Књига прича за одрасле

Мирну атмосферу малог места често поремети некакав безазлен догађај или појава интересантног човека који са собом или у себи носи причу. Јовица Ђурђић, песник и искусан приповедач, показујући да је вештина причања редак дар, попут птице која у лету са родне гране зграби најзрлију трешњу, хвата ту причу, не кријући узбуђење што се дочепао лепог плена, нестрпљив да га с другима подели, у овом случају са својим читаоцима. Након тога, сада већ сасвим смирен, ниже складне, јасне, прецизне, проходне реченице, бирајући најлепше речи из цветне језичке баште својих предака и савременика. И тако се у Крчагу, као да је у њему свежа вода с приповедачевог завичајног извора, нашло десет прича, попут десет чаша напуњенх окрепљујћим напитком.

Колико у најчешће „обичној“ свакодневици, протканој каткад мирним, каткад драматичним догађајима, толико, можда и више, узбудљивости има у Ђурђићевом начину приповедања. Причу излаже смирено, разложно, позивајући и актере да својим монолошким и дијалошким деоницама допринесу њеном разуђивању, додајући стално нове информације и тако држећи читаочеву пажњу у стању благе напетости.

То су приче о изненадним сусретима, људским судбинама, неретко обележеним ратним ожиљцима, затим о љубавним пропламсајима, сањарењима, чежњама, понирањима литерарних јунака у сопствену прошлост, речју – кратке сторије о животу, пуне живота.

Сасвим је сигрно да читаоца неће оставити равнодушним, што је најбоља препорука да се Крчаг чита, нарочито када читалац осети потребу да се мало осами, да сам са собом поразговара и да зарони у успомене на детињство и целокупан сопствени живот, јер ће их ове приче сигурно призвати.