Posljednih deset i više godina Jovica Đurđić i ja rijetko se susrećemo, između nas je more: ja sam ostao u Rijeci, on se preselio na najveći kvarnerski otok. No, bez obzira na to, nije se prekidalo staro prijateljstvo koje je počelo sedamdesetih godina prošlog stoljeća, kada se Đurđić javio svojim prvim pjesmama i kretao se u krugovima Riječkog književnog društva. Naše je prijateljstvo, dakle, počelo prije više od trideset godina sazrijevši u vrijeme kada je Đurđić
pročitaj više>>Prije svega htjela bih vas lijepo i srdačno pozdraviti i reći riječ koju o poeziji Jovice Đurđića, pjesnika i mog dugogodišnjeg prijatelja. Kako nisam kritičar niti se time bavim, a kako ponekad i moja lira tiho zasvira, odazvala sam se Jovičinoj želji da dadem svoj obol pri promociji njegovih dviju zbirki, za velike i male kako se to obično kaže. Prva zbirka, ako ćemo tim redom, veoma je ljupka, dražesna i graciozna naslova ”Žirafa Žeraldina”, u samom
pročitaj više>>Ima neobičnih knjiga, neobičnih po opremi, likovnom izgledu, luksuzu, kvaliteti. Knjiga Jovice Đurđića, Zvezde na uzglavlju, srpskog književnika, koji živi na otoku Krku, po strani od književnih krugova i zbivanja, ali je u stalnom kontaktu s njima, predstavlja osvježenje po mnogo čemu. Autor i izdavač su se pobrinuli da ona skrene pažnju čitaoca na sebe ne samo svojom nadahnutom likovnom opremom, luksuznim izgledom, kakav se rijetko susreće u knjižarskim izlozima već i sa drugim elementima,
pročitaj više>>Након егзодуса Срба из Хрватске остали су само joш остаци остатака од тог некад, за прилике на Балкану, бројног народа у Хрватској. Ипак, ту je још увијек његов, у сваком погледу, репрезентативан узорак са свим карактеристикама репрезентативног узорка, у Хрватској још увијек живи и одтрајава остатак некад јаког српског књижевног круга: Драго Кекановић, Драган Божић, Јовица Ђурђић, Јован Савичин Прица, Вукоман Радосављевић, Симо Мраовић, Ђуро Маричић и још понеки. Они и остали умјетници српских коријена показују да
pročitaj više>>Књиге намијењене дјеци често остају изван критичког погледа, нарочито ако њихови аутори нису у жижи јавности. То би се лако могли догодити и са врло добром књигом Калина и морски коњиц Јовице Ђурђића, пјесника и приповједача који, ма колико био везан за Београд и ма колико својим стваралаштвом припадао српској књижевности, живи и ради на острву Крку, код Ријеке, па зато остаје изван главних савремених књижевних токова. А његова најновија књига прича за младе читаоце и те како
pročitaj više>>Ući u dječju dušu, vidjeti svijet djetetovim očima i isti taj svijet, bez suvišnog moralisanja i nametljive didaktičnosti, stihom oslikati tako da bude saglasan sa dječjim viđenjem stvarnosti, koja se može posmatrati i kroz prizmu razuzdane mašte – to su uslovi koje je vrlo teško ostvariti, ali i bez kojih nema istinski vrijedne poezije za najmlađe. U ispisivanju zbirke Žirafa Žeraldina, Jovici Đurđiću, mladoj čitalačkoj publici (kao i odrasloj, uostalom) dobro poznatom autoru, pošlo je za perom
pročitaj više>>