Пљускови косе по стаклима и бришу боје касног априла. У благи сутон потањају ливада и усамљено велико стабло воћке обучене у бело. Страхује за њену цваст, за ту гиздаву лепотицу за коју није сигуран да ли је, трешња, вишња, можда јабука. Нетремице зурећи напоље, његове очи одаваху забринутост и наду да ветар и киша неће потргати те латице у које је ових дана заљубљен. Када воћка ускоро буде сплетена у мрклу завесу ноћи, не зна како ће дочекати далеко свитање
pročitaj više>>Ана лежи на леђима у трави и гледа звезде, латице неба. Руке су јој раширене, а лева нога мало савијена у колену. Њена равна коса просута је по зељи као свила. С десног рамена смакнута бретела открива изазовну унутрашњост према подигнутим грудима. Млад месец смеши јој се из прикрајка, између тамнозелених крошњи и крова куће. Једна распевана птица, коју не види, као да је и сама срећна као она. Лево од ње, у тамнољубичастој измаглици, протеже се мирно море. Тихи
pročitaj više>>Нисмо га одмах препознали, јер беше омршао и поружњао. Лице му је било упало, бледо, зарасло у чекињасту браду, а коса дуга, сасвим седа, у нереду. И тело му беше некако исувише издужено, а одећа преширока и изношена. Изгледао нам је сада знатно виши, мада је и раније био дугајлија. Нека митска смиреност исијавала је из његове појаве док је стајао у месту, неодлучан куда да крене, након што су се за њим с треском затворила врата аутобуса.
pročitaj više>>Она га једноставно не воли, тај рески писак локомотиве, нарочито ноћу. И сада, док путују на север, он је подсећа на неке болне тренутке из ране младости који су јој дубоко урезани у сећање. А они, ти звуци, понављају се често и забадају у свест као игле. Огласи се сваки пут када то вероватно треба, јер неко непажљив жели да пређе преко колосека, или се нека животиња опасно приближила трачницама, а можда и сам машиновођа има потребу да понекада повуче за ручицу, да упозори, или, тек тако, да разбије ноћну тишину. Тај звук је за њу толико тужан и волела би да не постоји.
pročitaj više>>Kada, konačno, izbi na ivicu šume, ostavljajući iza sebe sva ta stabla, šikaru i trnje, oštro poput kandži, tamninu koja ih je okruživala, vlagu i čudne zvukove, ugleda reku dole u nizini, zelenu i mirnu, svu zapljusnutu svetlošću. Delovala je nestvarno, kao u snu. Od te iznenadne svetlosti, nakon tame iz koje je izronio i u kojoj je dugo bio, oseti bol u očima od koga je neprestano žmirkao. Sav iznemogao i slomljen, pocepane odeće, u polusvesti, bauljajući i posrćući
pročitaj više>>Када сам погледао у небо, било је светло и пуно звезда, однекуда је дувао свеж, прохладан ветар. Мало сам увукао главу у подигнуту крагну капута, ставио руке у џепове и ослушкивао ноћне шумове у пустој улици с дрворедом липа. Био сам одлучио да кренем. Одједном, иза мојих леђа, нагло се отворила баштенска капија из које је изашла једна млада жена у пратњи нешто старијег мушкарца. Приметио сам да жена плаче и како јој крупне сузе светлуцају на лицу. Мушкарац ме
pročitaj više>>