u201dIzme\u0111u nas nema ni\u0161ta\u201d, ciknu Julija.<\/p>\n
\u201dZa\u0161to onda crveni\u0161?\u201d upita Farka\u0161. \u201dZa\u0161to onda crveni kad izme\u0111u njih nema ni\u0161ta?\u201d<\/p>\n
Julija po\u010de da pla\u010de i time izdade stvar. Posle je sve krenulo naopako. Andi je bio ja\u010di od Farka\u0161a i zato ga je o\u0161amario. Farka\u0161 je otr\u010dao i po\u017ealio se Ani, Andijevoj sestri.<\/p>\n
Zato je Andi bio re\u0161io da se ne vrati ku\u0107i na ve\u010deru. Ni sutra na doru\u010dak. Da se nikad vi\u0161e ne vrati ku\u0107i. Preko leta \u0107e loviti ribu u reci, a zimi \u0107e i\u0107i od sela do sela i pomaga\u0107e seljacima. A kada skupi dosta novca, kupi\u0107e \u010damac i oti\u0107i \u0107e svome dedi, na Cetinje. Ili bilo gde. Posta\u0107e gangster ili detektiv. Svejedno.<\/p>\n
Do mraka se krio na obali reke, onda je zahladnelo i on je po\u010deo da drhti. Od hladno\u0107e i od straha. Sada ga majka i Ana sigurno tra\u017ee svuda po selu. Mo\u017eda \u0107e mu majka umreti od \u017ealosti ako se on ne vrati ku\u0107i pre mraka. Zato je re\u0161io da odlo\u017ei svoje putovanje i da do\u0111e bli\u017ee selu. \u010cuo je Anin glas, koji ga je dozivao. Odazvao joj se.<\/p>\n
\u201dDo\u0111i ku\u0107i\u201d, re\u010de Ana. No nije smela da pri\u0111e vrbaku u kojem se krio, jer je znala da on dr\u017ei kamenicu u ruci. \u00bbIza\u0111i, ne\u0107u re\u0107i mami.\u00ab<\/p>\n
\u201d\u0160ta ima\u0161 da joj ka\u017ee\u0161?\u201d re\u010de on.<\/p>\n
\u201dNe\u0107u joj re\u0107i da si Julijin verenik.\u201d<\/p>\n
\u201dKa\u017ei mami da se ja nikad vi\u0161e ne\u0107u vratiti ku\u0107i\u201d, re\u010de on, i oseti kako mu se ste\u017ee srce od \u017ealosti.<\/p>\n
\u201dMama \u0107e plakati\u201d, re\u010de ona.<\/p>\n
\u201dZar si joj rekla?\u201d upita on.<\/p>\n
\u201dNisam\u201d, re\u010de Ana. \u201dBogami, nisam.\u201d<\/p>\n
\u201dAko joj ne bude\u0161 rekla ni\u0161ta, ne\u0107u i\u0107i u San-Francisko. Ni u Crnu Goru.\u201d<\/p>\n
\u201dNe\u0107u joj re\u0107i\u201d, ponovi Ana.<\/p>\n
Uto sti\u017ee i njegova majka i po\u010de da ga doziva. Andreas obrisa o\u010di, udahnu duboko i iza\u0111e iz skrovi\u0161ta. Onda \u0161apnu Ani: \u201dVa\u017ei, samo nemoj re\u0107i ni\u0161ta o onome.\u201d<\/p>\n
Ali njegova bi majka uvek primetila kada je plakao.<\/p>\n
\u201dZa\u0161to je plakao moj mali?\u201d upita njegova majka.<\/p>\n
\u201dNisam\u201d, re\u010de on i ote mu se jedan uzdah kao posle pla\u010da.<\/p>\n
Onda po\u010de da pla\u010de. Seti se kako bi bilo njegovoj majci da je pobegao u svet.<\/p>\n
Ana je htela da mu pomogne:<\/p>\n
\u201dHteo je da be\u017ei opet u San-Francisko. Ili u Crnu Goru, dedi.\u201d<\/p>\n
Sad je ve\u0107 morao da prizna da je plakao. I da ka\u017ee i za\u0161to je plakao. Naravno, ni za \u0161ta na svetu ne bi priznao da je postao Julijin verenik i da je spavao s njom u slami. Rekao je samo ono \u0161to se moralo re\u0107i: krio se u pojati sa Julijom, a Farka\u0161 ga je zbog toga zadirkivao. Onda ga je on odalamio. To je sve. Da su ga stavili na to\u010dak ili da su mu zapalili \u0161ibice pod noktima, ne bi od toga vi\u0161e priznao. I bio je uveren da je njegova majka poverovala u to i da joj Ana nije ispri\u010dala ni\u0161ta. Da je postao Julijin verenik i sve ostalo.<\/p>\n
A sad, eto, upravo je shvatio da njegova majka sve zna, pa \u010dak da je rekla to i ocu, jer ina\u010de za\u0161to bi njegov otac rekao da je on (Andi) pre neki dan u\u010dinio ne\u0161to \u0161to se od sramote ne mo\u017ee ni re\u0107i?<\/p>\n
I zato je sada za\u010depio u\u0161i rukama i za\u017emurio, zato mu se \u010dinilo da \u0107e umreti od stida i \u017ealosti. Bio je skoro malaksao od guste opojnosti divlje, tek sasu\u0161ene deteline.<\/p>\n
Kada je otvorio o\u010di, video je kako njegov otac, onako visok, sa \u0161tapom u ruci, sa svojim tvrdim crnim \u0161e\u0161irom, zaostaje za kolima i kako se ocrtava na purpurnom horizontu.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
VERENICI Bilo je to u vreme kada njegov otac jo\u0161 nije pio (zapravo izme\u0111u dva Velika Opijanja, kako je kasnije govorila njegova majka) i kada on, Andreas Sam, jo\u0161 nije slu\u017eio kod seljaka. Bilo je to, dakle, druge ili tre\u0107e godine rata; de\u010dak nije imao vi\u0161e od osam, devet godina. Sedeo je u kolima opijen mirisom tek sakupljenog sena i gledao kako sunce zalazi za horizont, crveno. \u00bbDobar dan, gos’n Sam\u00ab, re\u010de seljak i skide svoj masni \u0161e\u0161ir. To <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/588"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=588"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/588\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2823,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/588\/revisions\/2823"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=588"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=588"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=588"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}