Драги Јовице, Више од годину дана како ми је с посветом стигла Калина и морски коњиц и – како то обично бива – не онда када смо планирали, већ када је требало, прочитала сам ову дивну збирку прича, која ми је пружила изузетно уживање. Мислим и да сам је прочитала у право време, сада, док се у мени прелама питање шта даље писати!? (Довршила сам свој рукопис О мени или О вама, приче које иду уз ветар, упркос савременој
pročitaj više>>Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Miroslav Antić
pročitaj više>>Ako nam je dat dar da govorimo, koristimo ga u korist naše sabraće. Odužimo se hlebu koji nije samo naš. Lako je biti nerazumljiv, univerzalnoznačenjski celomudren – teško je biti lirik. Pisati za sebe i grupicu istomišljenika uzaludno je arčenje hartije. Ne marim. Ali ne tražite od društva da privatnu razonodu vrednuje kao nacionalno dobročinstvo. Nismo više klinci. Sve je jasno. Poeziju nikada neće svi pisati, ali će je je jednom svi čitati. Nije stvar
pročitaj više>>Dragi prijatelju, Šta zaista čini (i misli) čovjek kada mu se na dlanu nađe sjemenka čiji mu je oblik nepoznat? Koliko asocijacija izaziva taj mrvičak na beskraju ispruženog dlana, toliko se javlja pjesničkih slika. Prvo, u trenutku kada posmatramo sjemenku znamo da je mrtva (jer se ne hrani ni vodom, ni svjetlošću, ni vazduhom), ali osjećamo da u njoj tinja život koji će jednom buknuti svom silinom. I, onda, misao reska kao strah, zapravo, kao zebnja: šta će
pročitaj više>>Непознати аутор: ОБЛИЧЈА ДУШЕ У Београду, код издавача „Интерпрес“, Ђурђић je објавио избор поезије Истргнути рукопис, са изузетно функционалним илустрацијама Оље Ивањицке, који су лепо усаглашене са његовим песмама. У његовој поезији свет се опсервира споља и изнутра, a у средишту je поетски субјекат који свему даје обличја своје душе. Опседнут je природом, флором и фауном, евокацијама на драге тренутке, али и меланхолијом и сетом. У тренуцима среће жели да полети „изнад шуме у зеницу сунца“. Апострофира оно што
pročitaj više>>ČOVJEKU KOJI JE NESVJESNO, ALI ZAUVIJEK OSTAVIO TRAG U DUŠI JEDNE SANJALICE… Zamišljam koliko sam te „ušokirala“ svojim javljanjem. I oprosti mi, molim te, što sam dala sebi slobodu da remetim tvoj mir, da budem tako impulsivna i direktna, što je, ipak, neka nova osobina moje ličnosti u odnosu na nekad čime i samu sebe iznenađujem. To je bilo jače od mene, priznajem. Ta silna potreba da saznam bilo šta o tebi nakon tolikih godina stvorila je, eto, mogućnost da
pročitaj više>>