KRITIKE

Slobodan Stanišić, BOGATSTVO PESNIČKIH TEMA (Mala razmišljanja o knjizi „Lepo je biti kod kuće“ Jovice Đurđića)

             Mlado čitalište uvek je željno susretanja sa novim delom nekog od svojih pisaca. To je logičan postupak onih koji vole knjigu i rado se prepuštaju druženju sa njenim stranicama. Ako su pisca već sreli ranije, tim bolje, čitanje podseća na susret sa starim prijateljem. Ovo je utisak koji se nameće čitaocu, bez obzira na uzrast, pri čitanju nove knjige pesama Jovice Đurđića. Maštom, inventivnošću, raznovrsnošću tema i motiva, prikazuje se mladom čitaocu kao stari

pročitaj više>>

Ранко Павловић, И ЗА ДУШУ И ЗА ОКО, Јовица Ђурђић: Звезде на узглављу, избор пјесама, слике Оља Ивањицки, Ars Poetica, Београд, 2009.

       Често се догађа да књиге које заслужују читалачку пажњу и критичко вредновање остају изван фокуса инертне и неконзистентне књижевне критике, окренуте углавом новим издањима аутора присутнијих у књижевној јавности. Таква судбина задесила је и избор пјесама Звезде на узглављу Јовице Ђурђића („Ars Poetica“, Београд, 2009). Ова, по много чему занимљива књига, сигурно је стигла у редакције већег броја листова и часописа, па се не би могло рећи да није била доступна критичарима, што се често наводи као

pročitaj više>>

Цвијетин Ристановић, Приче о чарима зрелог дјетињства (Јовица Ђурђић, Симонине очи, Ars Poetica, Београд, 2006)

       Сазнањима и искуствима стеченим у дјетињству писци се радо и често враћају. У том погледу није изузетак ни пјесник и приповједач Јовица Ђурђић (1949), који у зрелом животном добу посеже за оживљавањем успомена из дјетињства. Прошле године објавио је збирку пјесама за дјецу Жирафа Жералдина, а ове књигу прича Симонине очи, обје посвећене сликању тог најузбудљивијег периода живота.      Приче из збирке Симонине очи сврстане су у два циклуса – Њежне године (6) и Бисерна шкољка

pročitaj više>>

Медиса Колаковић, Уточиште детињства, Јовица Ђурђић, Калина и морски коњиц, Ars Poetica, Београд, 2010.

       Плодном стваралчком опусу Јовице Ђурђића намењеном деци (Санaк Склопиочић, 1983; Како волим Ану, 1983; Жирафа Жералдина, 2005, 2006; Симонине очи, 2006; Лепо je бити код куће, 2008) ове године, у издању београдске Ars Poetica-e, придружила се нова књига – Калина u морски коњиц. Међу корицама књиге нашло се шеснаест прича, које, наравно свака на свој начин, осликавају један кут детињства, представљајући своје мале-велике јунаке у животним ситуацијама. Ослобођени, опуштени, у својој животности, ти мали-велики јунаци пуштају читаоца

pročitaj više>>

Zorica Turjačanin, Jovica Đurđić, ŽIRAFA ŽERALDINA, recenzija

            Na­sto­je­ći da od­ra­zi spe­ci­fi­čnost dječ­je psi­he i emo­ti­vi­te­ta, do­živ­lja­van­ja i osmiš­lja­van­je po­jav­nog svijeta, pje­sma za naj­mla­đe ži­vo re­a­gu­je na promje­ne sen­zi­bi­li­te­ta, fi­zič­ku i psi­hič­ku stvar­nost od­ra­stan­ja. Uron­jen u ve­li­ku ne­po­zna­ni­cu po­sto­jan­ja ma­li­šan i u pje­smi tra­ži sa­ve­zni­ka, savjetodav­ca, raz­go­vor­ni­ka, klju­ča­ra mno­gih za­brav­lje­nih ka­pi­ja kroz ko­je tre­ba pro­ći da bi se od­go­net­nu­la „ve­li­ka taj­na“ svi­je­ta. Od Zma­je­ve naivne, svje­že, jed­no­stav­ne „pe­va­ni­je“, od Vi­te­zo­vih ras­pje­va­nih ga­je­va u ko­ji­ma je pje­sma po­sta­ja­la na­smi­ja­na, slo­bod­na zvu­čna igra, mu­zi­ka

pročitaj više>>

Husein Tahmiščić, VIŠE I MANJE OD LJUBAVI (O pjesništvu Jovice Đurđića)

        Po svojim pjesničkim nastojanjima i ostvarenjima, po svojoj raspjevanosti o ljubavi, po svom tradicionalizmu, pjesnik Jovica Đurđić je u našoj aktualnoj pjesničkoj situaciji usamljen i izdvojen, pa zato i po strani od osnovnih razvojnih tendencija modernog pjevanja i mišljenja. Mnogi među nama će u toj poeziji Đurđića kao pjesnika, u njegovoj poetici, naći dovoljno povoda za svoje kritičke objekcije i prigovore, a poneki i valjan razlog za potpuno odbijanje, odnosno bezrezervno odbacivanje Đurđićeve poetičnosti i tetrijebskog

pročitaj više>>