Јовица Ђурђић: „ У ХАЉИНИ ЈОШ МИРИШЕ ЛАН ” (Прва награда часописа АВЛИЈА  из Рожаја за најбољу необјављену пјесму у региону за 2011.)

У ХАЉИНИ ЈОШ МИРИШЕ ЛАН

У хаљини још лепо мирише лан

И усне су твоје шумне као море

Светлост се ломи и пада на длан

Док прсти најлепше речи говоре

Тело боје кајсије и немир руку

Љубоморан сам на звезду у пасу

Као немирни брод пловим у луку

Звук опојног греха слутим у гласу

Небо се бојама лана прелива

Гледам у очи као капи кише

Док се рој звезда на лице слива

Далеко од свега на крају света

Сад све на тебе заносно мирише

Уснула смо деца у чамцу лета

Биографија:

Јовица Ђурђић, (1949), песник и приповедач за децу и одрасле читаоце, аутор је књига: Уснула девојка, Лариса, Љубичасто горје, Санак Склопиочић, Како волим Ану, Руке вечерњих љубавника, Љупко тело, Кошута и лопочи, (The Roe And Water Lilies), Истргнути рукопис, Њене очи море, Жирафа Жералдина, Симонине очи, Лепо је бити код куће, Звезде на узглављу (избор пeесма на двадесет страних језика), Калина и морски коњиц i Лето без Веронике. Двоструки је добитник награде ”Драго Жерве” и Златне значке Културно-просвјетне заједнице Србије.

Живи у Малинској, Хрватска.

Извор: http://konkursiregiona.net/2012/02/јовица-ђурђић-у-хаљини-још-мирише-лан/