У моме памћењу, а пратим га дуго на његовом блиставом песничком путу, Ђурђић је песник јужних сфера, ослушкивач мора и ветра, префињени ткалац звука у песми, ослоњен стихом на виртуелну, свеприсутну, музичку подлогу, па га таквог разазнајем и препознајем и у овој лепој и брижљиво грађеној књизи. Кажем грађеној јер сонет тражи такав песнички приступ, ма колико сви ми, заљубљеници у песму, волели сонет као форму, отмену и господствену, он је ипак калуп у који се налива сребро песме. И добру је књигу написа Јовица Ђурђић, састављену, углавном од нових песама.

(Из рецензије за збирку сонета Пепео згаслог лета)

Перо Зубац

Јовица Ђурђић улази у зграду наше литературе посве тихо са скромношћу и достојанством песника коме је стало до те зграде у којој се налазе осведочени ствараоци којима је стало до уметности и живота, до човека у животу који ту уметност инспирише. Поштовалац речи и јасног израза, чисте мисли и ненатруњеног осећања, Ђурђић (…) нуди поезију младости у којој љубав заузима прво и превасходно место. Већ дуго у нашој лирици није се о љубави говорило и певало с таквом тананошћу и непосредношћу, с тако сугестивно исказаним лепота  ма које човеку љубав пружа и даје. Без сентиментализма и расплаканости, без вапаја и горчине, Ђурђићева песма љубави проговорила је изворном непосредношћу…

Тоде Чолак

Сонет је форма кроз коју Јовица Ђурђић најпотпуније сагледава живот на чудесан начин преточен у Поезију да би из ње (тај исти живот) узимао оне најсочније супстрате смислености и враћао их бићу Пјесме, бићу Љубави, потврђујући тако да је немогуће одредити границу између самог Живота, Поезије и Љубави, јер је и нема. Мисли у речи када се згусну, пјесник Ђурђић, у потпуној преданости чину стварања (у једном аутопоетичком сонету ове збирке коју карактерише њему својствена љупкост), Пре него што избледе и ископне, биљежи тихим откуцајима срца и онда када му Понекад лако дођу, као у сну, јер једино тако могу да се Распрсну у стихове из опне. Свјестан да Песници немају чега да се стиде / Док разголићују своје животе, он ништа не скрива пред читаоцем, предајући му колико своје стихове толико себе самог.

Ранко Павловић

Умјетност ријечи полаже право на властиту разноврсност, на неисцрпно мноштво пјесничких облика и форми. Том разноврсношћу као слободом самом умјетност ријечи устаје против униформности пјевања и мишљења. Пјесник Јовица Ђурђић је то исконски осјетио и интуитивно спознао. Његови пјеснички облици исијавају према животу и свијету човјековом животну радост и свјетовну љубав. Чулност Ђурђићевог пјесништва подсјећа на море безприморја, а у најсрећнијим тренуцима поприма и понешто од Епикуровог хедонизма, одњегове дијалектике живота и смрти.

Хусеин Тахмишчић

Само се у сфери уобразиље може стећи дубоко осјећање свога ја. Због тога Ђурђић посеже за врстом таквог свијета. У њему чисти осјет означава преовлађујућу силу у трансформацији властитог израза. Он се несуздржано распростире. Облик тога распростирања превасходно је чулног склопа и посједује изворну детерминисаност. У овој поезији занос представља једну, а усхићења другу ствар. Усхићење је тренутачно и оно стреми сјећању као извору инспирације, док занос има трајније фреквенцијске ударе и већу способност да се прелије у сновне атрибуције и жељно чекани мир. Он је обујмљен сликама озарења, које се складно смјењују.

Жарко Ђуровић 

Сонет је врхунац класике, можда њен најљепши, најтежи и најпривлачнији поетски израз. Окрећући се сонету, Јовица Ђурђић се окренуо животу поезије, пред читаоца је разастро широко поље емотовности, чулности и љепоте, исткано тананим нитима заноса и контролисане страсти човјека који зна шта су ужитак, жена, живот… Из његовог суспрегнутог израза пршти гејзир свјетлости и емоција које допиру у сваки кутак читаочеве душе, опчињавају га, буде у њему осјећај љепоте живљења. Управо у сонету Ђурђић је досегао максимум пјесничког умијећа, дајући тако значајан допринос српској поезији. Прекрасне нијансе осјећајности, које се претачу једна у другу, исказане су бираним ријечима и зналачки посложене, што овим сонетима придодаје још више љепоте.

Ђуро Маричић