Ђурђићева жена носи лепоту година у струку, она је бледа у ишчекивању, постаје пријатни страх у телу, често је само наговјештај, воденог цвета, на примјер… Ни у песму не смем / Да је уведем, каже пјесник. Он се опружи поред драге и чека… Да и у моје очи уђе парче лета… Често крокијем, каткад посебном техником акрила, Јовица Ђурђић слика жену. У бијелим кољенима које скупља дјевочица, он види… Два грумена светлости… И тиме као да говори читаоцу: није љубавна
pročitaj više>>ЉУБАВНИ ЖАР И КРОТКА ЕРОТИКА Стицајем околности, Јовица Ђурђић од студентских дана живи на Јадрану, што се бојама, топлином, бујном вегетацијом, бескрајним видицима и озвјезданим небом одразило на његов поетски свијет. У српској књижевности врло малобројне су медитеранске теме, тако да је ова поезија значајна и као њено тематско обогаћивање. Платна на којима су осликане Ђурђиве емоције имају само топле боје и разигране потезе који нам дочаравају дубоке љубавне заносе. У њима је путено врло наглашено, али и прикривено романтичним
pročitaj više>>Има нечега тајновитог,благог,нежног,смерног,тихог у песмама Јовице Ђурђића о љубави или љубавним песмама, како се то чешће пише. Дуго се знамо, дуго смо пријатељи и завереници ове вечне теме у песништву.Моје антологије га нису мимоилазиле.Сада је преда мном избор песама, ваљано припремљен ,а ипак овај запис наклоности, неочекивано и за Јовицу, започињем реченицама о његовој прози. Дакако, реченицама о љубави. У књизи прича „ Крчаг“ („Штампар Макарије“, Београд,2о19.), у најлепшој причи у књизи „Пријатељева кћи“ има и овај пасус : „
pročitaj više>>Књига пјесама, Љубичасто горје, трећа књига пјесама овога пјесника, показује несумњиво зрење младога лирика који је успио да изнађе своју властитост, свој особен глас, успио да усклади своја хтијења са својим артикулационо-поетским могућностима. Напуштајући поступне строге поетске облике, ако што је форма сонета, најприсутнија у његовој првој књизи, Ђурђић све више ритмичко-формативне вриједности стиха успијева реализирати на плану унутарње организације, из које неосјетно произлази потпуно ослобађање стиха и, потом, пријелаз у поетску прозу. Ослушкујући све више унутарњу глазбу своје поетске
pročitaj više>>МЕДОВИНА ЉУБАВНЕ ПОЕЗИЈЕ Посве особен песник је Јовица Ђурђић. Пре свега, по упорном писању (певању) љубавне поезије. У временима када су тзв. песници почели да се гаде љубавне поезије, да избегавају да је пишу, Ђурђић се целим својим бићем прилепио уз кошницу и саће љубавног пева. Дакле, док је наша тзв. књижевна критика избегавала да пише о песницима попут Ђурђића и уопште узимала у обзир лирску љубавну тему ка релеавнтну, то јест однос мушкарца и жене, и обрнуто, сматрала, гле,
pročitaj više>>Високо дотераних занатских решења, Ђурђић је песник отворене лирске емоције, филигрански оперважених слика и призора у снажном доживљају сопственог Ја. Фантазмагорични призори детињства и успомена, атмосфера годишњих доба и лепота природе, оплемењени сталном потребом да се изрази болна лепота „ово мало душе“. Затим, учестали мотиви жене и љубави земаљске, у химнично узвишеним осећањима, са проблесцима сете и напонима жудње. Од почетка бављења поезијом, Јовица Ђурђић истрајава у стваралачкој потреби да изрази истину душевности и телесности, лепог као смисла живота. Он
pročitaj više>>