Ani posmatra pticu. Malu. Toliko malu da se čudi kako tako malo stvorenje, kome je rep tri puta duži od tela, može da nosi slamke, grančice i mahovinu. Ptičica je plavkastosiva, takav joj je i tanki rep. Njime ubrzano i veselo mrda nakon što spusti to što donosi. I obazire se levo i desno, kao da je na oprezu, kao da ne želi da drugi vide šta to radi. Ona pravi gnezdo u krošnji drveta čije grane dopiru do
pročitaj više>>Imala je plavu haljinu, ta mršavica, lepršavu! I belu vestu, laganu i kratku, koja se kopčala sa tek dva-tri dugmića pri samom dnu, tako da su joj se grudi i dugi vrat posebno isticali u velikom izrezu. Ta mala i tanka vestica uz haljinu nalazila se tu više za ukras nego što je služila svrsi. Bila je živahna i razigrana, isticala se u mnoštvu tih devojčica koje su cupkale i pljeskale u ritmu muzike. Telo joj beše meko i vitko
pročitaj više>>Njena duga, pšenična kosa, tako blizu zarumenjenog dečakovog lica, pada na belinu papira. Na njemu se nalazi mnogo brojki, razlomaka, zagrada, tako dosadnih i nerazumljivih. Ona objašnjava, trudi se. On je nezaintersovan. Ona povremeno miče taj meki slap od zlatastih vlasi, zatiče ih za uši, ali bez uspeha. Kosa se ponovo prosipa tamo gde je i bila. Gospođica lepo miriše, njen beli vrat, lice i kosa. Dečak, već lepo oblikovan u mladića, puca od zdravlja, ne čuje šta mu ona
pročitaj više>>Kada spusti jednu, potom drugu nogu, sasvim polako, njegove smeđe cipele od fine kože zamalo utonuše u prašinu. Autobus stoji i vozač ga nemo posmatra, očekujući da se makne od izlaza. Još jedan putnik, debeljuškasta seljanka s velikom korpom, probijajući se i gegajući između sedišta, žuri da izađe. On, međutim, i dalje ukipljeno stoji, visok, suvonjav, s omanjim koferom u jednoj i širokim panama šeširom u drugoj ruci. Seljanka je nestrpljiva i pogledom traži pomoć
pročitaj više>>Stajao je nepomičan na plaži od najsitnijeg peska, ukotvljenih stopala, vezan kao sidrom. Visok, koščat, razbarušene kose, još privlačnog mladolikog izgleda mada je bio zašao u sedmu deceniju. Prezreli suton nalivao se u stešnjenu kotlinu i na malo ribarsko naselje, nalik na kočoperni gradić, uskih kamenitih uličica, oronulih fasada, crvenih krovova, čiju je idiličnu lepotu poslednjih godina, kao i u drugim mnogim mestima uz obalu, narušila nagla izgradnja većih apartmanskih zgrada namenjenih tržištu i koje su nezgrapno štrčale između starih
pročitaj više>>Ništa nije onako kako nam se čini, ili ne bar kako izgleda na prvi pogled. Verujemo u ono u što nam je potrebno da verujemo. Najčešće ne poniremo u dubinu stvari i ne sagledavamo ih u širinu. Svi smo mi pomalo površni, ma koliko bili uvereni u to kako nismo. Spremni smo da verujemo u svoju nepogrešivost. Očima se ne vidi sve najbolje. Ma koliko bili ubeđeni u svoju istinu, ona je uvek malo drukčija. Često sam se posle nekog
pročitaj više>>