Priče za decu manjeg uzrasta. Nakon tri knjige poezije došla je na red i knjiga kratkih priča za decu. Naslov je slučajno došao sam od sebe. Da li baš? Pa i nije. Čuo sam ga kao rečenicu u sklopu predavanja jednog od profesora na Pedagoškom fakultetu. Svideo mi se i odmah sam znao da imam naslov za knjigu. Inače, s naslovima uvek muka. Priče su nastajale pomalo. Kada je knjiga bila pri kraju, mada je moja supruga slikarica, potražio sam ilustratora. Kada su ilustracije bile gotove, nisam bio u potpunosti s njima zadovoljan. Barem ne i s naslovnom stranom. Šta sada? Zamolio sam suprugu da mi je izradi. Bila je bolja i prihvatio sam je. Ipak, da ne naljutim ilustratora, zadržao sam njegove ilustracije za unutrašnjost knjige. Knjiga je bila pripremljena, ali izdavača nikako da nađem. Onda ju je prihvatio Otokar Keršovani i urednik Milan Zinaić. Knjiga je štampana u 3000 primeraka i vrlo lepo je prihvaćena od dece mlađeg uzrasta.

Otokar  Keršovani, Rijeka, 1983. Naslovna strana Ivana Đurđić,  ilustracije Franjo Molnar.

Приче за децу мањег узраста. Након три књиге поезије дошла је на ред и књига кратких прича за децу. Наслов је случајно дошао сам од себе. Да ли баш? Па и није. Чуо сам га као реченицу у склопу предавања једног од професора на Педагошком факултету. Свидео ми се и одмах сам знао да имам наслов за књигу. Иначе, с насловима увек мука. Приче су настајале помало. Када је књига била при крају, мада је моја супруга сликарица, потражио сам илустратора. Када су илустрације биле готове, нисам био у потпуности с њима задовољан. Барем не и с насловном страном. Шта сада? Замолио сам супругу да ми је изради. Била је боља и прихватио сам је. Ипак, да не наљутим илустратора, задржао сам његове илустрације за унутрашњост књиге. Књига је била припремљена, али издавача никако да нађем. Онда ју је прихватио Отокар Кершовани и уредник Милан Зинаић. Књига је штампана у 3000 примерака и врло лепо је прихваћена од деце млађег узраста.

Отокар Кершовани, Ријека, 1983. Насловна страна Ивана Ђурђић, илустрације Фрањо Молнар.