Јежурко Костја, Враголанка, Пловидба фотељом, Подеранко, Пужић, Алонсо и његова барка, Ципелице и Цветни кутак за Анутак.
pročitaj više>>Има нечега тајновитог, благог, нежног, смерног, тихог у песмама Јовице Ђурђића о љубави или љубавним песмама, како се то чешће пише. Дуго се знамо, дуго смо пријатељи и завереници ове вечне теме у песништву. Моје антологије га нису мимоилазиле. „Између сна и љубави”, између крхког, очуваног сећања и позне збиље суочавања са старењем, песник се у песмама писаним са жаром, увек присутним, дотиче раних и касних љубави. У његовим песмама речи се милују, дотичу се и праве слику, песме, и
pročitaj više>>Интересантно насловљеном књигом по истоименој причи, Агостина под kошћелом, Ђурђић нам само потврђује опредијељеност да вјерно освјетљава догађаје, без обзира на то да ли имају лијеп или трагичан крај. Најчешће радњу смјешта у природни амбијент, било да се ради о цвјетној ливади или о приморским градићима. Приповиједајући лирским надахнућем, понекад ликове спаја с проживљеним и доживљеним сликама из младости, па љубав постаје озарење које отвара врата сликама из сјећања, задржавајући основно ткиво приче. У књизи доминирају: односи човјека са човјеком,
pročitaj više>>Избор љубавних песама, Књижевни атеље ”Ars Poetica”, Београд, 2022. Има нечега тајновитог, благог, нежног, смерног, тихог у песмама Јовице Ђурђића о љубави или љубавним песмама, како се то чешће пише. Дуго се знамо, дуго смо пријатељи и завереници ове вечне теме у песништву. Моје антологије га нису мимоилазиле. „Између сна и љубави”, између крхког, очуваног сећања и позне збиље суочавања са старењем, песник се у песмама писаним са жаром, увек присутним, дотиче раних и касних љубави. У његовим песмама
pročitaj više>>Izabrana dela u petnaest knjiga, deset za decu i pet za odrasle čitaoce: Ukus prvih poljubaca, Kajsije za Hanu, Leto bez Veronike, Nežne godine, Lepo je biti kod kuće, Srebrna ukosnica, Simonine oči, Sanak Sklopiočić, Vrh tišine, Lekovita svetlost, Pregršt vetra, Šopenove etide i Trag. Bookland, Beograd, 2020.
pročitaj više>>Мирну атмосферу малог места често поремети некакав безазлен догађај или појава интересантног човека који са собом или у себи носи причу. Јовица Ђурђић, песник и искусан приповедач, показујући да је вештина причања редак дар, попут птице која у лету са родне гране зграби најзрлију трешњу, хвата ту причу, не кријући узбуђење што се дочепао лепог плена, нестрпљив да га с другима подели, у овом случају са својим читаоцима. Након тога, сада већ сасвим смирен, ниже складне, јасне, прецизне, проходне реченице, бирајући најлепше речи из цветне језичке баште својих предака и савременика. И тако се у Крчагу, као да је у њему свежа вода с приповедачевог завичајног извора, нашло десет прича, попут десет чаша напуњенх окрепљујћим напитком.
Колико у најчешће „обичној“ свакодневици, протканој каткад мирним, каткад драматичним догађајима, толико, можда и више, узбудљивости има у Ђурђићевом начину приповедања. Причу излаже смирено, разложно, позивајући и актере да својим монолошким и дијалошким деоницама допринесу њеном разуђивању, додајући стално нове информације и тако држећи читаочеву пажњу у стању благе напетости.
То су приче о изненадним сусретима, људским судбинама, неретко обележеним ратним ожиљцима, затим о љубавним пропламсајима, сањарењима, чежњама, понирањима литерарних јунака у сопствену прошлост, речју – кратке сторије о животу, пуне живота.
Сасвим је сигрно да читаоца неће оставити равнодушним, што је најбоља препорука да се Крчаг чита, нарочито када читалац осети потребу да се мало осами, да сам са собом поразговара и да зарони у успомене на детињство и целокупан сопствени живот, јер ће их ове приче сигурно призвати.