МИРОСЛАВ ТОДОРОВИЋ: Слово љубве Јовице Ђурђића, Јовица Ђурђић: Ко ти је украо звезде из очију Наслов збирке, графит са зида Ко ти је украо звезде из очију, Ана, сугестивно упућује да ова поезија припада читаоцима, док је песник у песми коју пише. Дочим синтагма Звезде у очима, с асоцијативним призивима, указује на метафизичку сферу ове поезије, потврђује изреку да су „очи огледало душе“. Звезде су сјај у очима који поезији Јовице Ђурђића обезбеђује поетску пуноћу и могућност да тајне душе
pročitaj više>>Јовица Ђурђић је подједанко присутан и признат у нашој литератури како за децу тако и у литератури за одрасле. Објавио је двадесетак књига, добио низ угледних награда и признања, а недавно је и објавио изабрана дела у петнаест томова. Но, и поред свега тога, чини се да је књижевна критика остала дужна овом значајном и скромном писцу, који живи и ствара у Ријеци, дакле, далеко од матице и домаћих књижевних центара. Књига изабране љубавне поезије је управо једна од прилика
pročitaj više>>Добро каже Ленор Кендел: За љубав нема другог начина, осим лијепог. Тај ми стих паде напамет док сам читао избор љубавне поезије Ко ти је украо звезде из очију Јовице Ђурђића. И заиста, овај аутор има свој мали забран који, рекао бих, штити као биље које истовремено узгаја на свом посједу у Малинској на хрватском приморју. Тешко је, готово немогуће, направити границу између љубави према сунцу, мору, трави и вјетру који оживљава небеску доколицу, на једној страни, и ероса који
pročitaj više>>ТРАГАЊА ВЕЧИТОГ ДЕЧАКА Јовица Ђурђић (Добој, 1949) је по струци педагог, али по опредељењу и ономе чиме се стварно бави – песник. За песнике кажу да су у реалном времену – померени, јер за њих свет око њих није као за све остале. Они виде друкчије. Много тога што обичан човек не примећује, они виде као битну одредницу стварности. Недавно је Ђурђић направио избор своје љубавне поезије. Насловио га је „Ко ти је украо звезде из очију“. Када човек прочита
pročitaj više>>ТИХО И НЕЖНО – ОВО ЈЕ ХРАМ Постоје и писци и књиге, које, можда на први поглед, можда на трен, изазивају недоумицу да ли се упустити у авантуру посвећујући се и поистовећујући се с њима. Али, већ после прве прочитане речи, ретка, стиха, после прве уочене (у овом случају) песме, ненадно схватиш да си се обрео у рајском врту, где све око тебе светли, празничи и далекоциљном лепотом зрачи. То би могао бити најкраћи опис онога што ћете доживети
pročitaj više>>У једној својеј пјесми Ђурђић је, успутно, формулисао усмјереност свог поетског напора: „Бих метафору ван света да ме однесе“. Ту своју пјесничку жељу да се поетским средствима превезе с ону страну реалног свијета и да се насели на рељефу његовог поетског наличја, Ђурђић је доста досљедно спроводио у својим пјесмама у чијим структурама метафора заузима централно мјесто. Готово свака његова пјесма јесте обилан пљусак метафора које понекад доносе по двије-три пјесничке слике у само једном стиху. Такво обиље пјесничких слика
pročitaj više>>