Високо горе, у гранама разгранатог бора, где сунце не продире сасвим, на летњој припеци цврчи цврчак. Ретка спарушена трава још се опире суши, чекајући неки изненадни летњи пљусак да се поврати у живот. Између камења је измрвљена црвена земља преко које брза дебели гуштер. Јутарњи ваздух испуњен је мирисом смиља, боровине, тишином. Лепо очешљани сунчеви зраци пљуште по црвеним крововима. Дечак седи у хладу и чека. Стазом посутом иглицама пинија долазе две девојке и два мушкарца. Сваког лета он својом
pročitaj više>>Када се колона уморних војника, након дугог и напорног марша, излазећи из шуме, испела на један пропланак, војници угледаше, доле ниско испред себе, широко морско пространство и, недалеко, испод стрмих стена, кочоперно рибарско сеоце са звоником у средини. Задивљено су гледали у ту непрегледну велику воду и од умора поседали у хладу по ивици испод стабала. Они су били претходница за којом су долазиле остале јединице. Многи су се сетили Грчке и острва Крфа, од одакле су у победоносном маршу
pročitaj više>>Рано изјутра, средином августа, тек што је сунце зарудело иза брега, стари Петар је ишао одоздо од мора према свом воћњаку, корачајући веома лагано и куцкајући старим штапом о камење расуто свуда по уском сеоском путу. То чини свакодневно, већ годинама, иако баш нема неке користи од њега, јер оно што на стаблима успе да сазри, све искљуцају дрске птице. Он нема начина да одбрани све те плодове, а успе да убере тек понеке и да истим путем, сада спуштајући
pročitaj više>>Танак млаз сунца, провлачећи се кроз прозор, сливао се укосо на зараслу Василијеву браду. Као да је с разлогом изабрао баш њега. Он, већ данима, незаинтересован за све, беше се некако смањио, увукао у себе, потонуо у неке само своје мисли, ако их је уопште било. Седео је напола склупчан и сасвим одсутан, стално ћутећи, погледа упртог у под, у једну тачку. Сломљен до бола, више није личио на себе, на оног здравог, јаког и витког младог човека који се
pročitaj više>>Плахи летњи пљусак није трајао дуго. Након њега ветар је донео свежину с мора. Прохладан и влажан миловао га је по целом телу. Уживао је у тој промени након врелог преподнева. Тог августовског дана Андреј је лежао наузнак на клупи од грубо тесаних дасака испред своје куће уз обалу, загледан у гране рачвасте крошње огромне кошћеле, испод које се клупа налазила. Њено тамнозелено лишће лагано је треперило. Стабло је, како је процењивао, било високо више од двадесет пет метара. Нико
pročitaj više>>Помисли како је коначно пронашо своју најлепшу цветну ливаду коју је одувек тражио и о којој је непрестано сањао. У рано преподне, једног сунчаног јунског дана, Антон, мршави господин високог раста, благог лица и бистрог погледа, са панама шеширом широког обода и омањом кожном торбом преко рамена, по струци професор биологије, задивљен је стајао на ливади поред реке, ни сам не знајући како се ту обрео и како је раније није открио. Већ је пролазио тим путем, идући све даље
pročitaj više>>