Kroz prozor je video blagu padinu prekrivenum čistim snegom. Poneka pahuljica još se lelujavo spuštala radosno i svečano. Skijaši su već bili zauzeli breg, ali njemu se više sviđalo unutra, pored velikog kamina, s knjigom u ruci. Bilo je tu još nekoliko gostiju kojima se više dopadala topla soba od hladnoće na snegu. Plamen je lizao krupne cepanice, a pucketanje vatre ga podseti na detinjstvo i bakinu furunu. Njegova supruga Katja bila je napolju s nekolicinom skijaša.

Otpivši gutljaj crnog vina, požuri da zauzme jednu fotelju kraj prozora. Tako je imao dobar pregled na ono šta se dešava napolju. Otvori knjigu koju je nameravao da čita, kada ga jedna žena zamoli da sedne s druge strane stočića, noseći takođe čašu vina. U drugoj ruci držala je dvogled. Šta će joj dvogled?, zapita se, ali ne reče ništa. Bila je lepa i mlada. Crna kosa prekrivala joj je veći deo lica. Mladost, prirodna lepota, pomisli i nastavi da čita.

Ali, gospođica, tako je zaključio, nije imala mira i stalno je dvogledom nešto posmatrala napolju, prema bregu. Možda se brine za nekoga, zapita se, jer mu je pomalo smetala ta njena znatiželja. Ustajala je, sedala, pa opet protezala zapinjući za stočić.

– Brinete zbog nečega? – ne odoli da ne upita.

Ona mu uputi sanjiv pogled.

– Moj dečko je gore na bregu. Voli skijanje.

– A, tako – reče. – Nemate valjda razloga da brinete.

– Ne razumete vi – prozbori tiho. – Svaka mu je suknja draga. Ne prestaje da trči za njima.

– O! – beše sve što je rekao.

I opet se nastavi to njeno gledanje kroz dvogled. Bila mu je interesantna sa tim visokim grudima i odlažući knjigu, praveći se da i sam gleda kroz prozor, u stvari kradomice zureći u njenu kosu, učini mu se da je video Katju kako je projurila na skijama.

– Izvinite, da li biste mi na tren posudili vaš dvogled? – zamoli ni sam ne nalazeći pravi razlog za to.

Ona mu ga, uz onaj jedva primetan osmeh, pruži bez reči.

Iznenadi se kako se kroz dvogled tako dobro i jasno vidi sve do u detalj. Na dnu staze, u podnožju brega, ugleda Katju kako se ljubi s nepoznatim muškarcem. Beše kao da sanja. To ga pogodi kao grom. Časak kasnije, postajavši malo, takođe bez reči, vrati mladoj dami dvogled i pohita u sobu.

Trebalo mu je manje od petnaestak minuta da se spakuje i automobilom napusti hotel, bez reči. Pritiskao je gas, kao da želi što pre da pobegne od tog mesta, dok su mu se mišići lica napinjali do bola.

Dok se spuštao s