ПОСЛЕПОДНЕ Стижем наливен, палим ТВ. Она седи у мојој фотељи, у мојој пижами, у мојим папучама, и гледа у празан, светлуцав екран. Стојим насред собе, завесе су намакнуте, полумрак је, иако je напољу тек рано послеподне. По угловима je паучина, све je у нереду, крај кревета, на поду, леже њене гаћице, тамо где смо их јутрос оставили. Зидови су прљави, у кухињи смеће се пресипа из канте, загушена судопера препуна je неопраног посуђа. Уморан сам и тешко дишем, чекам
pročitaj više>>СУБОТА Не бих, чак ни помислио, да није рекла: „Немој, нема смисла“ Руку сам, готово случајно, увукао међу њена колена, јер се окренула, придигла, и хтела нешто друго да каже To њено одбијање истим речима, на исти начин, увек се завршава обостраном помамом. Тако je, тим одвраћањем, готово и почело код наших заједничких кумова. Она je била сведок са Олгине стране, на венчању са Миланом, којима сам ja, две године касније, крстио сина Немању. У цркви, мало потајно. Ha
pročitaj više>>ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА Натурализовани Американац Стив Лисик коме je крштено име било Стеван Лазукић стајао jе једног топлог лета испред рушевине железничке станице у малош банатском селу Ф. Господину Стиву Ласику, алијас Стевану Лазукићу било je превише топло па се стога хладио сламним шеширом машући испред лица. Тако je истовремено растеривао и многобројне ситне коњске муве које су самоубилачки слетале на образе, малтене улетале у уста и непријатно зујале око ушију. Господин Стив Ласик вратио се тачно након пола
pročitaj više>>VERENICI Bilo je to u vreme kada njegov otac još nije pio (zapravo između dva Velika Opijanja, kako je kasnije govorila njegova majka) i kada on, Andreas Sam, još nije služio kod seljaka. Bilo je to, dakle, druge ili treće godine rata; dečak nije imao više od osam, devet godina. Sedeo je u kolima opijen mirisom tek sakupljenog sena i gledao kako sunce zalazi za horizont, crveno. »Dobar dan, gos’n Sam«, reče seljak i skide svoj masni šešir. To
pročitaj više>>ПРЕЉУБА У полусну, у лаганом и спором буђењу, крајичке његове свијести дотаче свиленкасто, меко шуштање. He помјерајући главу, с напором покрену очи према другом крају широког француског кревета, гдје je, гола и топла, лежала Ана. Прије двије вечери, петог дана након вјенчања, с Аном je стигао у овај град и у овом хотелу намјерава остати још три ноћи. Ану je упознао зимус, у возу, враћајући се са заморног вишедневног путовања. Њен широк поглед и дражестан осмијех, њена ведрина
pročitaj više>>
Ne znam da li da stojim?
Ne znam da li da bežim?
(Ja se pomalo bojim
Na ovom pesku gde ležim.)