LJUPKO TELO 

1. 

To je to telo. Njegova se tajna zove ljupkost.
Slutim sve te obline i pregibe ali ih ne dotičem.

Ne mogu reči, ne može glas, ne mogu linije ni boje,
Ništa ne može da dočara njeno prisustvo i lepotu.

Krv je zapalila ovaj nemir, Ženo, ovaj ritam tišine
Strah me je toga, ali ja sam sada sav u tebi ustreptao.

U tom naletu požude i ti si zastala zbunjena,
Poznala si da je ljubav velika istina nad istinama.

Taj odsutni glas tvojih usta, ta pena tvojih reči,
To je setna i opojna muzika koja začarava dušu. 

2.

Utopi me u svojim očima kao u kapima meseca.
Zarobi me u svoje okove, u svoju put lakomu i belu.

Ovaj muški vetar, ove muuške pesme, ove noćne oči,
Ove snažne ruke koje slede uleknuća tvoje kože,

To nisu lažni snovi. Čuješ li plačni zvuk gitare
Odozdo od mora koji nas opominje, devojčice moja,

Da ljubav je večna sve dok čovek traje…
I ljubi, i iznova kopa sjaj duše, i oseća…

Tvoja čvrsta bedra, tvoje bokove kao put jabuke,
Tvoje mleko koje navire za našeg budućeg sina.

3. 

Ljupko telo, ljupko telo, neprestano tiho odzvanja
U mom divljem srcu. Pesnik bi mogao i u čelo da puca

Samo zbog nemoći reči, samo zbog njenih staklenih grudi.
Pomešani mirisi, tamna bronza, tamni prevoj trbuha…

Gola i ljupka, nikako ne uspevaš da sakriješ poriv kukova
Taj slatki smeh razbijen u zrnca stalno te odaje.

Telo, kao igra morskih talasa, vezaću se kao alka
Oko tvog pasa, uroniću u tvoje maslinjaste oči zauvek. 

Spavaj, ljupkosti božanska, a ja ću da te gledam i dišem
Zgusnuti miris tvoje raskoši, ja ću srećno umirati zanesen.

1-2. 10. 1977.

GRUDI DEVOJČICE

 

Kao da nikada neće sazreti
Napete poput dugačkih zrna grozdova
Pod glatkom kožom beline 

Upinju se u žestokoj boli nagona
Sa tragovima poljubaca
Samo što ne iskoče mlade

U vatri predvečerja
Otisak ljupkosti
Sav je od nežnosti i ljubavi
I ustreptalo srce
Golo je do providnosti

Pri svakom naletu
Pri svakom dodiru
Bujne nadimaju se kugle
Kao da će prsnuti
Pod usnom žudnje

 

DOZREVANJE DEVOJČICE

  

ta devojčica
oštrih kupica grudi
nežna kupačica
vidra koja seče modri talas
celo je leto dozrevala 

ponekad u pesku
rasplamsavala
gorela
dok sam joj ljubio
kapi kolena 

nemiran beše galeb
njenih bedara
vučica tamnog međunožja
trbuh sa zrncima
sunčevog praha 

Pripijala me uz struk
procvetavala kao cvet višnje
dok sam osećao slast rasekline
i pomamnu igru tela
ponekad je govorila
ljubni me 

sva se otvarala
kao leto mirisima
davala
pomalo uzdisala
i posle svega
ostajala dugo
astralnim očima
zagledana u nebo 

avgust, 1984.

  

LEPE ŽENE

1.

Lepe žene su latice
Koje se rasprskavaju
Kroz naš život

Slast njihovih usana
Kada ljube
I tragovi poljubaca
Ostaju u nama 

2.

Dolaze i prolaze
One
Lepe Penelope
Ljupke i nežne
Sa zagonetnim osmesima
U uglovima usana

Ostaju topli poljupci u srcu
i jedno šaputavo ah

3. 

U dubokim zagrljajima
Kao cvetovi breskve
Otvarale su cvetne mirise
Haljina

Večerima koje su dogorevale
Iza nas, ljubavi, ljubavi
Polegle vlati

4.

Svi naši poljupci
Nisu dostojni dubine
Očiju lepih žena

 

USNULA DEVOJKA

                                        Vesni Parun 

I 

Ona leži među travama nepomična u snu
Mirisi je uspavljuju a leto kradom obnažuje

Usne joj ljubi jedan cvet rumen u licu
Dok na kolenima kleči sunce nežnobledih jagodica

Jedna vlat slomljena u pasu slatka u soku
Puzi kradom uz bedra u tajne haljine šuštave

U san joj dolazi sanjač mekanih ruku i plavih očiju
Na konju propetu s mačem srebrnim o boku

Ona leži u travi nepomična i zagonetono osmehnuta
Devojka nežna i tiha ko boginja s freske

II

Ona dalje leži u hladu zrelog voća
Grudi ispupčenih žudnjom velikom optočena

Očiju sklopljenih i prstiju raširenih u bilju
Kao da rešava najčudniju tajnu zemlje

Šapuću bube pod mlečnim nebom kože
Propinje se jedan ljiljan u rastu da je dosegne

Dolazi vetar obučen u ljubičasto pun nemira
Krijući se za stabla u krošnje lišća utišanog

Mreška joj i pomiče haljinu ko drski mladić
Zavlačeći se sve dublje ispod bela platna

III 

Da se otvori lišće njenih očiju bademastih
I ptica da se vine iz čarobnih oblina

Videli bi stas košute nešto od srnine glatkoće
Pogled neviniji od cveta koji se tek otvara

Neka se ne pomeri vazduh ni telo usnulo
U krugu vlati stabala i njene slatkoć 

Neka se produži san i miris u slapu kose
Nevinost na usnama mir u tankom pojasu

Odmaknite se: cvetovi su se propeli za krunu
Ne gazite ih ne budite je ne govorite ništa

 

KAD SU CVETOVI LJUBILI KOLENA

 

Trava beše ružičasta i malo zelena

Tamo gde su cvetovi ljubili kolena

 

Tamo je sunce ličilo na dojku

A ljiljani nežni na moju devojku

 

Ispred nas polje reka zelena voda

U nebu ptica oblak zvuk broda

 

Govorio sam: mladosti ljubim ti ramena

(Najlepše od svega cvet su i žena)

 

Ona je ćutala i gledala me nemo

Padalo veče bi vreme da krenemo

 

 

LJUBAV DEVOJČICE

 

 

U južnoj bašti meseca u kom trešnje cvetaju

Nemuštim jezikom govore ptice o tvojoj lepoti

 

Na nežnim stablima breza plavooki dečaci

Oštrim noževima urezuju tvoje lepo ime devojčice

 

I dok ti u dolini berem bele cvetove trešnje

Ležiš gledajući kako iza jasenova dolaze oblaci

 

Vojnici koji prolaze pored bašte pune mirisa

Luduju za tvojim očima i mekom prolećnom haljinom

 

U južnoj bašti meseca u kom trešnje cvetaju

Volim te nežno iza stabala slatka devojčice

 

Senta, 1970.

 

 

BELEŠKA O LARISI I PROLEĆU

 

 

Klečeći sam molio pticu da kaže Larisa

Nešto malo od njenog daha i uvojaka

Da mi ispeva majušno jezero njenog pasa

Dubinu očiju tišinu gazelinih koraka

 

U krvi mi se budila poezija zapisana

Za ljiljane njenog tela tek procvetala

Gradilištima sam lutao pun velikih rana

Kraj mora mi palma o njoj šaputala

 

Disao april ko njene male grudi zaobljene

Dok sam je tražio prolećem u Budvi

Učini mi se: evo je tu je u trešnjinoj grudvi

 

Izlišan bejah govoreći Pasternaka u kišu

U svakom listu njeni prsti ko pluća dišu

Ali ja još i danas tražim te oči izgubljene

 

 

DOLAZIŠ S MIRISOM BILJA

 

 

Dolaziš: u stopalima ti miris bilja

U kolenima krunica ljiljana rumena

Nebo ti u očima jato zvezda pratilja

Mokra ti haljina razbuktava ramena

 

Žedan sam umoran od duge besanice

Moje se misli odmaraju na cvetu

Tebe ljube ptice tebe ljube bele krunice

Ja nesrećni jelen umro sam u davnom letu

 

Dolaziš: na mojim ćeš rukama usnuti

San je opasna prevara san je pola istina

Ja sam zora ja ću ti na usnama svanuti

 

Ja sam to nemoguće pesma voda trava

Na svemu stara zelenkasta patina

Ja sam stražar tvog nagog tela dok spava

 

 

BELEŠKA O DEVOJČICI

 

 

Telo ti more devojčice a ruke valovi

Oči boja vode iz kojih nevinost zrači

Čitav maj u kosi spava cvetni krugovi

Od tvog daha meni se u svesti mrači

 

Gledam: iz dlanova ti izleću galebovi

U tvojim mišicama oboreno sunce drema

Miruju srne u polju tvojih reči

Za tobom procvetavaju stabla bagrema

 

Telo ti more devojčice a u tvom stasu

Diše mala košuta dalekih predela

Ima nešto u pesku ima nešto u talasu

 

Od tvojih koraka i od tvoje nemirnoće

Ti bi sad odjednom mala moja biti htela

Zrela ko narandža ko južno voće

 

DEVOJČICA

 

 

Njene su grudi kao dve majušne ptice

Stidljivo skupljene u haljini ko u rosi

Kao boja bakra svetlost joj u kosi

Dok prolazi nemirnim korakom devojčice

 

Ona ima oči pogleda bistrog bez tajni

I ruke nevine kao nežne cvetove jutra

Dok stoji tako na pločniku i posmatra

Taj svet koji se miče svet sjajni

 

Žalim je što će jednom ipak da spozna

Da život nije bajka mladost i ljubav

Što će jednom i za gorčine da dozna

 

Kad ode dan prvog korza prvog plesa

Prvog poljupca koji joj se učinio ubav

Kad se na sve to iznenada spusti zavesa

 

 

POLJUBAC

 

 

Vatra koju želim iz mirisa i nežnosti žene

Iz najdivnije rane koja se uz mene privija

Na vrhovima prstiju ko na talasima pene

Mala se žiška na usnama ko rumen cvet razvija

 

Trešnja raspolućena pa mekoća pa slatkoća

Kako je nevino to lice u velikoj letnjoj noći

Dok ljubim i u poljupcima ubirem slatka voća

Dišu male ptice u njenim grudima ko u samoći

 

Svete kako si lep kad smo u toplom poljupcu

I ova reka i ovo drvo i ova izmišljena ptica

U vazduhu iznad ruku u ružičastom nepcu

 

Dok to traje zaboravljamo na bol i neki metak

Ljubavi moja nevinosti očiju i plavih vitica

Ako me voliš ne znamo poljupcu kraj i početak

 

 

DEVOJČICA KAD PRVI PUT LJUBI

 

 

Kao da te leptir blago dotakao

Krilom baršunastim dahom toplim

 

Tvoje lice kao kaplja prelazi

U rumenilo predvečerja tvoje ruke

Uz njega se privijaju one rastu

 

U puzavicu se izvijaju u san u čežnju

On se utopio u zenicama dubokim

 

Nikada nećeš sakriti tajnu duše

Nikada nećeš ruke pružiti dovoljno

Nikada san svoj leptirast dostići

 

 

DUNJA ILI ŽENA

 

Što dunja nisi, miris njen, otisak svežine

Boja koja zavodi oko i misao vodi daleko

Golo meso odenuto u maglu čežnje, ti

Bokovi ispod haljine u naborima vetra

 

Mišljah, kako da te nacrtam nestvarnu

Dok trčiš površinom mora i gubiš se

Daleko u jednoj tački bele puti kao galeb

Bežao sam iz samog sebe čupao iz duše

 

I ispisivao boju tvojih zenica mišlju svojom

Odlazio u nepoznato i istraživao malo srce

Dunje sa mog stola sledio okom trag

Raskošni oblik tvog tela ko rumen njene kore

 

22. 4. 1975.

 

 

ŽENA –TRSKA

 

 

Na jezeru je ljubih, a ličila mi na trsku.

Sva treperila u svom smehu mladenačke nežnosti.

Zaklinjala mi se u ljubav dok sam joj otvarao

Male ruke i kolena. Tražih istinu tih reči

 

U očima koje behu odsutne, tražih u toj ljupkosti

Nešto od moje buduće kćeri. Bejah žedan

Sve više žedan dok ispijah slast tih cvetnih usana

Bejah daleko od sebe daleko u njoj samoj.

 

Skidoh joj haljinu, ukaza se telo žene-trske

Bila je bela kao lopoč na jezeru. Njeno vitko telo

Njeni dlanovi na mom licu. Pobijah se snage svoje muškosti

Ona je treperila u mojim očima kao trska kao trska.

 

 

OČI MOJE DRAGE DOK ME ISPRAĆA

 

 

Draga moja ima oči kao kapi kiše u ruži

Dok me ispraća na pragu našeg doma

Pod krovom naših godina igra tamno sunce

U damarima našim sevaju munje očaja

 

Preko brda ljubičastih klizi topli suton

I ulazi u moju dragu kao kradljivac mirisa

Draga moja stavlja uvo na školjku i ne

Čuje ništa samo udar talasa morskih

 

Ona maše rukama kao lastavica ne vidim

Više ništa ali ljubim dragu u oko ljupko

I slutim gorke godine odsutnosti pusto je

U svim stvarima ostaje srce napuklo

 

5. 5. 1975.

 

 

MLADE VITKE ŽENE

 

 

Mlade, vitke žene, s rekama bedara šuštavih,

S tužnim očima, dubokim provalijama u koje padamo,

S jezerima koja otkrivamo ispod trepavica…

Šta će biti s njima kroz deset godina?

 

Prolaze one ulicama s telima gipkih srna,

Devojčice još, i uleću u naše poglede čežnjive.

Kao godine otvorene su njihove duše rascvetale,

Dok zanosno lelujaju kukovima oblim u hodu.

 

Kao talasi morski prodrlo je proleće meko

U te grudi, u te grlice koje se bude.

Rodite sutra devojčice, kažemo, da vas gledamo

U njima probuđene kao bele cvetove na vodi.

 

10. 6. 1975.

 

IZLET NA TRSAT KULU

 

 

1.

 

Što je lepo more u daljini

Rekoh, moja ljubavi,

Što je sjaja nad njim.

 

Umirem noćas zaneseno

Ljubeći lûk tvog vrata

Ko modri prevoj brežuljaka

Pod snegom.

 

Svija noć naše prste

U alke proleća

Dok sanjamo topli dom.

 

2.

 

Pod Trsat kulom

Leže ljubavnici.

Nas dvoje ko dve tišine.

 

April i cvetovi

Tihu senu bola, primećujem,

Pletu oko tvojih usana

I tanke bore oko očiju

 

Vukovi mesečinu raznose

U meni,

Kao po gorama rodnim.

 

3.

 

Svakim smo danom u sve većem bolu,

Moja ljubavi, opet se penjemo na kulu

Ko dve tišine

Presečene senkom meseca.

 

Što je lepo more u danjini,

Rekoh, moja ljubavi,

Što je modrine nad njim

Večeras.

 

Reč se moja u lotos rascveta

On se u ljupkost tvog lica

Raširi, vidim…

ŽENA U MODROM

 

1.

 

Dan je prostirao vodu pod njena stopala

Po zelenom pesku po naborima sutona

 

Ona je bežala iz usnule dubine s kapljama

Na haljini modrih niti oko lomna struka

 

S kikotom koji se rascvetavao na usnama

I mrvicama sunca u kosi sjajem što zri

 

Izmicala se moru zalazila u žive okuke

Čak i pod vodom neizbrisiv trag ostajao

 

Trčala je žena u modrom obalom obalom

On je vikao: hodi meni, devojčice, hodi

 

2.

 

Hteo je poljubac vreo kao pečat utisnuti

Na tu usnu koja je ćutala dan nemih riba

 

Hteo je rumenu zvezdu okačiti o njen smeh

Muziku bez opiranja da sluša iz dubine

 

Sačekala ga smerno umorna na žalu u požaru leta

Gde joj je svukao modro ljubio usne i kolena

 

Ona se zagrtala stidom stala da preinačuje veče

U njegovo oko mesečinu naga da odeva

 

Dan je prostirao more pod njena stopala

Po zelenom pesku u naborima sutona

 

3.

 

Svu tu noć listao je njena bedra od baršuna

Svu tu noć ona je usnom palila njegove mišiće

 

Sva rastočena i bela obećavala mu sinove

Iste, na njega, odmerenim korakom noćni sati

 

Jezdili preko terasa vinograda bežahu kasne

Ptice dva lepa profila lepila se za mahovinu

 

Sopstvenim očima nisu videli galebove u zenicama

Kad je jutro ušlo u ruke rekao je: Ja te ljubim

 

Dan je prostirao kapi pod njena stopala

Beskonačna u svojoj odsutnosti ona je sanjala

 

 

TELO ŽENE

 

Telo žene, od malo bakra i nežnosti, kao cvet

Koji prvi put ugleda sunce, ono koje se nudi

Ljubavi i godinama, leži na pesku avgusta.

Koliko snage i lepote u tim linijama! Volim

 

Te sene, taj napev ljupkosti skriven u dubinama

Njenih očiju, taj struk koji ima nešto od vitkosti

Srne u propnju. Volim to telo u svojim rukama

Žestoko od nagona i želje da se daje. Volim te

 

Prozirne prste, vitke i meke, na svom licu, tu

Daleku noć u Kostreni dok ljubičasti plašt

Sutona klizi preko morskih talasa. Beskonačna je

 

Moja glad posle svakog zagrljaja. U zatonima njenih

Očiju vidim istu glad, u njenim staklenim grudima

Otkrivam čežnju a na usnama želju za poljupcima.

 

DEVOJČICA SKUPLJA SVOJA KOLENA

 

Devojčica skuplja svoja bela kolena

Dva grumena svetlosti, dve kaplje nežnosti

Cvetove koji se u latice razlažu

Smerna, voli ona moje dlanove na njima.

 

Krv je moja iznese pred čudesnu svetlost

Ali ne otvara čvrste katance ljubavne

Ne pomažu tu ni poljupci ni plamičci

Koji se pale potajno u zenicama dubokim

 

Belina je njena razastrta u aprilu mlada tela

Ništa nisam naučio od prvog poljupca vidim

Samo je glad postala veća kroz godine

Jutro dočekujemo u travi i svetlost u daljini.

 

 

DRAGA

 

Vitka, na pesku toplog leta, leži draga

Ima otvorene oči zagnjurene u nebo

Zagonetno osmehnuta čuva svoju tajnu

 

Dođem, opružim se pored nje i čekam

Da i u moje oči uđe parče leta

Čekam čitavu večnost i više

 

Nisam srećan srećna je moja draga

Ona se sva pretvori u ljubav i

Zagrcne se od smeha neobjašnjivog

 

Kad zaželi zapali usnom novo sunce

I tankim ga rukama skine s visina

 

 

BOG LJUBAVI

 

Ima ona ruke nezasitne gladnice

Ruke čudesne i ruke tajnovite

 

One meni kažu: dođi u naše prste

Dođi da ta učimo ljubavi i vatri

 

Ima ona ruke koje se zovu čežnja

I ruke iz kojih žeđ velika izbija

 

Ima ona ruke zavodničke iz kojih

Beli bog ljubavi iskače i mene osvaja

 

 

USTA U POLJUPCU

 

Usta koja se dugo ne razdvajaju

U poljupcu u lancu ljubavi

 

Već na početku izranja mali sin

Nestašni mali ljubavnik budući

 

Sanjač ženskog tela koji će zapaliti

Nebo pticu zemlju i vodu

 

Koji će gledati u belu put

Kao u boga razapetog na dobošu

 

Usta na drugima koja se dugo ne

Razdvajaju celu jednu večnost

 

 

VATRE

On je usnama zapalio dve vatre

Na njenim dojkama

 

Zatim je umro pod palmom

Od snova i ljubavi neizmerne

I usta mu zaplivaše u moru

 

Kao mrtve latice

 

Njoj se u zenicama rodiše

Dva svetla bisera

I tu doveka ostadoše

 

 

ZVEZDE NA UZGLAVLJU

 

Ta razdvojenost

Lepota godina u struku

Poljupci koji traju

 

Bleda u iščekivanju

Sledi ona moj pogled

I put ruku

 

Znam taj nagoveštaj

Tajni znak ljubavi

Ramena stisnutih

Očiju ispod latica

Prijatni strah u telu

 

Bela kao vodeni cvet

Toliko mlada i nežna

Ni u pesmu ne smem

Da je uvedem

 

Ostaju samo noćni poljupci

I kasne zvezde na uzglavlju

 

GALEB U TELU ŽENE

 

1

 

Galeb u telu žene

U njenoj ljupkosti

Razastrtoj na plaži

U Žurkovu

U njenim bedrima čvrstim

I požudnim dok

Vitka

Izlazi iz vode

 

Galeb pritajen

U njenom tankom struku

Lakom, samo što ne poleti

 

2

 

Izlaže ona svoju lepotu

Moru i suncu

Dok je pogledima svlače

Mladići gladni ljubavi

 

U svojoj tihoj najezdi

U svom čarobnom naletu

Ona unosi malu svečanost

Na topli pesak leta

 

3

 

Ona leži

Mirna i odsutna

 

Koliko je lepote

U lukovima njenih ruku

Dok je zapljuskuje sunce

I vetar s ukusom mora

I dok belina galeba

Iščezava u zrncima bakra

Zategnute kože

 

Ona pliva

U ravnomernim zamasima

Ljupko se leluja

Telo za kojim čeznemo

 

4

 

Lepo je njima skupa

Oni se vole

Galeb i žena

 

U svakoj kaplji

Od zagasita zlata

Nešto je od njene dražesnosti

 

Mi volimo te kaplje

I zato plivamo u blizini

 

 

PRVA LJUBAV

 

Ona i on

Njihova prva ljubav

 

Ona s očima plahim

I srcem plašljive srne

 

On u naponu

Ratnik koji prodire

 

Zenice joj nebo ispijale

Dok je sva od ljupkosti njega grlila

 

Ko polen spuštali se njegovi poljupci

Po njenom telu nežne devojčice

 

Ona lepa i vitka on u njoj preseljen

Ispod crveni cvet tek procvetao

 

25. 8. 1979.

 

SLAP

 

 

Ostavljamo prozor otvoren noću i srce

Godinama. Kao bogovi utišani gledamo

Gore zvezde bremenite dok se svetlost

Stropoštava u more bez zvuka koji bi

Mogao da zalebdi nad kamenjem žala.

Svetli jedno oko na nebu, drugo ne

Poznajem, nesanice nas muče dok starimo

Misleći na smrt i put. Još smo prividno srećni

Mislimo na zvezde i ostavljamo prozor

Otvoren da bismo gledali gore.

 

Mi često i ne slutimo u toj tišini slap

Mesečine, kao ljupkost žene kad se ukaže

S mekim crtama tela, kažem, mi i ne

Slutimo slap svetlosti koji nas

Zloslutno zanosi i uništava.

 

 

USNE

 

Usno vlažna, rumena pukotino, vatro!

Ko pelud meka zriš u poljupcima,

Dok sočna u zrncima tvoja krv plamsa.

 

Ti si mi to okovlje koje zarobljava,

Čija se slast u me stropoštava, i

Samo veru u nežnost vraća i pričinjava.

 

31. 8. 1979.

 

 

RUKE VEČERNJIH LJUBAVNIKA

 

1

 

Ruke, večernji ljubavnici, telo koje se daje i uzima,

Njen struk u obliku gitare iz koga ljupka muzika izvire.

 

Beskrajna dubina očiju i bokovi ljubavnice što gore

U požarima sutona morskog, šumovi talasa što zanose.

 

Prostrte kao ležaji, u grču prstiju, ko zrake sunca

Glas vode zove ih glas tela zove ih glas ljubavi zove ih.

 

Ruke od čežnje savijaju se u lûk drhtaja, vatru užitka.

Na pesku kostrenskom u gustom mirisu borovine ispisuju

 

Ljubavnu pesmu dodira, usnama vrelim slova poljupca

Na listovima mora mlado telo svo od žestine i lepote.

 

2

 

Prstiju tankih, kao šaputavi cvet vazduha i vode,

Leluja ona istinskim mirisima u nesaglasnim časovima.

 

Kao boja mora javljaju se oči i pomiču splet tetiva.

Traje dugotrajno traganje odsutnosti, ljubavi, kletve…

 

Pomešana s ritmovima muzike dolazi preko peska i vode

I svoje telo svija opijena snažnim porivima bedara.

 

Okrenuti talasima, u zatonima, kao dve statue od bronce,

Izdvaja se ona, tanka u struku, galebovi slute to telo.

 

Ta koža od tamarisa, ružičasta, s nežnim pregibima trbuha

Pena i put, uleknuća ko boja naranče i modra zrnca soli.

 

3

Svež stisak lica dlanovima u postelji sjajnog peska.

Sitne kapilare u slankastom vazduhu i mirisi algi

 

Dolazi noć bremenita sa koralnom svetlošću dubina

I na mahove pritiska glas ljubavnika o stene i more.

 

U uzajamnoj navali nežnosti dodiruju se kolena i ruke

Zatvaraju se poljupci kao najčvršće brave ljubavne

 

Zgusnuta, utihnula voda, penju se mirisi soli ko zavesa

Oni se još greju na onom suncu sa usnama od živog srebra

 

Očiju punih neba leže nauznak u tišini opojnog leta

Ona s rukama prozirnim, on snažnim okovima muškosti.

 

18 – 19. aprila 1977.

 

LJUVENA

 

Ti si lepa ljubavi moja, ljubavi

Ljupkija od svake ljupkosti

Savršenija od svih bogova

 

Vatre tvojih usta ljubavi moja, ljubavi

Izgaraju me svojom pomamom

U nagosti tela tvog i grudi ukrutljivih

 

Na prevojima ti tela ljubavi moja, ljubavi

Među dolinama vitkih i dugih nogu

Grudvicu mraka udom razgonim

 

A ti si lepa ljubavi moja, ljubavi

I tvoja haljina, kosa gusta, ruke, mirisi u travi

A ti si mi lepa ljubavi moja, ljubavi

 

31. 8. 1979.

 

TRENUTAK ISTINA

 

 

Volim tvoje oči, modre latice,

Ljubičasti sjaj duše.

Volim narančastu kožu tvojih usta,

Glas koji je uvek spreman da prepriča

Godine naše mladosti.

 

Ali samo je ovaj trenutak istinit,

Devojčice,

Gladi moja nepresušna,

Ovaj trenutak od sreće i teskobe

Koja nas zatvara u svetle tamnice

Nepoznatih daljina, ovaj suton ispunjen

Morem i poljupcima.

 

 

OPOJNI GREH

 

 

Devojčica me grli i ljubi.

Osećam kako joj se usne tope na mojim,

i kako joj telo drhti

od straha i čežnje.

 

U tišini

još nedovršene planinske kuće

miriše rano proleće

i njene male jabučaste grudi.

Penušaju se večernje magle

i oseća vlažnost kiše

u erotičnom vazduhu.

 

Ona se propinje na prste,

pripija svoja stegna čvrsto uz mene,

namešta oble kukove,

svoj zaobljeni trbuh…

utapa svoje nepomične oči

u mojim zenicama

i ljubi, ljubi

 

Stavljam svoj potpis

usnama

na njen vrat izvijen

dok opijena srsima bledi moja devojčica

i kao leptirica treperi na mestu

 

Pogrešili smo

kaza mi

u jednom trenu slasti i vatre

zaustavljajući naše disanje

koje odveja vetar.

 

Pogrešili smo,

kaza mi s još većim strahom

otrgnuvši se iz zagrljaja,

bežeći niz proplanak i

odnoseći vlažne poljupce

na mladoj koži.

 

Moje je oči ne stižu.

 

 

MIR, MORE, SAN

 

 

Čas samoće. Bez toplog daha žene.

Soba nad morem, kupicama pene.

Lice na dlanovima, odlutale zene:

Sto, knjige, jabuke, tragovi sene.

 

Čas tišine. Svetlost predmete zlati:

Šuma, ptica, polje, uskovitlane vlati

To davna je slika koju misao vrati,

Na trenutke što su znali lepše sjati.

 

Maleno srce izvijeno u ljubav, vitki most

Svetlost utišana na mahove ga prska

Nemoćnu ruku zarasta prah, šaš, trska.

 

Mir. Iščupana iz tela luta kost.

Narasta od bola ljubičasta kula:

Zapaljeno oko, drhtaj, ogrubela čula.

 

 

SADA ZNAM

 

 

Najljubavniju pesmu ljubavi

Napisali smo usnama