Ivona je nekada bila izuzetno lepa. Sveža sećanja sežu pedeset godina unazad. Često misli na nju. Voleo bi da vidi kako sada izgleda. On i danas pamti sliku samo jedne prelepe devojčice. Je li te noći spavala? To će zauvek ostati zagonetka, mada bi voleo da zna istinu. Leži zakratko na krevetu pored njega, tada i nikada više. U sobi je toliko tiho da se ne čuje ni disanje. Njeno tek osenčeno lice odiše spokojem, možda i sa primetnim smeškom
pročitaj više>>Vozili smo se otvorenom kočijom kroz guste senke drvoreda prema izvoru reke. Kočiju smo iznajmili, naravno. Vukao ju je beli konj krećući se polako. Samo zvuk točkova na asfaltnom putu narušavao je potpunu tišinu. Nikoga nismo sretali tokom vožnje. Kao da je ceo svet zaspao tog popodneva. Povremeni problesci sunca zapljusnuli bi nas po licu, a onda smo opet tonuli u senke lisnatih krošnji. Napred je sedeo kočijaš, bledunjavi starčić potpuno sede kose, s kajasama u rukama i zagledan u
pročitaj više>>Verovatno me probudio tihi romor proletnje kiše, nakon što sam opušten zaspao. Možda i neki šum koji je izazvala Valeri dok gola stoji kod ormana zagledana u njegovu unutrašnjost. Desetak lepih haljina raznih boja zbunjuju je dok se odlučuje koju da obuče na božansko telo. Nepomična je kao statua. Valeri, ne oblači ni jednu. Ti si najlepša takva. Njena leđa, ramena, bokovi i tanke ruke sazdani su od najlepših linija za dobrog slikara. Crna kosa joj pada niz telo, stvarajući
pročitaj više>>Kroz prozor je video blagu padinu prekrivenum čistim snegom. Poneka pahuljica još se lelujavo spuštala radosno i svečano. Skijaši su već bili zauzeli breg, ali njemu se više sviđalo unutra, pored velikog kamina, s knjigom u ruci. Bilo je tu još nekoliko gostiju kojima se više dopadala topla soba od hladnoće na snegu. Plamen je lizao krupne cepanice, a pucketanje vatre ga podseti na detinjstvo i bakinu furunu. Njegova supruga Katja bila je napolju s nekolicinom skijaša. Otpivši gutljaj crnog
pročitaj više>>Kasnije, tokom leta, kada su dani avgusta postajali beli od žege, dečak je šetnje pored reke produžavao dalje uzvodno. Obično je to činio u popodnevnim satima, nakon ručka, kada bi se otac i majka povukli u hladovinu ispod senovitog oraha. Oni bi tamo u ležaljkama dremuckali, a dečak bi se, nakon što bi mu dosadilo da se igra u dvorištu ili na bregu iznad kuće, upućivao u dolinu. Nekada je nosio ribarski štap, a češće je išao bez njega, s
pročitaj više>>Zimska izmaglica zgušnjavala se u ledenu tamu kada su Petar i Luka parkirali autobus i ostavili ga kod škole. Tako to čine godinama, nakon što u poslednoj turi dovezu zadnje putnike u selo ispod planine. Autobus će tu pod zaleđenim lipama stajati do jutra, dok njih dvojica ne porane, pokrenu motor na mestu i tako drndajući i dodajući gas ne zagreju unutrašnjost vozila kako bi varošani ušli u toplo. Onda će početi da pristižu putnici, seljaci koji su krenuli u
pročitaj više>>