Devojčica skuplja svoja bela kolena
Dva grumena svetlosti, dve kaplje nežnosti
Cvetove koji se u latice razlažu
Smerna, voli ona moje dlanove na njima.
Рука застала у најлепшем стиху…
У часу као да је минуо век –
Јер, када звезде испуне ноћ тиху,
Како је мали, како ситан човек!
Ja vidim zrnca sunca
Ja vidim zrnca sunca
Pretočena u njenu koru.
Sva se ljupkost skupila
U luku njenog rumenila.
Tišina dalekog gorja
Kroz peteljku ušla.