Јовица Ђурђић је подједанко присутан и признат у нашој литератури како за децу тако и у литератури за одрасле. Објавио је двадесетак књига, добио низ угледних награда и признања, а недавно је и објавио изабрана дела у петнаест томова.

Но, и поред свега тога, чини се да је књижевна критика остала дужна овом значајном и скромном писцу, који живи и ствара у Ријеци, дакле, далеко од матице и домаћих књижевних центара. Књига изабране љубавне поезије је управо једна од прилика да се та врста неправде донекле исправи, те да се истовремено његово слојевито, разнородно и надасве драгоцено поетско стваралаштво адекватно валоризује и сагледа у контексту савремене српске поезије.

Ђурђић је присталица традиционалистичке стражиловске линије певања у најбољем смислу те речи, какву су неговали Раичковић, Колунџија, Ракитић и многи други песници слободног и везаног стиха. Његови стихови су у занатском и версификаторском погледу беспрекорни и готово савршени, тако да им се скоро ништа не може додати или одузети. Сонети пак представљају посебно идејно-тематско и жанровско поглавље, које потврђује да је Јовица Ђурђић заиста песник великог формата, снажне рефлексије, истанчаног језика и оригиналног стила.

Овај избор љубавне поезије је по много чему комплексан и осмишљен песнички подухват, а истовремено илуструје песников развојни пут, његову генезу, поетичке преображаје и стваралачко узрастање од прве објављене књиге па до данашњих дана. Узев у целини, ово је вредан издавачки пројекат који свакако заслужује пажњу књижевне критике, а нарочито љубитеља истинске и квалитетне љубавне поезије.