MESEC U KOME SMOKVE ZRU<\/p>\n
Stara Grulica jahala je na magarcu rano izjutra prema gradinama, osmehuju\u0107i se zbog ne\u010dega celim putom. Bio je avgust, najlep\u0161i mesec u godini. To je vreme kada u paskveliji zru smokve. Zaista, nema lep\u0161eg meseca od avgusta, mislila je stara. Ali ona je imala i svoj razlog da tako misli.<\/p>\n
\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 – Grule – re\u010de stara Grulica – kakav lep dan, \u010dove\u010de!<\/p>\n
\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 – To je avgust, devoj\u010dice – re\u010de stari Grul namiguju\u0107i svojim krupnim svetlim okom.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – To je avgust – ponovi stara Grulica i isto tako namignu.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Vreme kada zru smokve – dopuni Grul. Zatim uze magarca za oglav i po\u0111e suvom brazdom prema gradinama.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 I\u0161li su lagano brazdom koja je vodila do njihove gradine, \u010dude\u0107i se \u0161to su vojnici uperili pu\u0161ke prema njihovim malim smokvama. U jednom trenutku Grulica se \u010dak upla\u0161i da ne pucaju. Ona im ljutito doviknu:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ej, da niste pijani…<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada su stigli do ograde, narednik ih zaustavi. Vojnici im zatvori\u0161e put.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Naredni\u010de, \u0161ta vam je jutros? – upita stari Grul.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Narednik nije odgovarao, a oni drugi nisu spu\u0161tali pu\u0161ke kao da su zaista \u017eeleli da ubiju male svetle o\u010di smokava.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Budale su ovi psi – re\u010de stara Grulica.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Zaista, \u0161ta se dogodilo, vojnici? – re\u010de stari Grul zbunjeno.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Vojnici se nisu pomakli kao da su bili skamenjeni.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Maj\u010dina vam – opsova stara Grulica. – Maj\u010dina vam \u0107utljiva.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ona pomoli glavu ispod mi\u0161ke svoga mu\u017ea i veselim glasom re\u010de:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Avgust je najlep\u0161i mesec u godini, naredni\u010de. … To je vreme kada zru smokve… Voli\u0161 li smokve, mom\u010de?<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Narednik ljutito lupi nogom kao da je \u017eeleo da zgazi zmiju ispod sebe.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Pitam – re\u010de mirno Grulica, prave\u0107i se da nije najbolje shvatila – pitam da li volite smokve…<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Prestani – re\u010de narednik – ve\u0161tice jedna!<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ona ga je vragolasto gledala ispod oka i podsmehivala mu se. Ah, kako je znala da se pretvara stara Grulica. Ona se tako slatko osmehnu i upita:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Zar zaista ne voli\u0161 smokvu?<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ne! – re\u010de vojnik psuju\u0107i staru Grulicu.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – \u010cudno – re\u010de Grulica kiko\u0107u\u0107i se. Jedva je mogla da ka\u017ee: – \u010cuje\u0161, Grule… mu\u0161karac pa ne voli smokvu…<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 To vojnici sigurno nisu o\u010dekivali. Za\u0161kljocali su zubima i pu\u0161kama. Najzad, narednk je procedio prigu\u0161enim glasom:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ovo je poslednji put, ve\u0161tice.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ona se samo \u0161alila – re\u010de stari Grul. – Zar se nisi \u0161alila?<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Sigurno, Grule – re\u010de stara. – Ja se \u0161alim sa svim mu\u0161karcima koji ne vole smokve. To je veoma \u010dudno, pustinja…<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pre nego \u0161to je zavr\u0161ila, vojnici je skido\u0161e sa magarca i povedo\u0161e u karaulu, preko puta njihove gradine.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stari Grul zbunjeno potr\u010da za vojnicima da bi otkrio u \u010demu je nesporazum.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Komandir karaule je \u0161etkao po kancelariji razmahuju\u0107i rukama levo-desno, kao da je tra\u017eio ne\u0161to izgubljeno u zagu\u0161ljivom, te\u0161kom vazduhu u sobi. Kada su Grulovi u\u0161li, zauze tvrdoglavu pozu i neobi\u010dno piskvaim glasom naredi:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ovamo! – pokazivao je na suprotni ugao od sobe.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Grulovi su imali obi\u010daj da rade protiv naredbi. I sada ih je obuzelo to ose\u0107anje, i ono je u svakoj njihovoj stara\u010dkoj \u017eili\u00a0 raslo sna\u017enije nego bilo kada. Nisu se ni pomakli. Dr\u017eali su se za ruke stoje\u0107i pored vrata. Vojnici su ih uzalud gurali.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – \u0160to su budale! – re\u010de stara Grulica svome Grulu.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Psuju\u0107i, komandir zakora\u010di prema vratima. Grulovi su ga mirno o\u010dekivali razmi\u0161ljaju\u0107i \u0161ta su ustvari zgre\u0161ili.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Svake godine, svakog avgusta u godini kada sazrevaju smokve Grulovi su dolazili u gradine da bi \u010duvali male zrele plodove. \u010cuvali su ih kao svoje o\u010di iako od njih nisu imali nikakvu korist. Ljudi iz Paskvelije znali su za tugu starih, i nikada nisu imali hrabrosti da ih odvrate od ove igre koja \u0107e svakako trajati do njihove smrti. I sve dok ne do\u0111u prve jesenje ki\u0161e i dok ne popadaju ve\u0107 istrulele\u00a0 smokve, Grulovi ne\u0107e napustiti gradinu. Bilo je to vreme kada su se mladi\u0107i vra\u0107ali iz vojske. Grulovi su o\u010dekivali svoga sina, iako su znali da se vi\u0161e nikada ne\u0107e vratiti. Ali sada je avgust, a svaki avgust je obmanjivao dvoje starih. Mo\u017eda \u0107e se vratiti, \u0161aputao im je avgust, obe\u0107avale su svetle o\u010di smokava.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ponekada su se opijali, i tada su dugo pri\u010dali o avgustu, o najlep\u0161em mesecu u godini. Grulica bi, teturaju\u0107i se, po\u0161la prema stra\u017earu kod karaule, i dugo, dugo mu govorila o avgustu, o smokvama, a najvi\u0161e o svom sinu. Stra\u017eari su uvek \u0107utali kao da su bili nemi. To je dra\u017eilo staru. Ljutito bi rekla:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Slu\u0161aj ti, mom\u010de… i ja imam sina vojnika… ali on nikada nije bio takav panj.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Da – potvr\u0111ivao je stari Grul sa gordo\u0161\u0107u. – Moj se sin nikada nije ljutio. Vas kao da nije majka rodila.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – U\u0107utite – nare\u0111ivao je stra\u017ear.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Polako, vojni\u010de, polako – umirivala ga je stara Grulica. – Imam ja jo\u0161 da govorim. Ako ho\u0107e\u0161 da zna\u0161 meni i sam car duguje jedan razgovor.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – I sam car, boga mi – potvr\u0111ivao je stari Grul. – I on treba\u00a0 to da zna. Zaista, moj sin je bio dobro mom\u010de. Krotak kao magarence.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – \u010cujes li, vojni\u010de – govorila je stara Grulica, a glas joj je podrhtavao.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – To nam je bilo jedino dete – re\u010de stari Grul.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – A sada mu ni grob ne znamo – re\u010de stara.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Umro je u tu\u0111oj zemlji – re\u010de stari Grul.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – \u010cuje\u0161 li, vojni\u010de – jedva \u010dujno \u0161aputa\u0161e stara. – Slobodno \u0107u to re\u0107i i va\u0161em caru. Jednog dana \u0107emo se napiti ja i moj Grul i \u010dudo \u0107emo napraviti.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Gologlav \u0107e bezati ku\u010dkin sin – re\u010de Grul. – Gologlav, sa caricom, nigde ga mesto ne\u0107e zadr\u017eati.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Tako mi svetlosti – re\u010de Grulica. – Jednoga dana napi\u0107emo se i \u010dudo \u0107emo napraviti…<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Zatim su se zadovoljni vra\u0107ali u senku malih smokava. On tada ponovo be\u0161e tu u gradinama. Slu\u0161ali su njegovo zvi\u017edukanje, njegovo \u0111avolski lepo zvi\u017edukanje, nose\u0107i vodu niz brazde, od stabla do stabla.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Komandirov glas ih \u0161trecnu.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Imate li dece? – upita on.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U kancelariji je bivalo sve nesno\u0161ljivije. Grulica dlanom obrisa vla\u017eno \u010delo pogledaju\u0107i u svog Grula. On joj se blago osmehnu obuhvataju\u0107i je pogledom kao da je \u017eeleo da je zagrli.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Imamo – reko\u0161e u glas.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Koliko ih imate?<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Zove se Spasko – re\u010de Grulica tiho.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Gde \u017eivi? – procedi komandir.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ovde, s nama – re\u010de stari Grul.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – U gradinama – re\u010de stara.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – La\u017eete – procedi komandir. – Gadovi!<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – To je istina – re\u010de Grul mirno. – To… i… nismo gadovi.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Gadovi ste – re\u010de komandir.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ti si gad – re\u010de stara Grulica. – Ti i tvoj car.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Sada niste pijani – procedi komandir. – Sada niste pijani, zar ne?<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ne! – re\u010de Grulica. – Sada nismo pijani.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Komandir zamahnu rukom prema prkosnom licu starice. Pre nego \u0161to ga je mogao dohvatiti, Grul ga zgrabi svojim rukama.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ne tako – re\u010de Grul. – Dok sam ja \u017eiv ne dozvoljavam prah da padne…<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Grul ne dovr\u0161i. Vojnici su ga ve\u0107 bili oborili na pod. Grulica se mirno spusti do njega i rukama uze njegovu glavu. Nije vrisnula, nije progovorila, samo su joj usne tiho \u0161aputale Grulovo ime kao da je \u017eelela da ga razbudi da bi po\u0161li u gradine.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Komandir naredi vojnicima da ga iznesu dok se ljudi iz gradina nisu skupili.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Na zadnja vrata – naredi on.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Vojnik otvori zadnja vrata. Kada pogleda napolje, vide da su na putu svi gradinari, kao da su iz zemlje iznikli. Dolazili su prema karauli. Nisu i\u0161li brzo. Tek kada stigo\u0161e savim blizu, stra\u017ear se seti vojni\u010dkih pravila, ali je ve\u0107 bilo kasno; osta nem na mestu. Ostali vojnici su izgledali kao deca poblesavila od gladi… u rukama \u010dvrsto su dr\u017eali pu\u0161ke da im ne padnu na zemlju. A ljudi su sve bli\u017ee i bli\u017ee dolazili…<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Psi, nikad ih toliko nije bilo – re\u010de jedan od vojnika sasvim tiho.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ljudi su dolazili i \u0107utali. Niko ih nije mogao zaustaviti. Oni su se razumeli i bez re\u010di. Zastali su ispred vrata, i, tako sakupljeni, i ljudi, i \u017eene, i\u00a0 deca izgledalo je da izrastaju u jedno visoko drvo, najvi\u0161e od sveg drve\u0107a u dolini.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Oficir, stoje\u0107i pred vratima, prikovan prido\u0161licama i udaran u\u017earenim vazduhom koji je izbijao iz njihovih raskop\u010danih grudi, gledao je prema svojim vojnicima, ali nije mogao da ih vidi. Oni – kao da su se stopili pod bosim nogama gradinara.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – On je psovao cara – re\u010de upla\u0161eno komandir. – Pretio je da \u0107e ga ubiti.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ljudi i ne pogleda\u0161e u njega. \u0106uteci su poneli telo staroga Grula, stisnuti jedan uz drugog. Zatim lagano zakora\u010di\u0161e prema Paskvelskom groblju.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bio je to avgust, najlep\u0161i mesec u godini, mesec u kojem u Paskveliji zru smokve.<\/p>\n
Preveo s makedonskog Dragi\u0161a \u0106iri\u0107<\/em><\/p>\n \n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" MESEC U KOME SMOKVE ZRU Stara Grulica jahala je na magarcu rano izjutra prema gradinama, osmehuju\u0107i se zbog ne\u010dega celim putom. Bio je avgust, najlep\u0161i mesec u godini. To je vreme kada u paskveliji zru smokve. Zaista, nema lep\u0161eg meseca od avgusta, mislila je stara. Ali ona je imala i svoj razlog da tako misli. \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 – Grule – re\u010de stara Grulica – kakav lep dan, \u010dove\u010de! \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 – To je avgust, <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/634"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=634"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/634\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2803,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/634\/revisions\/2803"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=634"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=634"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=634"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}