Tamo negde, osamljen, na nekom jadranskom ostrvu živi Jovica Đurđić kao lik iz bajke, okružen nebeskom plaveti i modrom pučinom. Jasno je da do ostrva ne dopire, bar ne snažno i ometajuće, buka gradskih kulturnih centara. Tako pisac može da bira hoće li neometan, kao u drugoj galaksiji, izdvojen od svega i sveta u opijajućoj tišini, da stvara ili da čezne za gradskom vrevom, žurbom, smogom i kontaktima sa kopnenom sabraćom. Drugim rečima: da piše ili da
pročitaj više>>Poetski svijet najvećma sačinjavaju ”istrgnute pojedinosti”. Istrgnuto je po svojoj prirodi i odabrano, sa vidnim učeščem esencijalnog faktora, koji se najčešće vraća prošlosti kao izvoru inspiracije. Jovica Đurđić u zbirci poezije ”Istrgnuti rukopis” premotao je mnoge niti prošlosti u sebi samom, smatrajući ih dovoljnim za tvorenje ispovjednog atlasa. Neću reći da se time ovladalo srećom, jer je ona po pravilu zakriljena tamnim zastorom. To zakriljenje ne umanjuje privlačnost njenog privida. Privid je sam po sebi zavodljiv i emotivno
pročitaj više>>Prve knjige pojedinih pisaca ponekad nose i sadrže u sebi više od početništva i početničkih nagoveštaja; ima slučajeva kad one znače potpuno, celovito umetničko ostvarenje i kada one, odmah, afirmišu svog autora kao gotovog, sigurnog i zrelog stvaraoca koji se nudi autentičnošću pesničke reči i osobenošću ljudskih osećanja. Jovica Đurđić, koji se ove godine predstavio zbirkom pesama Usnula devojka, potvrđuje tu konstataciju još jednom svojom, skorašnjom knjigom stihova pod naslovom Larisa. Ovaj mladi pesnik već nekoliko godina
pročitaj više>>