\u0160VEDSKI TURISTI<\/p>\n
\n
\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Sredinom avgusta u predve\u010derje, \u0161vedski turisti se zaustavi\u0161e da kraj auto-puta pojedu lubenicu. Starci, prodavci, \u017eena i mu\u0161karac ponudi\u0161e im svoje od dasaka sklepane stolice i mesto za istim takvim stolom. Vre\u017ee bostana dopirale su do samog jarka kraj puta, jo\u0161 veoma zelene u senci topola.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ne, oni vi\u0161e vole da sednu u travu – re\u010de mladi\u0107.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bilo ih je ukupno petoro, dve devojke, jedna \u017eena i mu\u0161karac sa slamnatim \u0161e\u0161irom i osmehom koji mu je stalno titrao, kao da podrhtava, nalik na gr\u010d. Mladi\u0107 je bio gologlav, kratke kose, u \u0161arenoj ko\u0161ulji i belim pantalonama. Ali je govorio na\u0161im jezikom \u0161to pobuni starca, prodavca lubenica, pa upita:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ti nisi \u0160ve\u0111anin?<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Nisam. A kako znate da su oni \u0160ve\u0111ani?<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Vidim znak na kolima. \u010cujem jezik. A ti, otkud ti s njima?<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ja radim tamo gore. I tako. Prijatelji smo. Bili smo zajedno na moru. Oni su jedna porodica.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Vidim – re\u010de starac.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Gospodin Gunar pita da li su dobre lubenice.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ove godine su jako dobre. Bilo je povoljno vreme.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Jeste li vi gajili i negovali taj bostan.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ne, stara je to radila. To je njen posao. Ja samo prodajem sa njom. Ona je to jos zimus spremala rasadu i dr\u017eala seme dva dana u vodi da pre proklija. Pre sa\u0111enja, razume se.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – \u0160esti pita, to je ona starija, Kjerstin, da li su hladne. Ona voli hladne.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ne, ne ba\u0161 savim. Ali imamo u kolibi nekoliko hladnih. To su one koje oberem u samo svitanje. Kad se zacrveni tamo gore iznad Fru\u0161ke. Idi, stara, donesi jednu iz kolibe. Za na\u0161e goste. A kako se ti zoves?<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Moje ime je Petar – re\u010de mladi\u0107. A odmah zatim: – Karin pita da li i zimi ima lubenica.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stari se nasmeja i re\u010de:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ima, razume se da ima. Uvek ima lubenica. Ali mi ih prodajemo ovde pet – \u0161est nedelja. Onda su najlep\u0161e. One za zimu se posebno spremaju. To je \u010ditava nauka. A to ova mala, pegava zapitkuje. Neka je. Deca su radoznala.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ne smem joj to prevesti – re\u010de Petar. – Ona ne priznaje da je dete.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Svi ste vi nama deca – re\u010de starac.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Putem su jurila kola. Mnogo automobila. Jo\u0161 se jedan zaustavi, ali ih starac odbi govore\u0107i da su lubenice tople.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ka\u017eu da su sasvim dobre lubenice – re\u010de Petar. – Ba\u0161 ova \u0161to je jedu. I meni se svi\u0111a.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Baba je samo \u0107utala, ruku prekr\u0161tenih na stomaku. Razgovor vode ljudi. Gospodin Gunar je skinuo \u0161e\u0161ir i njegova \u0107elica je bila crvena na ve\u010dernjem suncu. A mo\u017eda je to bilo i od mora.\u00a0Po\u0161to pobacase u travu svoje velike papirne salvete, ostado\u0161e sede\u0107i. Nebo je bilo plavo, bez oblaka, planine koje su zatvarale vidik na severu i severoistoku bile su tako\u0111e mekoplave, pupaste kao dojke \u017eene kad le\u017ei.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Gospodin Gunar – re\u010de Petar – ba\u0161 sad pri\u010da o tome kako je Fru\u0161ka gora jedna od najstarijih planina na zemlji. Zato je tako zaravljenih vrhova. Kao planine u Engleskoj.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Zar su \u0160ve\u0111ani bili i u Engleskoj? – re\u010de starac misle\u0107i na Gunara i njegovu porodicu.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Bili su – re\u010de Petar. – Ali on to zna i bez toga. On je profesor geografije. On voli sve \u0161to je znamenito, od vrednosti. A evo Karin pita da li bi smela da pogleda kolibu. To jest, kako izgleda iznutra.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Koliba, kao koliba – re\u010de starac. – Ali ako ba\u0161 \u017eeli… kad je izrazila \u017eelju. Neka je, neka pogleda.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Karin odskakuta. Ali je njen boravak u kolibi potrajao ne\u0161to du\u017ee. Bila je zbunjena i neodlu\u010dna kad je ponovo stala na vrata pletare napravljene od pru\u0107a i sena. Ne\u0161to je htela da ka\u017ee, da mahne rukom, zatim se ipak predomisli i laganim korakom kao da bira gde \u0107e stati – vrati u dru\u0161tvo. Bila je crvena, uzbu\u0111ena. Gledala je u oca, pa u starca i staricu. Najzad progovori, ali kao krivac – gledaju\u0107i u zemlju, \u010dupkaju\u0107i nekoliko vlati trave oko mesta gde je sedela. Profesor je ve\u0107 na prve njene re\u010di skoro kao de\u010dak ustao. Gladio je svoju \u0107elu, provjeravao da li su dugmad na kaputu sva na broju i pristojno zakop\u010dana. Zatim se obrati li\u010dno starcu – ne mare\u0107i za razlike u jeziku. Petar je prevodio:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Dragi gospodine zemljoradni\u010de.\u00a0 Moja mla\u0111a \u0107erka je ba\u0161 sada otkrila u va\u0161oj kolibi jednu stvar tako neverovatnu da bih vas veoma molio za dozvolu da sam to pogledam. Karin je htela, mislila je da je sama iznese i poka\u017ee mi, ali je odlu\u010dila da mi ka\u017ee i ja mislim da je pravo da tra\u017eim dozvolu od vas..<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – \u0160ta ho\u0107e? – upta starica.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 To je bila prva re\u010d koju je progovorila. U pravi \u010das. Jer svi su bili pomalo zbunjeni, u nedoumici i u strahu. U kolbi, mislila je, nema ni\u0161ta osobito. Jo\u0161 nekoliko lubenica, dve male dunje, pokrovac – tkanina za pokrivanje rasprostrta preko sena. Kr\u010dag za vodu, no\u017e, tiganj i jaja, stara selja\u010dka torba, \u0161olja za vodu. Gomilica sasu\u0161ene hajdu\u010dke trave za \u010daj. Pogledala je u mu\u017ea koji samo odmahnu rukom, ali blago doma\u0107inski, kao poziv:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Hajde, kad ba\u0161 moli. Nemamo \u0161ta da krijemo.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Posmatrao je \u0161vedske turiste sa ljubazno\u0161\u0107u starog seljaka koji je uvek siguran u svom znanju i u svojim ocenama. Mislio je: „Sigurno je videla ne\u0161to \u0161to nema u \u0160vedskoj. \u010coveka uvek iznenade sasvim nepoznate stvari.“ Ali zaista, u mislima, on nije nalazio ni\u0161ta \u010dudno i posebno u kolibi. Njihovoj lugarskoj kolibi koju ponovo prave svakog leta i pale svake jeseni, po\u0161to pokupe ono nekoliko sitnica kao slanik, \u0107ebe, trono\u017eac i, naravno, prastari ve\u010dni kr\u010dag za vodu – prededovski zemljani kor\u0161ov, odvaljene pipe na dr\u0161ki, tako da moraju vodu da sipaju u \u0161olju kad \u017eele da piju.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Gospodin Gunar, za razliku od \u0107erke, zadr\u017eao se u kolibi samo tren. I ve\u0107 je izlazio sa \u0161oljom u rukama. Dr\u017eao ju je obema rukama kao da je tako velika ili tako te\u0161ka da je mo\u017ee ispustiti. Njegovog ve\u010dnog osmeha bilo je nestalo: \u010dinilo se da je negde, privremeno, potisnut, taj blagi osmeh koji mu je, zbog dugotrajnosti ostavio bore oko uglova usana i o\u010diju. On re\u010de:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Molim vas zaista za izvinjenje, ali ja bih \u017eelio da kupim ovu stvar od vas. Skupljam porculan, a ovo je, to sigurno znate „Stari Be\u010d“.\u00a0 Godinama sam tragao za ovom jednom \u0161oljom. Ne znam da li imate jo\u0161 ovakvih, ali je velika moja sre\u0107a \u0161to sam ovu na\u0161ao. Svakako da \u0107e cena biti ona koju vi odredite.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – \u0160ta govori ovaj \u010dovek? – re\u010de starac.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ho\u0107e da mu prodate taj porculan.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Starci su naglo u\u0107utali. Oboje. Gunar je i dalje govorio verovatno ne\u0161to u vezi sa tom tako neverovatnom posudicom. Petar nije smatrao za potrebno da to prevodi. Samo re\u010de:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Oni \u0107e platiti koliko tra\u017eite.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Mladi\u0107u, \u0161ta mo\u017ee jedan stari \u010dovek da odgovori \u0161vedskom turisti kad ga tako iznenada pita. Te\u0161ko pitanje. I kako da mu objasnim. \u0160ta da mu ka\u017eem da ga ne uvredim. Stvar nije za prodaju. \u010cuvamo je dvadeset tri godine.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – To je \u010dasa iz koje je pilo samo Cve\u0107e – ume\u0161a se starica.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Iz nje su zalevali cve\u0107e – prevede Petar. Petar je ipak bio veoma mlad i neiskusan.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Eh – odmahnu starac rukom. – To je jednom davno bila \u010da\u0161a na\u0161eg sina.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Izvinite – re\u010de Petar. Shvatio je.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Svi su \u0107utali.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Novi putnici se zaustavi\u0161e kraj bostana. A \u0160ve\u0111ani su i dalje stajali. Najzad im Petar objasni:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Taj komad, \u0161olju, ne\u0107e nikada prodati. To je posuda iz koje je pio njihov sin. Zvao se Cve\u0107e. Tako je bilo njegovo ime. Izvinite \u0161to vas nisam odmah ispravno obavestio.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Karin re\u010de:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Tata, dragi tata, oni su tako stari.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Gospodin Gunar je i dalje \u0107utao. Na polasku ipak re\u010de starcu:<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 – Molim vas da mi oprostite.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u0160VEDSKI TURISTI \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Sredinom avgusta u predve\u010derje, \u0161vedski turisti se zaustavi\u0161e da kraj auto-puta pojedu lubenicu. Starci, prodavci, \u017eena i mu\u0161karac ponudi\u0161e im svoje od dasaka sklepane stolice i mesto za istim takvim stolom. Vre\u017ee bostana dopirale su do samog jarka kraj puta, jo\u0161 veoma zelene u senci topola. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 – Ne, oni vi\u0161e vole da sednu u travu – re\u010de mladi\u0107. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bilo ih je ukupno petoro, dve devojke, jedna \u017eena i mu\u0161karac sa slamnatim \u0161e\u0161irom i <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/70"}],"collection":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=70"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/70\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2828,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/70\/revisions\/2828"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=70"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=70"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jovicadjurdjic.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=70"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}