Gospodin Paskval lagano zaustavlja automobil pred kućom na adresi koja mu je bila naznačena. Izlazeći iz njega, brišući čistom maramicom od batista čelo i vrat, osmatra njeno lice i fasadu prema ulici, kao da proučava da li će biti dovoljno dobra za duži boravak njega i familije tokom leta. Njegova ćelica sa nešto dužom kovrčavom i potpuno belom kosom, koja obrubljuje glavu, svetli na večernjem suncu koje samo što nije zašlo. Želja mu je da provede ugodan odmor i da
pročitaj više>>U predvečerje, nakon što smo ušli u tu varošicu, tamni oblaci puni kiše potpuno su ispunili nebo. Zaobljeni vrhovi brda, žuti kao od bakra, meko su ih dodirivali svojim trbusima. Pucnji su utihnuli. Kao da nije bio rat. Kada je vojnik ušao, zatekao ga je leđima okrenutog vratima, malo raskoračenog i zagledanog kroz prozor. – Pukovniče, jedna žena uporno želi kod vas. Okrenuo se polako. Vojnik je stajao mirno, s kapom u ruci. – Žena!? Kakva žena? Otkuda ona ovde?
pročitaj više>>Devojka je bila lepa. Devojka je bila prelepa. Pravi mali anđeo. I mladić je bio lep. Lepi usnuli mladić. Umoran i skrhan tugom. Kiša je neprestano padala. Ispočetka potiho, sitna, da bi se kasnije pretvorila u raskošni pljusak. Ali on to nije video, ništa nije čuo, jer je bio utonuo u čvrsti san. U početku, pre nego što je usnuo, posmatrao je kako bistre kapi klize niz staklo i to ga je smirivalo, a onda je neodređeno zurio u zelena
pročitaj više>>Već odavno je prošlo vreme ručka, osećao je glad, ali nikako nije nalazio snage i hrabrosti da krene prema kući. Sada kada je ujna znala za to, nakon što ga je Milan odao, možda je najbolje da se prvim autobusom vrati u grad, iskradajući se da to niko ne primeti. Imao je u džepu netaknuti džeparac koji su mu roditelji dali pre polaska, mnogo više nego što je potrebno za kartu. Treba samo da se spusti niz breg i sačeka
pročitaj više>>Katrin se spusti pokraj smokve i skide haljinu. Čvornovate smokve i zid od grubo složenog kamena štitili su je od sunca i pogleda. Bio je avgust, rano jutro, vreme kada zru i mirišu smokve u Malinskoj. Sklopljenih očiju, ležeći, čula je kako obalu zapljuskuje more. Poneki krik galeba u daljini i kotrljanje šljunka pokrenutog malim talasima bili su jedini zvuci koji su dopirali do nje. Ponekada bi osetila kako joj vetrić dodiruje lice, a iznad nje zatrepere smokvini listovi, pa
pročitaj više>>Dole, između peščanih sprudova, video je galebove što u letu dotiču penu talasa. Među stablima senovitih borova skrivale su se kuće, belih fasada i crvenih krovova. Neke od njih imale su izdužene plave kapke na prozorima. Delovale su usnulo u jutarnjoj tišini. Na beličastom šljunku i pesku duge morske plaže odjednom se pojavila devojka u lepršavoj haljini, po pokretima veoma nalik njoj, lepotici o kojoj je razmišljao, od čega mu je zaigralo srce. Zastajkivala je, povremeno pogleda oborenog prema stopalima,
pročitaj više>>