МАГИСТРАЛЕ У КОШМАРУ УРБАНИЗМА И МЕХАНИКЕ /Јовица Ђурђић: „ЛАРИСА“ – Ријека, 1974/ У посебном издању Ријечког књижевног и научног друштва појавила се ове године збирка љубавне поезије: Лариса пјесника Јовице Ђурђића. Јовица Ђурђић је носилац неколико књижевних награда од којих је и награда Фонда „Drago Gervais” (Драго Жерве) Ријека коју је добио за ову збирку 1973. године. На нашем књижевном небу, које је последњих година затрпано облацима разних стихотворстава, Лариса Јовице Ђурђића свијетли сјајем љубави љепоте као Венера, заштитница мајки,
pročitaj više>>ЈЕЛИНА ЂУРКОВИЋ: Има пјесника који напишу стотине и стотине пјесама и укориче их у десетине збирки, а ипак се за њих може рећи да су написали једну једину књигу. То се дешава онда, када срећно изабрани грумен злата – велика тема, озрачи сваки написани текст, када постане и извор и главни ток и утока мисли, емоције и животног креда, једном ријечју, суштине бића. Таква једна велика тема, тема љубави, испуњава сваку пјесму Јовице Ђурђића у овој књизи, а по основној емоцији
pročitaj više>>Ђурђићева лирика говори о снази и манифестацијама љубави. У њој елементи и читава природа учествују у љубавним радостима и заносима. Овај доживљај толико је јак да призива сведоке и помагаче у свему што је у окружењу. Тако море, жало, сунце, ветар, птице нису само декор већ свако од њих подржава и даје допринос општем складу тренутака (и часова) у којима су двоје заљубљених једини на свету. Ова усредсређеност има посебну снагу да уочава детаље, око налази лепоту у њима, а
pročitaj više>>О ИЗБОРУ ЉУБАВНЕ ПОЕЗИЈЕ ЈОВИЦЕ ЂУРЂИЋА Љубавна тематика је трајна преокупација Јовице Ђурђића. То је видљиво не само у његовим збиркама поезије него и у појединим прозним дјелима намијењеним читаоцима свих узраста. А прави доказ ауторове опсједнутости том тематиком је његов избор љубавне поезије под насловом Ко ти је украо звезде из очију, који представља круну вишедеценијског Ђурђићевог пјевања. Љубавном лириком Ђурђић је свијет обојио свијетлим и њежним бојама и учинио
pročitaj više>>Стихови Јовице Ђурђића су пут до саме бити поезије. Они воде до извора душе, места ког походе музе, где се рађа занос, а љубав и природа стапају у једно и одлазе у вечност. Испреплетани снови, пејзажи, исконска лепота и песничка жудња, кроз милозвучност речи, ненаметљиво лебде космосом Ђурђићеве поезије. У средишту његовог песничког врта је љубав, а његов најлепши цвет је ЖЕНА, вечита и тајанствена, као и сама поезија. Читање поезије Јовице Ђурђића, својеврсно је путовање по тајновитим пределима душе,
pročitaj više>>Шта лепше пружити читаоцу на дар него љубав? Ђурђић повлачи гудало и ствара сугестивне, на моменте веома чулне и експресивне, а на моменте мисаоне и готово надреалне тонове о љубави. Отиснувши се богатим песничким сликама у потрагу за овом тајном, преда мном се оформио стиховани портрет жене. Песник-авантуриста истражује и не познаје границе, како технички, тако и стилски. Две су главне тематске нити кроз које развија портрет жене. Прва је девојчица, друга – зрела жена. Међутим, и једна и друга
pročitaj više>>